Na vrhu liste, prema navodima policijskog izveštaja (KU broj PO-273/15), koji je krajem juna ove godine PU Vranje dostavila Osnovnom javnom tužilaštvu (OJT) na zahtev tužioca, nalazi se Crveni krst (za koga je plaćanje obroka UP Vranje za narodnu kuhinju garantovao Grad Vranje iz namenskih bužetskih sredstava) sa 2,4 miliona duga. Slede GrO SPS Vranje sa 923.193 i TA „Svarog“ sa 516.750 dinara. Ovo su podaci iz predloga za izvršenje UP Vranje.
TOLERANTNO SA NEPLATIŠAMA
U tom momentu tri pravna lica nisu bila jedini dužnici ali su, prema policijskim informacijama u momentu završetka izveštaja, oni bili jedini koji su tuženi Privrednom sudu u Leskovcu i potom izgubili spor protiv UP, čime su postali izvršni dužnici. Iako su posle izvršnih presuda, sklapanjem vansudskih poravnanja sa UP, izbegli izvršenja, oni nisu ispoštovali ni preuzete nove obaveze prema sporazumima o poravnanju. Nastavili su sa starom praksom neplaćanja sve do marta 2016. godine, kada su kriminalistički inspektori PU Vranje kontrolom ustanovili takvo faktičko stanje. Neplaćanje je uprava UP Vranje godinama unazad tolerisala, pa, čak i nakon sklapanja sporazuma o vansudskom poravnanju, iako su imali potpisan dogovor da se naplate preko suda posle dva uzastopna meseca neplaćanja. Lista neutuženih dužnika je duža i na njoj je još desetak pravnih lica koja nikada nisu tužena sudu. A policija je ustanovila da su netuženi do marta 2016. napravili dug prema UP od oko 2 miliona dinara.
V.d. direktora UP Dragan Popović, osim što je iz nepoznatih razloga blokirao pozive sa telefona dole potpisanog, kontaktiran sa telefonskog broja redakcije nije bio najraspoloženiji za razgovor.
– Šta sad hoćete, svi su plaćali, oni koji nisu su utuženi. Ima zakupaca koji i dan-danas plaćaju, u lokalima su, od tih uplata imamo milion i po na računu – kazao je Popović.
Kada mu je novinar predočio ko sve po policijskom izveštaju nije plaćao godinama unazad, a tolerisan je i nije utužen, te da su i tuženi nakon poravnanja nastavili sa neplaćanjem, Popović je rekao „doviđenja“ i prekinuo vezu.
Informacije koje slede predstavljaju izvode iz autentičnog policijskog izveštaja (na tridesetak strana), sačinjenog povodom izdavanja u zakup lokala u vlasništvu UP Vranje, sve u vreme direktorskog ili v.d. direktorskog mandata gore kontaktiranog Popovića u periodu 2008-2016. godina.
Proverom dokumentacije UP Vranje, inspektori privrednog kriminala došli su do saznanja da je 28. decembra 2007. godine, „direktor UP Dragan Popović, kao zakupodavac, zaključio ugovor o zakupu poslovnog prostora broj 525 sa Opštinskim odborom SPS Vranje, koga je zastupao tadašnji sekretar IO OO SPS Zoran Antić“. Reč je o lokalu površine 26 kvadrata u Vranjskoj Banji, u sklopu restorana „Kosovo“, u vlasništvu UP. Unajmljen je za potrebe Mesnog odbora SPS, prema prvom ugovoru po najamnini od 8.000 dinara na mesečnom nivou. Zakup je ugovoren na period od godinu dana. Godine 2011. godine, navedeni ugovarači zaključili su još dva ugovora o zakupu predmetnog poslovnog prostora br.3 i br. 160 kojim je zakup ugovoren za 2011. godinu „ili do okončanja postupka privatizacije“ po ceni od 10.000 dinara mesečno.
VANSUDSKO PORAVNANjE
U periodu od kraja 2011. do kraja 2013. sačinjeno je pet aneksa ugovora o zakupu lokala u Vranjskoj Banji koje je ispred SPS parafirao Predrag Milenković (šef SPS u banji), a za UP Popović.
– Daljim policijskim proverama – citat je iz policijskog izveštaja – ustanovljeno je da potraživanja ovog preduzeća po osnovu zakupa lokala u Vranjskoj Banji prema SPS Vranje datiraju još od početka 2008. godine, što se vidi na analitičkoj kartici (konto 2020) na kojoj na dugovnoj strani evidentirani ispostavljeni računi UP-a u iznosima od 9.440 dinara, dok na potražnoj strani nije evidentirana nijedna uplata računa od strane SPS Vranje. Ista priča, prema policijskom izveštaju, ponavlja se i 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. Potraživanje UP naraslo je na 893.495 dinara u 2014. godini.
Popović, u toj fazi dužničko-poverilačkih odnosa, 28. aprila 2014. godine, u ime UP Vranje kao izvršnog poverioca, potpisuje predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave na iznos dugovanja SPS od 680.895 dinara radi naplate potraživanja za period januar 2009 – januar 2014. Sudija Privrednog suda u Leskovcu donosi rešenje o izvršenju 9. maja 2014 (broj 1.IV.368/2014) kojim se izvršni dužnik SPS obavezuje da izmiri dugovanje. Onda Upravni odbor UP Vranje 26. maja 2014. donosi odluku da se zaključi „Sporazum o vansudskom poravnanju“ sa SPS, zaključno sa 1. junom 2014. godine, na iznos od 881.495 dinara.
Popović, međutim, u ime UP potpisuje podnesak i upućuje ga leskovačkom sudu da obustavi postupak izvršenja. Zaključenim sporazumom o vansudskom poravnanju (broj 164 od 3. juna 2014) bilo je predviđeno da navedeni iznos SPS plati do 1. juna 2014. od kada bi započelo redovno plaćanje zakupnine, a ukoliko se desi da dva meseca zaredom ne plate kiriju, poverilac (UP) Vranje bi se naplatio preko suda. Sud u Leskovcu uvažio je ovaj predlog. Međutim, sve do marta 2016. godine nije evidentirana nijedna uplata od SPS ka UP Vranje, „što se vidi iz analitičkih kartica na kontima 2020 i 2040 za 2014. i 2015. godinu“, navodi se u policijskom izveštaju. Zašto se UP nije naplatilo preko suda, pitanje je koje redakcija nije uspela da postavi Popoviću jer je prekinuo vezu.
Šef SPS Zoran Antić kaže da socijalisti trenutno sređuju arhivu i da zbog toga nije u stanju da prikupi relevantne podatke, ali da mu sećanje govori da „taj dug za Vranjsku Banju verovatno i dalje stoji“.
– Što se tiče Crvenog krsta, realno teško da tu može da postoji dugovanje. Mi smo narodnu kuhinju finansirali sa oko 1,8 miliona godišnje i transferisali sredstva. Nemoguće da smo ostali dužni – kaže Antić, dok policijski izveštaj govori drugačije (vidi okvir).
Slične stvari dešavaju se i sa drugim zakupcima, ustanovljava policija detaljnim kontrolama papirologije UP Vranje i saslušanjem službenika preduzeća. Recimo, 26. novembra 2013. godine zaključen je ugovor o zakupu poslovnog prostora broj 284 između UP Vranje i Turističke agencije „Svarog“ iz Vranja (ranije Vlasina turs). Agenciji je dat u zakup lokal od 26 kvadrata u starom delu hotela, preko puta ulaza u Načelstvo Pčinjskog okruga, po mesečnoj zakupnini od 15.600 dinara. „Svarog“ je preuzeo dugovanja „Vlasine tursa“ od ranije. I sa njima je posle sudske presude sačinjen ugovor o vansudskom poravnanju sa tačno predviđenim obavezama po „Svarog“. Turistička agencija, međutim, nije i dalje plaćala, pa je 17. avgusta 2015. upućena opomena vlasniku iz koje se vidi da dugovanja u tom momentu iznose 471.045 dinara.
– Uvidom u analitičke kartice na kontu 433070 kod TA Vlasina Turs Vranje, pribavljene preko knjigovodstvene agencije, ustanovljeno je da su na istoj evidentirana dva računa za zakup poslovnog prostora (broj 491/103 i 626/103) na iznose od po 15.340 dinara i računi za usluge prenoćišta i restoranske usluge u UP na iznose od 215.700 i 324.455 dinara. Računi za prenoćište i restoranske usluge su plaćeni odmah, dok isti za zakup lokala nisu – navodi se u policijskom izveštaju i dodaje da je policija evidentirala zaostali dug od 184.135 dinara po sporazumu o vansudskom poravnanju (br 283). Tokom 2014. i 2015. godine takođe nema uplata iz „Svaroga“ po osnovu mesečnih kirija na račun po istom sporazumu.
ZAKUP DO NOVE GODINE
Po istom ili sličnom principu sklapanja ugovora, aneksa i neplaćanja preuzetih ugovornih obaveza od strane zakupaca, odnosno nepreduzimanja mera od strane UP Vranje da se to spreči, prema zvaničnoj policijskoj dokumentaciji nastali su i dugovi još nekih zakupaca. Na primer, PD „Tvins“ d.o.o. tolerisan je uprkos dugu od 1,05 milion dinara, konstatovanom u martu 2016. policijskim izveštajem, po osnovu zakupa lokala od 20 kvadrata neposredno pored kafića „Tvins“, u Ulici Beogradskoj. Ugovor je važio za period 14. april 2010 – 14. decembar 2015. godine. SM d.o.o iz Inđije tolerisan je za zakup restorana „Tašana“ u Beogradskoj za dug od 340.690 dinara zaključno sa 14. decembrom 2015, a dugovanje konstatuje policija izveštajem od marta. Iza ostalih zakupaca sa „sitnijim“ dugovanjima ostali su dugovi od nekoliko hiljada do 260.000 dinara, sve ukupno još nešto manje od miliona. Oni, prema podacima do kojih je došla policija, nikada nisu tuženi ili nisu barem do marta 2016. godine kada je izveštaj sačinjen.
Predstavnik države u UP Vranje Zoran Velinović kaže da je od letos uveden red u plaćanju kirije, da su svi aktuelni ugovori sklopljeni na šest meseci, a da su prošlog meseca izmirena neka dugovanja. Sve pare, međutim, koje budu uplaćene i vide se na izvodu UP iz banke, u ovom momentu odlaze poveriocima kojima u ovom momentu UP Vranje duguje nešto manje od sto miliona dinara.
– Sada svi plaćaju redovno, osim dva lokala – advokatske kancelarije Zorana Stevanovića i „Svaroga“ tursa – koji imaju neke međusobno pružene usluge i kompenzacije sa UP i ne plaćaju kiriju. Dugovanja povodom kojih su vođeni sudski sporovi i dalje stoje – navodi Velinović.
On dodaje da je ovaj problem razmatran i na skupštini grada, te da je nakon toga odlučeno da zakupci mogu ostati u lokalima UP samo do Nove godine.
– Program za rešavanje problema UP je završen, čeka se da se ljudima isplati socijalni program, poveže radni staž, nakon čega preduzeće čeka stečaj. Postoje dva, tri zainteresovana kupca koja su poslala pisma o namerama i parcijalno bi kupila preduzeće. Procenjeno je da će prodaja biti lakša iz statusa stečaja, kad se preduzeće ratereti dugovanja, jer ljudi ne žele da kupe celine ako je UP opterećeno milionskim finansijskim obavezama – kaže Velinović.
Ostalo je na kraju nejasno zašto UP nije sve dužnike tužilo sudu na vreme, imajući u vidu da je očito da u dužem periodu, neki i godinama nisu plaćali zakupninu. Još je čudnije da se tolerisalo neplaćanje i da nisu raskidani ugovori sa višegodišnjim neplatišama da bi se to sprečilo. Koji bi privatnik ili fizičko lice davao u zakup lokale, a da mu se ne plaća zakupnina i da ne preduzimaju bilo kakve radnje na zaštiti njegovih pravnih i finansijskih interesa.
KO (NI)JE TUŽEN
Šef računovodstva UP Vranje Branka Mitić dala je izjavu policiji 21. marta ove godine, ističući da je njen posao bio „knjiženje po već zaključenim ugovorima sa zakupcima“. Nije joj bilo poznato da li su dužnici utuženi, ali je dodala da to svakako „zna pravna služba“.
Milica Toljić, direktorka opštih i pravnih poslova u UP, kazala je istog dana u policiji da „ugovori o zakupi i aneksi tih ugovora postoje u preduzeću“.
– Što se tiče potraživanja ka SPS, mogu da kažem da mislim da postoji zaključeno neko poravnanje, da oni plaćaju svoje dugovanje u ratama. Za Crveni krst sam od direktora Popovića pre godinu dana dobila nalog da pripremim utuženje, što sam i učinila, ali mi je direktor Popović rekao da sačekam. Koliko mi je poznato ostala pravna lica kojima su dati lokali u zakup, a imaju dugovanja, nisu bila utužena – kazala je Toljićka, dodajući da je za svako utuženje njoj potreban nalog direktora i knjigovodstvena dokumentacija na osnovu koje bi sačinila tužbu.
Stana Miljković, materijalni knjigovođa UP Vranje u tim godinama, izjavila je na saslušanju pored policijskim inspektorima da su zakupci svoja dugovanja izmirivali preko žiro-računa banaka, kompenzacijom i asignacijom. Nije precizirala koji zakupci, u kom obimu, šta je i kada tačno kompenzovano.
NENAPLAĆENO 2,4 MILIONA ZA NARODNU KUHINjU
Prema policijskoj dokumentaciji, po sličnom scenariju neplaćanja faktura, ovog puta za pružanje usluga „pripreme i izdavanja 450 kuvanih obroka dnevno korisnicima Narodne kuhinje u Vranju, Crveni krst Vranje ostao je dužan UP Vranje skoro 2,4 miliona dinara. Ugovor pod brojem 130/7 od 24. juna 2013. godine predviđao je da Crveni krst plaća ove usluge u roku od 45 dana od dana prijema faktura, „koriteći namenska sredstva budžeta Grada Vranja“, pa se kao jedan od potisnika ugovora pojavio i tadašnji gradonačelnik Zoran Antić. Potom su ugovorne strane – Grad Vranje, Crveni krsti i UP Vranje – marta 2014. zaključili drugi ugovor za 600 obroka dnevno, pod istim uslovima. Uvidom u analitičke kartice, inspektori Odeljenja kriminalističke policije ustanovili su iz faktura da je dug iz godine u godinu rastao i da zaključno sa martom 2016. iznosi 2,4 miliona dinara, o čemu svedoče analitičke kartice (konto 43100) Crvenog krsta Vranje za period 1. januar . 22. mart 2016. godine, te analitičke kartice UP (na kontu 2020) u periodu 2012-2015.
ZORAN STEVANOVIĆ, ADVOKAT
UP MI DUGUJE 750.000 DINARA
Prema navodima policijskog izveštaja, u periodu 2011-2015. godina između UP Vranje i advokata Zorana Stevanovića Fironge zaključen je ugovor i više aneksa ugovora o zakupu lokala-poslovnog prostora u delu Hotela Vranje na određene vremenske periode od po šest meseci (ili do okončanja postupka privatizacije) po ceni navedenoj u ugovorima od 7.000 dinara, bez PDV-a.
– Pored zaključenih aneksa, između ugovornih strana je 17. februara 2012, godine sklopljen aneks ugovora br. 3 o pružanju advokatskih usluga. Uvidom u analitičke kartice na kontima 4330 i 2020 kod UP Vranje, na kojima su proknjiženi računi dobavljača Zorana Stevanovića za pružene advokatske usluge i računi UP po osnovu zakupa poslovnog prostora, konstatuje se da su potraživanja odnosno dugovanja zatvarana putem kompenzacije, a da je potraživanje UP Vranje prema Stevanoviću na dan 14. decembar 2015. godine iznosilo 178.016 dinara – kaže se u policijskom izveštaju.
Advokat Stevanović, međutim, kaže da nije on dužan hotelu 178.000 dinara, kako stoji u policijskom izveštaju, već da UP njemu duguje 750.000 dinara zaključno sa oktobrom 2016, kada se prebiju međusobne obaveze.
– Oni meni, po ugovoru o zastupanju, imaju obavezu da plaćaju paušalno 30.000 dinara mesečno, nezavisno od broja predmeta. Nekad sam imao 30-40 predmeta u radu, nekad manje, u poslednje vreme desetak zastupanja mesečno. Od kad su u blokadi, od juna 2014, nisu bili više u mogućnosti da plaćaju, tako da je dug rastao – navodi Stevanović.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.