Zakoni važe samo na papiru

TAJ NEKI PROBLEM

U takvim trenucima vam Ustav nalaže da stanete u njihovu zaštitu?
-Zaštitnik građana je jedan kontrolni organ, jedan vrh piramide nadzora u Republici Srbiji, koji građanima mora da obezbedi odgovornu, savesnu, brzu, efikasnu i objektivnu vlast. Meni, kako rekoste, Ustav nalaže da kontrolišem organe vlasti, kako bi oni poštovali prava građana, kada na njih primenjuju zakone i propise Republike Srbije.

U kojoj meri sve to što ste rekli, u Srbiji ipak funkcioniše samo na papiru?
– U pravu ste. Mi danas u praksi imamo ogroman broj slučajeva u kojima su iz institucija poručili građanima da su uradili sve, ali da taj „neki“ problem nije u njihovoj nadležnosti. Rezultat takvog gledanja je ponižen i obespravljen građanin, a to tako jednostavno ne može. Građanin, kao osnovni stub suverenitete u jednoj zemlji, to ne sme da doživljava.

Dakle, gospodine Jankoviću, građanin je često u vrtlogu pravne nesigurnosti, jer se zakoni ne primenjuju podjednako na sve?
-Naravno. Evo i primera za to pitanje. Ovde u Vranju, udruženju koje se bavi problemima osoba sa invaliditetom, a koje nije dobilo redovnu dotaciju, došli su da isključe struju zbog nekog tričavog duga od par hiljada dinara. S druge strane, čuo sam u razgovorima koje sam imao, da u Vranju postoje pojedinci, firme i sportski klubovi koji za utrošenu struju duguju od jednog do nekoliko miliona dinara.

U ekonomski iznurenoj Srbiji, obespravljenih građana je mnogo. Koliko se od njih vama žalilo?
-Od mene i mojih saradnika pravnu zaštitu je prošle godine zatražilo 20.000 građana. Znate li vi koliko je to mnogo? To je, odbijemo li vikend, 77 pritužbi prosečno svakoga dana. A koliko je još onih koji se iz mnogih razloga nisu žalili? Zemlja koja je na evropskom putu mora da manja ove podatke.

Objektivno, koliko vi građanima možete da pomognete?
– Od svih zahteva koje smo dobili prošle godine, 80 odsto naših preporuka bilo je izvršeno. Dakle, građanin je dobio to što je tražio. Ali, naš i problem države su onih 20 odsto u kojima postoje problemi neke druge vrste.

Dakle, da li je malo reći da nam je stanje u javnom sektoru loše?
-U našoj javnoj administraciji danas vladaju dva loša pravila. Pro je politizacija, koja je rezultat gledanja gotovo svih političkih stranaka da je administracija njihov politički plen. Zato idu toliko daleko da radna mesta u njoj popunjavaju svojim nestručnim kadrovima…
…a drugi razlog?
-Loše stanje u javnoj administraciji je rezultat socijalne politike, tako da je nazovem, jer političke stranke su se, nemajući kuda, opredelile da u javnom sektoru zaposle što više ljudi, a od njih ne mogu da traže ni rad, ni rezultate, ni odgovornost.
RADNICI I POSLODAVCI
Na koga se generalno građani najviše žale?
-Takvih je više, ali zbog prirode posla izdvojio bih Ministarstvo unutrašnjih poslova . Sa tim organom sam do sada imao izvanrednu saradnju. Tamo su izvršavali gotovo 100 odsto sve moje preporuke. U poslednje vreme situacija je malo pogoršana, ali ima i vremena i prostora da se ona popravi.

Dosta problema su vam zadali poslodavci koji ne uplaćuju doprinose radnicima?
– To je pitanje u kome se ja ne slažem sa trenutnim rešenjima u zemlji. Zašto? Obaveza je radnika da radi svoj posao, poslodavca da mu plaća poreze i doprinose, a državnih organa da to sve kontrolišu. I,sada dolazimo do paradoksa: radnik uredno izvršava svoje zadatke, poslodavac ne izvršava svoj dao obaveza, a država sve to toleriše. Tako teret ove aljkavosti bez i jednog razloga pada na radnika, najslabiju kariku u tom lancu. Zato ćemo ovaj odnos uskoro morati da menjamo.

IMAM PRAVO DA SE KANDIDUJEM ZA PREDSEDNIKA
Mnogi vas vide na mestu kandidata za predsednika Srbije, vaš odgovor glasi?
-Znate,predsednički izbori još nisu raspisani, po utoliko smatram neprimerenim da,kao državni funkcioner,pričam o tome. S druge strane jedno od osnovnih prava svakog građanina je pravo da bira i da bude biran. Istovremeno, ja moram da pokažem da niko nema pravo da pritiscima, omalovažavanjem i neprimerenim spletkama, da vrši pritisak na bilo koga, pa i na mene, da se tog prava odrekne. A, ja nisam čovek koji će tako nešto učiniti pod pritiskom.

PROFIL
Zaštitnik građana Saša Janković (24. mart 1970.) je diplomirani pravnik iz Beograda. Na mesto Zašitnika prvi put je izabran u junu 2007. godine većinom od 143 glasa poslanika Skupštine Srbije. Potom je 4. avgusta 2012. godine, dobio novi petogodišnji mandat. Za njegov reizbor glasale su sve poslaničke grupe u Skupštini. Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu završio je 2005. godine specijalističke studije i stekao zvanje specijaliste za nacionalnu i globalnu bezbednost. Objavio je više naučnih i stručnih radova na srpskom i engleskom jeziku.
Mogao je biti uspešan rukometaš, zapažen je bio i kao karatista, oprobao se u streljaštvu i streličarstvu. Janković je karijeru počeo 1994. kao novinar u agenciji Beta, gde je radio do 1997. godine, da bi potom postao stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport (do 2000). Od 2000. do 2001. bio je sekretar Saveznog ministarstva sporta, a od 2001. do 2003. pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu. Od 2003. do izbora na funkciju Zaštitnika građana, bio je nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Beogradu.
Za svoj doprinos i zalaganje u zaštiti i unapređenju ljudskih prava i demokratskog napretka Srbije u funkciji zaštitnika građana dobio je brojna priznanja međunarodne i domaće stručne javnosti.
2011. godine: „Ličnost godine“ (OEBS), „Najevropljanin Srbije“,zatim Priznanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za poseban doprinos u afirmisanju prava na pristup informacijama.
2012. godine: „Doprinos godine Evropi“ (Evropski pokret u Srbiji) i Priznanje Udruženja sudija prekršajnih sudova;
2013. godine: „Pravi muškarac“ (Centar 8 sa saradnicima);
2015. godine: „Vitez poziva“ (Liga ekspereta – LEX), „Međunarodna nagrada za toleranciju“ (Fondacija Plavi Dunav), potom „Komunikator godine“ (Društvo Srbije za odnose sa javnošću), zatim „Doprinos godine Evropi“ (Evropski pokret u Srbiji) i „Nacionalni orden za zasluge u rangu viteza“ (Republika Francuska);
2016. godine: „Povelja za građansku hrabrost“ (Fondacija Dragoljub Stošić), „Ličnost godine“ (nedeljnik Vreme), „Ličnost 2015.“ (portal Žurnalist);
Janković govori engleski jezik i svira nekoliko instrumenata.

JANKOVIĆ: POZIVAM GRADjANE
U Švedskoj, gde je prvi put ustanovljena funkcija Zaštitnika građana, odnosno Ombudsmana, nedavno su proslavili 210 godina rada. U našem komšiluku, u Bosni i Hercegovini, prošle nedelje su proslavili 20 godina ove institucije. U Srbiji ova institucija postoji manje od 10 godina, ali se njeni rezultati ne mogu zanemariti kada vidimo broj obraćanja i makar površno pogledamo šta građani traže. Ali, bez obzira na to, ja smatram da građanima treba jošpribližiti ovu instituciju i njene funkcije. Ja zato koristim ovu priliku da pozovem građane Vranja i juga Srbije da se još više i češće obraćaju Zaštitniku na adresu Deligradska 16. u Beogradu, na e-mail [email protected], a građane Vranja da se obrate lokalnom zaštitniku. Građani Bujanovca, Preševa i Medveđe to mogu da učiniti u kancelarijama koje smo otvorili u ovim opštinama.