Prema šestomesečnom izveštaju RFZO o radu zaštitnika osiguranika (reč je o periodu 1 januar – 30. jun 2016), gori od Vranja jedino su Klinički centar Vojvodine sa 43 pritužbe i Opšta bolnica u Subotici (23), koja ima samo jednu pritužbu više od Vranja (22).
Da stvar bude grđa, situacija u Vranju se, sudeći po statistici, pogoršava, jer prema podacima istog izvora vranjsko zdravstvo je 22 pritužbe pacijenata imalo za celu 2015. godinu, dakle za dvostruko duži period. Negativan trend dodatno ilustruje podatak da je u celoj 2014. godini u Vranju bilo samo deset pritužbi po ovom osnovu.
PRITUŽBE S RAZLOGOM
U izveštajima zaštitnika osiguranika konstatuje se da se pacijenti uglavnom „žale s razlogom“, te da su u sedamdeset odsto slučajeva pritužbe osnovane.
– Problem u ZC Vranje najizraženiji je kod gastroskopije, kolonoskopije i pregleda holterom EKG – citat je iz izveštaju zaštitnika osiguranika RFZO.
Po rečima upravnika Opšte bolnice Vranje i šefa Odseka gastroenterohepatologije Zvonimira Djorđevića, lekara koji upravo radi gastroskopiju i kolonoskopiju (za podrobnije podatke o tome šta predstavljaju ove metode vidi okvir), ovaj problem uopšte ne postoji na nivou ZC Vranje i Opšte bolnice.
– Odgovorno tvrdim da se pregledi zakazuju u okviru zakonskog roka od mesec dana. Problem gomilanja pacijenata i izbegavanja zakazivanja ne postoji. Naprotiv, imamo problem da više od 30 odsto pacijenata zakaže, grubo rečeno „zauzme mesto“, a onda uopšte ne dođe na pregled. Evo vam podatka da je tokom 2015. bilo zakazano 238 kolonoskopija kod mene, a 86 pacijenata nije došlo na pregled, što je više od trećine. To su termini koji su, praktično, propali – navodi Djorđević.
On ukazuje da su mu pacijenti svedoci da svaka sumnja na karcinom ili kontrolni pregled posle operacije imaju prioritet i da čekanja u tim slučajevima gotovo da nema. Ističe da je do zastoja došlo u jednom periodu zbog kvara aparata-gastroskopa čije se servisiranje od skora više ne radi u Srbiji, već u inostranstvu.
– Treba znato da taj gastroskop za poslednjih sedam, osam godina nije stao nijedan dan. Radi se o aparatu na kome se non-stop obavljaju pregledi. Posle kvara, poslat je u Češku na popravku – kaže Djorđević.
Dok je papirološki završena cela procedura i dok je aparat popravljen i vraćen, prošlo je skoro četiri meseca.
– Gastroskop je repariran – nadovezuje se Djorđević – i za njega je tipično da se nakon reparacije tretira kao potpuno nov aparat, tako da sada nemamo nikakvih problema. Ta četiri meseca, to je taj „luft“ u kome nismo mogi da radimo jer mi drugi gastroskop nemamo, to je jedan jedini. Slična je situacija s kolonoskopom koji se povremeno kvari i uzrokuje nam prekide u radu dok ga vrate sa servisa. Sada je kompletno sređen i evo bez problema funkcioniše već nekoliko meseci – objašnjava Djorđević.
POSLA PREKO GLAVE
Njegova koleginicima, jedini lekar pored Djorđevića koji radi ove preglede u Opštoj bolnici Ljiljana Antić, smatra da je suština problema u malom broju lekara koji rade endoskopiju u vranjskoj bolnici i samo dva postojeća aparata.
– Mi ne možemo uopšte da stignemo da odradimo preglede, jednostavno nas ima malo. Pokrivamo ogromno područje, postoji još samo jedan kolega u Surdulici koji radi isključivo gastroskopiju. Objektivno, to je naš problem. Ne znam zašto na vreme nisu slali ljude na subspecijalizacije i usavršavanja. Postoje i šestomesečne edukacije koje su sasvim dovoljne, ali se o tome očito nije vodilo računa: Nedostatak alternativnog aparata kad se neki pokvari, takođe je veliki problem – kaže Antićeva.
Posao je na odeljenju podeljen tako što Djorđević radi preglede tri dana u sedmici (još ima i poslove upravnika bolnice), a Antićeva dva dana, po jedan gastroskopiju i kolonoskopiju.
– Tu sam zbog pacijenata i baš se trudim da im izađem u susret, pa sam radila i po 15-20 gastroskopija dnevno, a ne preporučuj u se u tolikom broju. Radila sam duže vreme preglede pre noćne i posle noćne smene, ostajala da radim i po nekoliko sati duže. Nemam nikakvu nadoknadu za taj posao, niko me neće pohvaili, ne dobijam slobodne dane, radi se samo o mojoj dobroj volji. Kad sam osetila da narušavam vlastito zdravlje, rešila sam da tu praksu ukinem počev od ovog oktobra – navodi Antićeva.
Ona, međutim, kaže da je već sada zakazala sve termine za oktobar, da čitavo radno vreme bez prekida radi ove preglede. Na spekulacije koje godinama kruže Vranjem da se neki aparati u bolnici namerno kvare, a pacijenti, po onoj „vidimo se popodne“, šalju u privatnu praksu na preglede gde ih dočekuju oni isti lekari iz bolnice (endoskopski pregled je 5.000 dinara u privatnoj praksi), Djorđević kaže kako ima sasvim suprotna iskustva.
– Kad god radi aparat u bolnici, lekari bolje prolaze privatno. Vranje je malo mesto i doktora skoro svako zna ili pronađe nekog ko ga zna. Pa, kad aparat ne radi u bolnici, onda odvedete pacijenta u privatnu praksu, a ne naplatite mu. Isto kao da je bio u bolnici i da je aparat radio. To je ovde tako – tvrdi Djorđević.
On dodaje da je aparaturu sa kojom radi on nemoguće pokvariti, čak i kad bi se htelo.
– Jedino da se mehanički slomi neki deo, presavije crevo, polomi optika, ali to bi bilo providno i očigledno. I to se nikad kod nas nije desilo. Kvarovi su objektivne prirode. Zapuše se tanka creva aparata od fekalne mase, pregori sijalica koja košta oko 1.000 evra, pa je potreban servis, novac i ponovno podešavanje aparata i slično – navodi on.
Antićeva, koja kao i Djorđević osim u državnoj radi i u privatnoj praksi, kaže da uočava da se aparati kvare kako u centru, tako i kod poslodavaca u privatnom sektoru.
– Koliko znam, popravka traje dva, tri dana, osim što u ZC traje duže jer verovatno nema para ili ih nema u datom trenutku da se plati popravka. Što se tiče navodnog namernog preusmeravanja u privatne ordinacije, dovoljno će vam o tome reći brojka da na 15-20 gastroskopija koje uradim u centru, uradim 2-3 u privatnoj praksi. To su proveravali inspektori Fonda i dokazalo se da te primedbe uopšte ne stoje – kaže Antićeva.
Ona rešenje problema vidi u jačanju stručnog tima lekara koji će raditi endoskopske preglede i u kupovinu dodatne opreme.
– Postoji jedan mlađi kolega koji je zainteresovan, ja sam spremna i nemam nikakav problem da pomognem i edukujem mlađe od sebe, ali ta odluka nije na meni, već na menadžmentu ustanove. Posle nas se neće desiti potop, moramo da ostavimo ljude koji će i dalje raditi ove preglede – razmišlja na glas Antićeva.
NEPOŠTOVANjE PLANA
Doktor Jovica Stojanović iz Centra za analizu i planiranje Zavoda za javno zdravlja (tela koje se bavi kadrovskim pitanjima na nivou ZC) kaže da je na jednom sastanku kolegijuma bolnice sa ljudima iz RFZO, razmatran ovaj problem.
– Konstatovano je da su određene dijagnostičke metode u prvih šest meseci 2016. godine urađene ispod planiranog obima. Zatražili smo od ljudi sa odeljenja da iznesu razloge zbog kojih se dešava izvršenje ispod plana. Posle toga, konstatovali smo da se ne može kao izgovor prihvatiti nedostatak stručnog kadra, jer je plan i rađen na bazi raspoloživih, postojećih kadrova i obima izvršenog posla u prethodnim godinama – kaže Stojanović.
On dodaje da se svaki plan, ako je zacrtan, mora ispuniti.
– Iz sektora gastroskopije i kolonoskopije, koji su kritikovani, odgovoreno je da im aparati povremeno ne rade, da servisiranje potraje, da su neki tenderi pali, da sve to utiče na obim izvršenja. Zaključeno je da ni to ne može biti prihvaćeno kao izgovor, jer se mora voditi računa o tome da se takvi epilozi izbegnu na vreme. Primedbe su u jednom periodu postojale još jedino na odeljenju Opšte hirugije, dok je kod ostalih sve na nivou planiranog kada je reč o specijalističko-konsultativnim pregledima – kaže Stojanović čija je služba odgovorna za planiranje, praćenje i realizaciju planiranih obaveza u ovdašnjem zdravstvu.
Nejasno je na kraju, opet, u čemu je problem i ko je odgovoran. Lekari kažu da im nedostaje ljudstvo i aparatura, iz RFZO i ZZJZ kažu da oni ne ispunjavaju plan utemeljen na postojećim resursima. Ipak, opšti je utisak da je dvoje, troje lekara koji rade jedan tako važan dijagnostički posao na ovolikom području nedovoljno da se ispune svi zahtevi pacijenata. A, što reče neko, mora i njih neko mlađi da nasledi, a takvog trenutno nema ni na vidiku. Zašto ga nema, što se na vreme ne obnavlja stručni kadar i zašto se ljudi ne šalju na specijalizacije koje nedostaju ZC Vranje? Pa, o tome su „Vranjske“ već mnogo puta pisale.
GASTROSKOPIJA I KOLONOSKOPIJA
Gastroskopija je pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva uvođenjem savitljivog optičkog instrumenta (gastroskopa) kroz usnu duplju u jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo.
Kolonoskopija je pregled koji se izvodi uvođenjem savitljivog aparata kroz anus, pri čemu optička vlakna koja se nalaze u aparatu sprovode svetlost i osvetljavaju unutrašnjost creva, a lekar na monitoru posmatra sluznicu creva i uočava promene ukoliko su one prisutne.
SAMO DVA HOLTERA EKG
Kada je reč o holterima EKG, na Internom odeljenju vranjske bolnice postoje samo dva takva aprata koja se koriste u sklopu dijagnostičke procedure za praćenje rada srca. Pregled kod pacijenta obavlja se tako što se elektrode (aparata ne većeg od mobilnog telefona) prikače za pacijentove grudi. Pacijent aparat nosi tokom 24 sata, a on sve vreme beleži elektrokardiogram na osnovu koga se dobijaju rezultati.
– To znači – objašnjava upravnik bolnice Zvonimir Djorđević – da mi godišnje jednim aparatom možemo da pregledamo 365 ljudi, ako radimo i vikendom, a radimo. Potreban nam je veći broj aparata. Holteri i nisu skupi, ali šta pre da kupimo?! Jer, nama je potrebno dosta aparata i pored toga što smo uspeli da nabavimo neke nove proteklih godina – navodi Djorđević.
Jovica Stojanović iz Centra za analizu i planiranje Zavoda za javno zdravlja smatra da je nedopustivo da ustanova ovakvog ranga ima samo jedan ili dva holtera EKG.
– Posebno što je reč o aparatima koji nisu skupi. Dolaze do nas i priče da pacijenti sami kupuju baterije za njih i slično. Taj problem bi trebalo što pre prevazići – smatra Stojanović.
PROBLEMI ZBOG ISIS-A
Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) koji je u upotrebi od ove godine i sadrži, između ostalog, podatke o zakazivanju specijalističkih pregleda, prema rečima Jovice Stojanovića iz ZZJZ doneo je određene poteškoće i usporio procedure.
– ZZJZ i RFZO nisu bili uključeni u definisanje tog programa, ali je naša ocena da bi u specijalističkim službama radno vreme trebalo definisati prema delatnosti, pa ko se zatekne od lekara, taj i da primi pacijenta. A ne da se pregled vezuje za ime određenog lekara-pojedinca. Treba da bude delatnost pristupačna, a ne određeni doktor. Ako pacijntu ne odgovara lekr koji u tom momentu radi, onda neka dođe nekog drugog dana. Smatramo da i ovaj problem ima uticaja na slabije izvršenje plana u nekim specijalističkim službama – navodi Stojanović
MIROLjUB STANKOVIĆ
HIRURŠKI BLOK REŠAVA SVE PROBLEME
Gradski većnik za zdravstvo Miroljub Stanković kaže da će se svi problemi sa zakazivanjem pregleda u vranjskom zdravstvu rešiti kada konačno bude završen Hirurški blok, svojevrsna bolnica pod jednim krovom čija izgradnja, sa prekidima, traje desetak godina.
– Taj problem u konkretnom slučaju postoji, jer u bolnici imamo samo jedan gastroskop i jedan kolonoskop. Oni se kvare, pa idu na servis, sve to traje i otežava stvari. Kada bude završen Hirurški blok, kada dobijemo dijagnostički centar za hitne slučajeve u njegovom prizemlju, sve ćemo te probleme prevazići. Akutni slučajevi endoskopije, kao i svi ostali, biće pregledani tamo, a hronični pacijenti i oni koji mogu da malo sačekaju imaće na raspolaganju aparate na odeljenju gde se rade pregledi – kaže Stanković.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.