Superb je baš super

PUTOVATI SE MORA
Slaviša Bulatović, prvi čovek vranjskih naprednjaka se kao načelnik okruga takođe vozio u „škodi“, ali je posle aprilskih izbora, kad ga je izabralo za poslanika, ostao bez službenog auta. A putovati se mora, do prestonice najčešće, a ne ide da poslanik ranom zorom žuri na „poslovni“ u pet, ili da, još gore, suprotno opštem naprednjačkom kredu, zloupotrebljava funkciju pa na skupštinska zasedanja putuje nekim državnim kolima.
E, zato se u njegovoj avliji u Vranjskoj Banji od skoro dan šepuri blistavo bela „škoda superb“ čačanskih tablica, najbolji model češke fabrike automobila:
– Odlučio sam se za kupovinu ovih kola zbog čestih odlazaka u Beograd. Potreban mi je dobar i pouzdan auto – iskren je Bulatović.
Prema saznanjima do kojih smo došli od veoma pouzdanih i u temu upućenih izvora, radi se o kolima proizvedenim između 2009-2011. za koja je narodni poslanik izdvojio 12.000 evra. U kešu.
Proverom na specijalizovanim sajtovima utvrdili smo da očuvana „škoda superb“ u Srbiji, proizvedena u navedenom periodu, zaista i košta toliko.
Bulatović, međutim, demantuje ovakve spekulacije i tvrdi da je njegov ljubimac napravljen nešto ranije, 2008. godine i da košta 8.000 evra. Međutim, on priznaje da kola još uvek nije platio:
– Kredit mogu da uzmem tek januara jer je uslov banke da prvo na računu legnu tri plate – razvejava pojedine glasine da je iskeširao za kola.
Na portalu „Polovni automobili“, „superb“ ove generacije, dakle proizveden 2008, zavisno od opreme, pređene kilometraže i očuvanosti košta između 6.000 i 11.000 evra i u trenutku pisanja ovog teksta (utorak 27.septembar) u ponudi je bilo svega šest komada, pa se može zaključiti da je Bulatović, ako je tačno da kola koštaju ko što tvrdi, platio neku prosečnu cenu. Ili, bolje rečeno, tek će da plati.
Poslanik kaže da će „škodu“ da plati kreditom, što i ne čudi ako se zna da je ovog leta Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio poslaničku platu od 70.000 dinara kao i to da nema pare u banci. Pre toga imao je blizu 60.000 kao načelnik okruga, a kada je 2012. prvi put prijavljivao imetak mesečno je raspolagao sa 42.000 u Simpu i 14.000 kao većnik u Gradskoj opštini Vranjska Banja. Prema podacima sa sajta Agencije, od 2012. pa do sada nikada nije imao pare u banci. Zarada, dakle, od koje teško može da se iskešira desetak hiljada evra samo za kola, osim ako ne živite samo na vazduhu i vodi. Nova kola poslanik još uvek nije prijavio Agenciji jer se, kako kaže, ne vode na njegovo ime pošto ih još nije ni platio. A platiće ih kad mu banka odobri keš kredit.
Ima ovde još jedna začkoljica. Naime, te 2012. Bulatović je prijavio da poseduje automobil „opel signum“, koji se negde gubi narednih godina iz agencijske prijave, pa ga nema ni u poslednjoj iz juna ove godine. Bulativić, međutim, za Vranjske kaže da i dalje ima „opela“ i da želi da ga proda. Svakako pametan potez jer, kako sam kaže, radi se o kolima od 3.000 kubika!
Ali, da vidimo kako je poslanik uzeo auto a da ga nije platio.
– Nisam ga uzeo u auto kući, već od fizičkog lica iz Čačka, preko prijatelja – objašnjava.
Ovo je zanimljiv momenat ako se zna da se u tom gradu nalazi predstavništvo „Škode“ za Srbiju.
– Auto je pre mene vozio čovek koji radi u „Auto Čačku“. On ga je kupio novog a ja sam drugi vlasnik – dodaje Bulatović.
ŠTA KAŽE ČARŠIJA
E, sad, osluškivanjem čaršijskih abrova, ali i njegovih stranačkih saboraca, može se zaključiti da partijski drugovi ne gledaju blagonaklono na novitet u šefovom voznom parku. Prema nekim zlim glasinama, neki čak vide izvesnu analogiju između „škode superb“ i ulaska u lokalnu vlast Jedinstvene Srbije. Ali, to su samo zlonamerne spekulacije, a ono što je stvarno je stav koji se nezvanično može čuti među članstvom SNS prema kome je predsednik izabrao loš momenat za kupovinu kola, u vreme kada vlasti propagiraju štednju na svim nivoima. A niko od naprednjaka neće da ih ljudi poistovećuju sa socijalistima i demokratama koji su, podsetimo se, kada su 2008. došli na vlast, listom pokupovali nove limuzine, a neki ih i promenili do sada (ovde ne računamo one kojima su paljena kola pa su iz nužde morali da kupuju druga).
Pre nekoliko brojeva bavili smo se voznim parkom lokalnih funkcionera. I, zaista, nema tu modela koji bi se istakli. Sada se Slavišina „škoda“ izdvaja.
Konačno, na sreću Bulatovića ali i vaskolikog pučanstva, njihov predstavnik u parlamentu pouzdano putuje do prestonice i nazad. I, što je još važnije, za sada je zadovoljan performansama novih kola iako je, kako kaže, prešao tek 10.000 kilometara.

PEŽO 407 POSLANIKA STEFANOVIĆA
Podsetimo se da je i bivši poslanik DS goran Stefanović, neposredno što se 2007. prvi put vinuo put Beograda, kupio nov auto, iz istih razloga bezbednosti i sigurnosti kao sada Bulatović (vidi Vranjske broj 702).
– Stari „pežo“ 307 prodao sam za 5.500 evra. Ovaj novi, dizelaš, platio sam 8.000 evra, tako što sam uzeo lizing za preostalih 2.500. „Pežo“ 407 koji sam kupio je siguran, porodični auto od 2000 kubika, i ne vodi se na moje ime jer je uzet na lizing – kaže Stefanović.
O moralnom aspektu ovakvog poteza, u vreme kada većina njegovih glasača na kredit kupuje hranu, a o novom automobilu ne može ni da sanja, Stefanović rezonuje racionalno:
– Da li ja, kao narodni poslanik, treba da u starom automobilu poginem negde na putu? Da li Vranje treba da ostane bez poslanika, da me sakupljaju u nekom jarku – pitao se Stefanović.