Šećerići stigli SMS-om

POSLOVNO-BRAČNI PARTNERI
Konkretno, o poslovnom odnosu UP Vranje i firme Popovićeve supruge SMS PAK, OJT Vranje u službenoj belešci od 5. jula ove godine navelo je da je posle podrobne istrage, uz asistenciju inspektora privrednog kriminala, a na osnovu tzv. analitičkih kartica UP Vranje (sa računima, otpremnicama i ugovorima o ustupanju potraživanja) utvrđeno da je u periodu 2010-2014. godine SMS PAK evidentiran kao dobavljač razne robe (pakovani šećerići, kašičice, čačkalice, med i dr) ka kupcu UP Vranje.
Navode se iznosi. Najpre pred kraj 2010. nabavljena je roba u vrednosti 256.188 dinara. Plaćena je putem cesije i uplatama na račun dobavljača, proknjižena na anlitičkoj kartici konta 4330 kod UP Vranje. U 2011. UP opet nabavlja od SMS Pak-a i to za 419.374 dinara (postoji jedanaest faktura). Preko računa je plaćeno 194.859 dinara, a cesijom „zatvoreno“ preostalih 224.515 dinara. Dve hiljade dvanaeste godine vrednost nabavke raste na 485.693 dinara, a u 2013. pada na 281.632, da bi tokom jednog dela 2014. godine (do juna, dokad su poslovno sarađivali) UP Vranje nabavilo od SMS Pak-a robu za 181.339 dinara. Ukupno 1,62 miliona dinara ili po današnjem kursu oko 13.200 evra (realno je to ipak više jer je ranije kurs evra bio niži).
Na osnovu dokaznog materijala iz predistražnog postupka, OJT je procenilo da je poslovna saradnja na relaciji UP Vranje – SMS Pak postojala, ali da se „iz računa i otpremnica ne može utvrditi da je nabavka šećera i drugih proizvoda išla po većim tržišnim cenama i da je time pribavljena korist SMS Pak na štetu UP“. Jer, UP Vranje je jedino od SMS PAK nabavljalo šećer i kafu u foliji (malim pakovanjima), kao i kašičice i čačakalice u foliji. Kako nije bilo drugih dobavljača od kojih je kupovano na isti način (od Bio produkt grup d.o.o, Maj trgovine d.o.o i „Plavog kamena“ kupovano je na veliko), nije moguće napraviti komparaciju i utvrditi da li je plaćeno po tržišnoj ili znatno većoj, a za UP nepovoljnijoj ceni.
Na navode Petruševića da su šećer i drugi proizvodi SMS PAK kupovani po ceni većoj od tržišne, OJT navodi da to nije moglo da utvrdi jer nije imalo cenovnike drugih proizvođača za poređenje. A da je UP Vranje od SMS PAK, po podacima iz otpremnica, nabavljalo proizvode po sledećim cenama: običan šećer u kesici 0,95 dinara, žuti šećer u foliji dva dinara i med u foliji 15 dinara.
– Tvrdim da su cene šećerića (belog u foliji) 0,48 dinara, žutog 0,80, dok med u foliji godinama unazad košta 4,95 dinara. To su tržišne cene, pa neka javnost sama zaključi da li je Popović firmi svoje žene plaćao po znatno višim cenama ili nije i zašto nije obezbeđivana konkurencija, odnosno više ponuda kako nalaže zakon, pa da se uzme tamo gde je jeftinije – kaže podnosilac prijave Petrušević.
O eventalnom postojanju sukoba interesa (muž koji vodi društveno preduzeće kupuje od privatne firme koja se vodi na ime njegove žene), OJT je u službenoj belešci od 5. jula 2016. konstatovalo da je od Agencije za borbu protiv korupcije zatražen odgovor, ali se ne navodi da li je odgovor stigao i da li je Popović prekršio zakon. A, izgleda da ipak jeste (vidi okvir).
– Posle začuđujuće odluke OJT da se ne ide u postupak, obratio sam se višem tužilaštvu i apelacionom tužiocu u Nišu. Jasno je kao dan da se Popovićeva supruga u firmi SMS PAK samo fiktivno vodi kao vlasnik jer su svedoci pominjali poslovne kontakte sa Popovićem. Recimo Jakov Pantelić iz Sopota koji je u policiji izjavio da mu je lično dolazio Dragan Popović, ugovarao narudžbinu mašina i platio ih u kešu! (vidi okvir o kupovini mašina i izjavu Pantelića pred policijom, p.a). Ko još danas plaća proizvodne mašine u kešu – sa nevericom će Petrušević.
MAŠINE BEZ RAČUNA
On dodaje da mu je poznato da se oprema i mašine bez porekla po zakonu o knjigovodstvu ne mogu tek tako proknjižiti u knjigovodstvenoj evidenciji privatne trgovinske radnje kao što je bio STR „Paking“.
– Prethodno se mora obaviti veštačenje, procena vrednosti, a onda knjiženje – kaže Petrušević.
OJT u Vranju posle opsežne istrage 5. jula ove godine obavestilo Petruševića da je „na osnovu dokaznog materijala u predistražnom postupku ocenjeno da nema mesta pokretanju krivičnog postupka“ protiv Popovića „zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti“. Što se tiče, pak, Petruševićeve dopune prijave od 3. aprila 2015, tužilaštvo ga je obavestilo da je ona „združena uz spise predmeta u odvojenom postupku KTR.br109/15 koji se još uvek vodi. Podnosilac prijave je još posavetovan da može podneti pritužbu na rad OJT Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Vranju.
Petrušević je i tu mogućnost iskoristio, a pritužbu osim VJT napisao i poslao Apelacionom tužilaštvu u Nišu. Probao je i da, nezadovoljan postupanjem policije i tužilaštva u Vranju u vezi sa ovim slučajem, pokuša sa dopisom na adresu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal koji je tamo uredno primljen i 8. avgusta ove godine i zaveden pod oznakom KTR-182/16. Nepoznato je da li je nešto preduzeto.
VJT u Vranju je njegovu pritužbu odbilo kao neosnovanu, a na sličan način reagovalo je i Apelaciono tužilaštvo u Nišu (predmet KTR.314/16) navodeći u skorašnjem dopisu od 8. septembra da su OJT i VJT „pravilno postupili“ kada su odlučili da je Petruševićeva pritužba neosnovana.
– Išao sam i dalje – navodi Petrušević – pa sam se obratio republičkom tužiocu. U ponedeljak sam dobio odgovor iz Beograda u kome me obaveštavaju da su moju pritužbu 1. septembra dostavili na dalje postupanje Apelacionom tužilaštvu u Nišu, shodno Pravilniku o radu tužilaštava. Dakle vraćamo se opet na teren gde očito niko neće da dira Popovića.
Petrušević kaže da mu je motiv za celu ovu priču taj što je čovek iz te branše.
– Jedan sam od mnogih kojima je Popović na nelegalan način, preuzevši monopol na snabdevanje navedenim proizvodima, onemogućio da se bavimo ovim poslom na području Pčinjskog okruga – pojašnjava Petrušević.
SAMO JEDNA PONUDA
Neki detalji izjava koje je policiji dao bračni par Popović i drugi koji su saslušani u privrednom kriminalu vrlo su indikativni. Popovićeva supruga Slavica je 15. aprila 2015. godine pred inspektorima rekla da se ne seća da je UP Vranje njenom SMS PAK-u poslalo zahtev za dostavljanje pismene ponude za kupovinu šećerića, kašičica, meda, bibera. Rekla je kako smatra da za tim nije bilo potrebe jer se radilo o maloj vrednosti robe za koju nije potrebno sprovesti postupak javne nabavke. Isto su pred policjom ponovili njen suprug i šefica računovodstva UP Vranje Branka Mikić. Iz Slavičine izjave vidi se da je UP redovno plaćalo robu, a da je muž direktor UP ostao dužan firmi žene celih 698 dinara.
Petrušević podseća na član 39 Zakona o javnim nabavkama koji je u to vreme kao javnu nabavku male vrednosti podrazumevao one koje ne prelaze 400.000 dinara, a da je UP Vranje od SMS PAK u nekim godinama „nabavljalo robu koja prelazi taj iznos“. Kao i da u istom članu piše da je „naručilac dužan da spreči postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene“. Petrušević podseća da „nikakve konkurencije nije bilo“.
Iz OJT nisu mogli da odgovore na pitanja o postupcima koji se vode protiv Popovića zbog gužve koja vlada u pisarnici tužilaštva u vezi sa sačinjavanjem nekakvih izveštaja. Odgovori do odlaska ovog broja Vranjskih u štampu nisu stigli ni iz višeg tužilaštva.

JANKO I JAKOV
Supruga Dragana Popovića izjavila je u policiji da je pet proizvodnih mašina (dve za pakovanje šećera i po jedna za kašičice, čačkalice i praškaste proizvode) kupila od privatnog lica iz sopstvenih sredstava SMS PAK. Dodala je da je reč o mašinama kojih nema u prodaji, da su one ručni rad i da u zavisnosi od kvaliteta koštaju od 2.000 do 4.000 evra. A kako su kupljene od privatnog lica, plaćene su gotovinski, na ruke proizvođaču (deo u dinarima, deo u evrima), pa zbog toga njena firma ne poseduje račune, ni otpremnice o njihovoj nabavci, pojasnila je.
Posebno je indikativan jedan detalj iz njene izjave, a to je tvrdnja da su na taj način kupljene mašine proknjižene kod jedne knjigovodstvene agencije u Vranju (ime firme poznato redakciji) 1. januara 2007. godine.
– Evo, grohotom se smejem i pitam ko još u Srbiji radi 1. januara – retorički pita Petrušević.
Mašine su proknjižene na vrednost od 800.000 dinara.
Taj privatnik koga Slavica u svojoj izjavi sve vreme naziva Janko N, zapravo se zove Jakov Pantelić. Čovek je svojevremeno radio u preduzeću Centroproizvod Beograd kao mašinski inženjer. On je u policiji rekao da je imao firmu STR Paking sa sedištem u Sopotu koju je ugasio 2010. godine (znači radila je 2007. u vreme kupovne mašina SMS PAK). Otkrio je da je na jednom sajmu tehnike još 1995. godine upoznao osobu iz Hotela Vranje koja se zove Dragan. Taj Dragan, ispostavilo se Popović, dao mu je navodno 1.000 evra na ruke (i po obavljenom poslu još 2.000) da mu napravi pakericu za šećer, kazao je Pantelić.
– Kasnije je Dragan naručivao još mojih mašina, ukupno još tri, u razmaku od godinu, dve. Sve su bile za pakovanje šećera cene od po 3.000 evra. Dragan mi je jednom prilikom rekao da poseduje predzeće SMS PAK iz Vranja. Za sve mašine koje sam mu prodavao, on mi je na moj zahtev isplatio novac gotovinski, a ne preko tekućeg računa STR Paking – kazao je Pantelić u policiji.
Izjava Popovića data policiji se ni u čemu ne poklapa sa ovom.
– Mašine je nabavljala moja supruga Slavica sa nekim penzionerom po imenu Janko koji je iste izrađivao. Kada su te mašine nabavljene, po kojoj ceni, neka se izjasni moja supruga Slavica koja je vlasnik SMS PAK. Odgovorno tvrdim da kao direktor UP Vranje nisam nabavljao mašine, niti su iste plaćane sa računa UP Vranje, to se sve može proveriti uvidom u dokumentaciju preduzeća – kazao je Popović pred policijskim inespktorima.

DRAGAN POPOVIĆ
BEZ KOMENTARA
V.d. direktora UP Vranje Dragan Popović nije želeo da posebno komentariše navode iz krivične prijave koju mu je podneo Petrušević.
– Čoveka ne poznajem, nikada nisam imao dodirne tačke s njim i nisu mi jasni njegovi motivi. Što bih komentarisao navode čovek koga ne znam. Sve to što on tvrdi je netačno. Iz Agencije je stiglo da nisam bio u sukobu interesa – rekao je Popović.

POPOVIĆ IPAK U SUKOBU INTERESA
Rešenjem direktora Agencije za borbu protiv korupcije utvrđeno je da je Dragan Popović, direktor Privrednog društva za ugostiteljstvo, turizam i usluge „Vranje“ (aktuelni naziv preregistrovanog UP Vranje), postupio suprotno odredbi čl. 27. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kaže se u dopisu iz Agencije koji je u utorak popodne stigao u Vranjske. To se ne poklapa sa izjavom Popovića koju je dao novinaru.
– To je učinio na taj način što je, tokom vršenja javne funkcije direktora UP Vranje, to preduzeće u periodu 2010-2014. imalo odnos poslovne saradnje sa njegovom suprugom kao preduzetnikom, koja obavlja delatnost preduzetnika pod nazivom PTR “SMS –PAK“ Slavica Popović PR, Vranje, i suprotno odredbi čl. 32. st. 1. Zakona o Agenciji, na taj način što o sukobu interesa koji je imao u navedenoj situaciji nije pismeno obavestio Agenciju, zbog čega mu je izrečena mera upozorenja – kaže se doslovce u dopisu iz Agencije.