Jutarnji horor

Eko Taxi Vranje

ZAŠTO PLAĆAMO RAČUNE
Svi redom zgražavaju se nevaspitanjem, nekulturom i ogromnim nemarom.
-Svakog jutra nas čeka horor. Prosipaju svašta, od sokova, alkohola do hrane. Sami održavamo, počistimo koliko možemo jer niko neće da dođe do radnje preskačući razne barice i smeće kojeg ima na sve strane. Žene iz komunalnog dođu da počiste, ali ja imam kamere ispred lokala, to je dokaz da ne rade svoj posao kako treba i zbog toga ne želim da plaćam račune, da neko prima platu za posao koji ne obavlja – kaže Jelena Trajković, zakupac lokala na drugom spratu, vlasnica frizerskog salona.
– Imam mušteriju iz inostranstva, šokira se svaki put kad dođe. Sramota je da jedan tržni centar izgleda ovako. A kakvi su u Leskovcu, Nišu, za druge gradove da ne pričam, svi znamo. Mi uporno pričamo zaposlenima u komunalnom, ali nam kažu da oni nisu za to zaduženi. Kome mi onda da se obratimo? Vrištimo u sebi – priča ona.
Iskustva su ista kod svakog od njih. Kanalizacija se na prvom spratu najviše oseća. Menjaju sve sami, krpe plafon, ali i pored toga, ne uspevaju da sve održe na nivou na kom bi trebalo da izgleda jedan tržni centar.
-Mi nemamo krov, plafon sam menjala tri puta za mesec dana, u cevima su crknuti golubovi i ljuske od krompira. Pitala sam jednu ženu iz građevinske inspekcije, ali svi kažu da nisu odgovorni – žali se Biljana Vujović koja na prvom spratu radi u kozmetičkom salonu.
Tu je i ugostiteljski objekat, kafana koja posluje, i pored svega, godinu ipo dana. Goran Ristić, vlasnik kafane Riznica, svestan je da zbog gostiju, osoblja i poslovanja, higijena mora da bude na zavidnom nivou, što i jeste unutar restorana, ali zna koliko je teško da ljudi dođu do njega i prođu onakav smrad kakav se širi po celoj Bid zoni.
-Stanje je zastrašujuće. Prvo su nas napali narkomani, ali se nekako sve završilo. Mi čistimo ispred lokala i veliko stepenište ispod, hodnik u produžetku, jer ljudi treba da dodju da jedu, a kako će dok prođu onoliki smrad. Niko ne brani i nema prava da sprečava ikog da sedi na stepeništu, ali samo da ne pravi haos i ne vrši nuždu po hodnicima, jer je nečuveno i sramota. Crtaju razne grafite, uništavaju već upropašćeno. Da ovo izgleda kako treba, da je lepo sređeno, ne bi se ni omladina tako ponašala – mišljenja je vlasnik kafane.
Za početak, kažu sagovornici, treba obezbediti kante jer oni sami iznose smeće i bacaju ga u kontejnere. Treba da se angažuje Vodovod da popravi cevi koje su dotrajale i da ljudi iz nadležnih javnih preduzeća počnu stvarno da peru stepenište i kupe smeće.
– Organizacija i ljudski faktor ovde su ključni problem, a tehnički deo se rešava dogovorom. Svi mi ovde imamo veliki problem, potpuno uništenje kreće od krova, voda uništava i plafon i pod. Imamo svi i volju i želju da stanje rešimo, ali nemamo kome da se obratimo. Dužni smo da plaćamo račune, to i radimo, ali vidimo ipak na šta ovo liči – žali se Goran Ristić.
NE ZNAMO KAKO
Oni koji ovde posluju duži niz godina, prisećaju se vremena kad je sve izgledalo i funkcionisalo mnogo lepše i bolje nego što je sada. Vrata su se uveče posle deset časova zaključavala, postojalo je obezbeđenje, bilo je uređenije, cveće u saksijama, slike na zidovima, lepa fontana i sve je bilo drugačije.
-E, tada je bilo lepo. I ljudi su više dolazili, više je i lokala radilo, sad je totalni haos, užas i nered. Svi smo nezadovoljni, šta možemo sredimo, vrata smo više puta popravljali, jedno krilo je odnešeno, stavljamo kutije od robe umesto kante koje više ne postoje – ogorčeno priča vlasnica prodavnice „Moj ljubimac“.
-Najtužniji tržni centar. Postojala je mašina za pranje stepeništa koju smo mi kupili, ali je nestala i niko ne zna gde je. Plaćamo 1200 dinara mesečno za komunalno, a ne znamo ni sami zašto, sve sami održavamo – dodaje vlasnica butika.
Nezadovoljstvo i ogorčenost je evidentna kod svih koji prođu Bid Zonom, a najviše kod onih koji moraju da rade i gledaju to ruglo svakodnevno. Niko od njih ne vidi rešenje ovog problema, a svi su raspoloženi za saradnju jer žele da se situacija promeni. Samo, ne znaju kako.



UDRUŽENjE GRADjANA
Bid Zona „!!!!!!!!!!City center“ Vranje, zapravo je udruženje građana osnovano 2006. godine od strane privatnih preduzetnika. Dušan Djedović, izabran za predstavnika tog udruženja u martu 2014. godine, pojašnjava je zbog čega je stvar ranije funkcionisala, a danas izgleda ovako.
-Ranije su bili uvećani porezi za predzetnike u Bid Zoni, grad je vraćao taj novac udruženju koje se tako finansiralo. Tadašnji menadžer je primao platu, kao i čistačice i obezbeđenje. Međutim, sa tim se stalo 2011-2012. godine i nastao je potpuni kolaps. Kad su lokalne takse smanjene i ukinute, počeli su problemi, udruženje više nije moglo da se finansira – pojašnjava Djedović.
On kaže da udruženje nema nikakve veze sa lokalnom samoupravom, a da vlasnici i zakupci lokala očekuju da grad uloži sredstva i da se to sredi.
-Mnogo je problema i unutar udruženja, nisu između sebe složni. Vlasnici očekuju da grad na gradskom veću odluči da uplati određeni iznos udruženju, ali to će biti jednokratno a ne trajno rešenje. Potrebno je stalno održavanje, što se tiče čišćenja da se vidi sa preduzećem „Komrad“ da to održavaju, ne ovako kao što rade trenutno. Stvarno je tužno što ovako propada, ovo je centar grada.
-Platu ne primam, a svi misle drugačije. Problem je pogrešno razmišljanje vlasnika i zakupaca, ne razumeju suštinu, a ne razumem ni ja na koji način grad može da stane iza ovoga. Iz prethodne uprave su mi rekli da ni po kojoj osnovi nisu dužni da urade bilo šta jer se to vodi kao stambena zgrada. U svakom slučaju smo u problemu – zaključuje Djedović.



  • Ostavi komentar