Pozorište, a ne porodilište

Sećate se pozorišta i afere „Oplatol“? Onog ulja koje služi za premazivanje betona zbog čije su nesumnjive i navodno dokazane upotrebe prilikom obnove vranjskog teatra građevinski radovi posle prve od tri faze izgradnje stali i ne nastavljaju se do daljeg. Kontaminiranost oplatola potvrdila je najreferentnija ustanova u Srbiji – Institut „Vinča“.

Sećate se sigurno i da je u novembru 2015. tadašnji gradonačelnik Vranja i predsednik Odbora za obnovu pozorišta Zoran Antić, koji je zbog nastale štete u to vreme najavljivao tužbu protiv izvođača radova (Građevinsko preduzeće Banković), u ličnom obraćanju javnosti postavio indikativno pitanje koje je mnoge nateralo na razmišljanje. I dalo celoj lokalnoj zajednici povod za zabrinutost.

– Da li je i u slučaju porodilišta u Vranju korišćen oplatol, a sredstva su obezbeđena iz Fondacije Dragica Nikolić – upitao je Antić javno, odgovarajući zapravo na saopštenje lokalnih naprednjaka koji su ga optužili za nesposobnost u obnovi izgorelog teatra.

KOINCIDENCIJA

Da li je znao nešto što običan svet ne zna? Dodatnu dozu panike u vezi sa povezivanjem oplatola i porodlišta, makar i na papiru, izazvala je informacija da je preduzeće Banković bilo izvođač radova na oba objekta. Kao i na još nekim  porodilištima i bolnicama čiju je obnovu finansirala fondacija supruge srpskog predsednika. Kao i u slučaju izgradnje Banke matičnih ćelija u Institutu za majku i dete gde je „Vinča“ takođe dokazal upotrebu kontaminiranog oplatola. Koincidencija da se smrzneš.

Eks gradonačelnik i šef sada opozicionog SPS Antić danas, osam meseci nakon izbijanja afere smrdljvog pozorišta u Vranju, kaže da su u to vreme mnogi postavljali pitanja koja je postavio i on.

– Nisam imao nikakvu pouzdanu informaciju, niti dokaze, ali su mediji pisali o tome i pričalo se u određenim krugovima. Kao što je u tadašnjem mom saopštenju stajalo, samo sam postavio pitanje koje se logično nametnulo posle onoga što se desilo u pozorištu i nekontrolisanog prometa oplatola. Podsetiću da se sve događalo nakon što je država ukinula Agenciju za hemikalije koja je ranije taj promet kontrolisala. Logično je da čovek bude zabrinut zbog saznanja da imamo preduzeću koje je izvodilo radove na oba objekta i na nekim drugim objektima u Srbiji gde se javio isti problem – kaže Antić za „Vranjske“.

Na sajtu firme „Banković“ može se videti referentna lista objekata na čijoj su izgradnji radili. Među njima je više zdravstvenih ustanova. KBC Zemun, porodilište u Petrovcu na Mlavi i sl. Adaptarali su u Vranju OŠ Radoje Domanović, fiskulturnu salu u OŠ Vuk Karadžić, dečje vrtiće.

Nesporne su i neke poslovne veze koje, opet, imaju dodirne tačke sa vranjskim porodilištem. Guglovanjem reči „Banković“ i Fondacija Dragica Nikolić lako dolazite do saznanja da je Boban Banković, vlasnik građevinske firme iz Crne Trave, čovek od poverenja prve dame. Nailazite, recimo, na tekstove u kojima mu ona izražava zahvalnost na „odlično urađenom poslu“ prilikom obnove kuća u područjima koja su pre nekoliko godina stradala od poplava. Šabac, Koceljeva, Bajina Bašta, Varvarin… Znači, po toj logici, trebalo bi i to preispitati, !!!!!!!a pro po!!!!!! spornih količina oplatola čija je kontaminiranost dokazana u više slučajeva u Srbiji, a gradio je Banković.

Kad samo kod vranjskog porodlišta konkretno, čitaoci će se setiti da su ugovor za obnovu prostora u Službi za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice Vranje  potpisali Dragica Nikolić i v.d. direktora Zdravstvenog centa Vranje Vladimir Stamenković u januaru 2014. godine. Osim doniranja opreme i posteljina, GP Banković bilo je izvođač određenih radova u porodilištu. Završeni su u junu 2014. godine, iz fondacije dato 20 miliona dinara. Renoviranje se, da budemo precizniji, zapravo desilo samo na trećem spratu gde je detaljno preuređeno oko 600 kvadrata ove službe.

BETON NAMA NE TREBA

Načelnik Ginekologije Goran Radojčić kaže za „Vranjske“ da građani ne treba da budu zabrinuti jer u slučaju adaptacije i renoviranja ovog odeljenja nije bilo zidanja, samim tim ni betoniranja, a zapravo izlivanje betona iziskuje upotrebu oplatnog ulja.

– Banković je radio samo neku vrstu opremanja, nisu ništa zidali. Menjali su stolariju, postavljali antistatički pod, sređivali sobe, kupatila, postavili klime, sudopere. U sobi intenzivne nege u operativnom delu zamenjene su pločice. Građevinskih radova nije bilo. Da je bilo nekog smrada, da je bilo kakva hemikalija upotrebljena, mi bismo to registrovali – izričit je Radojčić.

Boban Banković, vlasnik crnotravskog preduzeća, potvrđuje Radojčićevu priču o tome da su  u Službi za ginekolgiju tokom 2014. izvođeni samo završni radovi.

– Koliko se sećam, radilo se samo o zameni keramike i urađeni su podovi. Nismo ništa zidali sto posto – navodi Banković.   

On ponavlja da je i ova, kao i ona afera vezana za vranjski teatar, isfabrikovana, te da ne oseća nikakvu krivicu.

– Evo, ja ću vas da pitam. Svedoci ste da se u poslednje vreme iznova i iznova lansira priča da su kinder jaja koju jedu deca kancerogena. I niko ne proziva trgovinske lance koji prodaju jaja, već proizvođača u Nemačkoj. Ponavljam, čak i da sam iz neznanja koristio taj oplatol na nekom objektu koji gradimo, bilo gde, oplatol je kupljen na legalan način na tržištu Srbije, od registrovanog proizvođača koji za njega ima potrebne sertifikate. Nisam ga sam smućkao u podrumu – kaže Banković.

Na novinarsko pitanje zašto je Antić pozivao na preispitivanje obnove porodilišta u vezi sa navodnom sumnjom na upotrebu spornog oplatola, Banković kaže da je reč o klasičnoj priči sa političkom pozadinom.

– Sve se dešavalo u vreme žestokog prepucavanja na relaciji SNS – SPS. To su najobičnija mešetarenja, nemaju blage veze sa istinom – navodi Banović.

On dodaje da je o svemu sam dao izjavu nadležnim organima.

– Posle pozorišta, predao sam papire tužilaštvu, sve tamo stoji i sve će se ceniti. Čekam da me Grad Vranje tuži, pretili su tužbom, ne znam da li su je podneli. Ako jesu, kad dobijem proces onda ću ja uzvratiti kontratužbama protiv grada i nekih tadšnjih funkcionera što su me blatili preko medija – kaže Banković.

Gradski javni pravobranilac Dragan Mihajlović potvrđuje da je tužba protiv Bankovića podneta krajem aprila ove godine.

– Tuženi je dao odgovor na tužbu. Izjasnio se da nije kriv i da neće da plati štetu. Mi smo sudu dostavili podnesak na njihov ogovor na tužbu. Prvo ročište zakazano je za 6. oktobar ove godine – otkriva Mihajlović.

Informaciju o tome šta se dešava sa ovom tužbom nema aktuelna vlast, kaže zamenik gradonačelnika Vranja Igor Andonov.

– Nije sporno, možemo mi i da tužimo Bankovića. Ali, gledajući sudsku praksu u sličnim slučajevima, pomenuću recimo afere sa smrdljivim zgradama u Beogradu i Novom Sadu, niko dosad nije dobio sudski spor protiv izvođača radova. A ne dobijaju ih jer izvođači kupe oplatol na legalnom tržištu, sa atestima i svim papirima i oni su pred sudom ispravni – navodi Andonov.

POLITIČKA IGRA

On dodaje da bi jedan takav proces hipotetički mogao doneti još veće probleme lokalnoj samoupravi čija je kasa ionako ispražnjena.

– Da ne ispadne posle da moramo da platimo i sudske troškove izvođaču. To bi, pored već postojeće, bila nesaglediva šteta po budžet grada – upozorava Andonov.

Zamenik gradonačelnika ne vidi ništa sporno ni u tome da se ispita da li je sporni oplatol korišćen u obnovi porodlišta.

– Nemam ništa protiv, ali biće da je u pitanju koje je u to vreme postavio tadašnji gradonačelnik Antić više bilo politike i političkih namera, nego čvrstih saznanja – mišljenja je Andonov.

On dodaje da zbog pojave problema u vezi sa oplatolom ne može da krivi Antića, niti bilo koga drugog van gradilišta.

– Za mene je najveći problem u tome što nadzorni organ nije pratio upotrebu oplatola na gradilištu pozorišta od starta jer to je njihov posao. Posebno što su imali saznanja da je takvo ulje ranije korišćeno na gradilištima „smrdljivih zgrada“ po Srbiji, pa su mogli da pretpostave da je takav propust moguć i ovde. Ili su mogli da osete smrad – zaključuje Andonov.

Po svemu sudeći, naša vlast, ma koja bila, neće se dobro provesti na sudu u vezi sa aferom „Oplatol“. No, u ovom trenutku važno je da su deca koja se rađaju svo ovo vreme bila bezbedna i da njihovo i zdravlje majki nije ugroženo. I tako mora da ostane. Ma koliko nas koštalo.

IGOR ANDONOV

NEMAMO 60 MILIONA ZA DEKONTAMINACIJU

Zamenik gradonačelnika Igor Andonov kaže da je procenjena vrednost radova koje stručnjaci Instituta „Vinča“ treba da izvedu u sklopu dekontaminacije pozorišta preko 60 miliona dinara sa PDV-om, ali da Grad Vranje nema te pare.

– Pokušavamo preko Ministarstva kulture Srbije i na sve druge načine da obezbedimo taj novac. To je pola miliona evra. Na namenskom računu za obnovu pozorišta koji je svojevremeno otvoren sada ima svega 7,5 miliona dinara. Kako ćemo da nađemo tolike pare, ne znam. Mi moramo da platimo „Vinči“ da bi oni ušli u posao. Nećemo valjda da pravimo haos i da se brukamo – da oni krenu da rade, pa obustave radove na pola. Šta bismo tad – retorički pita Andonov.

Prethodna vlast je pre odlaska već aplicirala kod Ministarstva kulture sa projektom dekontaminacije pozorišta po konkursu „Gradovi u fokusu“.

MIOMIR STOJANOVIĆ

NISAM KER DA NJUŠIM MIRISE

Nadzorni organ Miomir Stojanović kaže da je „za poštovanje i hvale vredan napor zamenika gradonačelnika Igora Andonova, višestrukog povratnika u politiku, da u kratkom roku prouči dokumentaciju od više stotina strana te tako stekne mišljenje“.

– Ja nisam ker da bih na osnovu mirisa ocenio da li je oplatinsko ulje ispravno ili ne. A svakako ne bih ugrozio svoje zdravlje u višemesečnom radu na pozorištu, koji je bio moj doprinos, bez naknade. Poslovi u građevinarstvu su jasno definisani zakonima i tehničkim propisima, ne mišljenjima – navodi Stojanović.

A činjenice koje su zameniku, prema Stojanovićevim rečima, (ne)namerno promakle su da je korišćeni oplatol proizvod domaćeg proizvođača  i legalno se nalazi na tržištu.

– To je Zapisnikom konstatovao i inspektor koji je u skladu sa Zakonom došao nenajavljen i izvršio kontrolu radova između ostalog i ovog materijala. Takođe, Institut „Vinča” utvrdio je da je sporni oplatol proizveden od otpadnih ulja NIS-a, da je proizvod domaćeg proizvođača iz Kragujevca i da se legalno nalazi u prodaji.

– Prava pitanja koja je zamenik trebao da postavi već sam postavio stručnjacima iz Instituta  „Vinča” – šta se preduzima i šta su oni preduzeli da sporni materijal ne bude na tržištu, da li je ovo jedina sporna partija i ko je nadležan za kontrolu i izdavanje atesta? Odgovori su zabeleženi na magnetogramu, uz konstataciju da je Agencija za hemikalije ugašena, a da su se, ukazujući na problem proveli, otprilike, kao „bosi po trnju”. I ko zna gde je sve sporno ulje korišćeno. 

– Očekujem da će i zamenik gradonačelnika, koga veoma cenim u njegovoj profesiji, ali ne na osnovu mišljelja već činjenica da ga njegovi pacijenti hvale i koji će mi biti potreban, da ne ujedam bez zuba, učini napor da nesavesni proizvođači budu sankcionisani – zaključio je Stojanović.

POTVRDA „VINČE“

Oplatolom koji je korišćen na objektima u naselju „Dr Ivan Ribar“ u Beogradu gde je „rođen“ problem tzv. smrdljivih zgrada u Srbiji isti je onaj koji je korišćen i na vranjskom pozorištu, pokazalo je stručno mišljenje laboratorije za fizičku hemiju Instituta „Vinča“ od 26. oktobra prošle godine. To je utvrđeno metodom preklapanja hromatograma ulja za premazivanje i hromatograma uzorka betona. Metoda je pouzdana kao otisak prsta – sto odsto, tvrde iz Vinče. Isti je, navodno, korišćen i prilikom izgradnje Banke matičnih ćelija Instituta za majku i dete u Beogradu i u prestoničkom naselju „Ivan Ribar“.

Prilikom nadzora Republičke građevinske inspekcije 29. septembra 2014. godine inspekcijskim zapisnikom konstatovano je da izvođač na gradilištu koristi ulje za premazivanje oplate – oplatol marke „Nisotek“ proizvođača NIS AD Novi Sad, a ne „Ekosekunda“, firme na koju se sumnjalo da ga je proizvela.