Skoro dvadeset godina, koliko su u braku, žive ovako, muče se, krpe kraj s krajem, ali se nekako drže i velika su podrška jedni drugima. Svi su skromni, njihova najveća želja je da imaju svoj dom jer ta kuća ne pripada baš njima, a problemi su ih snašli sa svih strana. Samo je jasmine tri godine radial u Koštani, Zdravko nikada nije imao stalni posao.
BETON I LETVE
Kuhinja je sa starim, lošim elementima, imaju jedan sto i tri stare stolice, električni šporet je u očajnom stanju, a frižider i zamrzivač su kupili zahvaljujući prijateljici koja je želela da im pomogne. Na podu je beton, pa iako se zimi loži uvek je hladno , a umesto plafona su letve.
-Kad su jače kiše, prokišnjava jer gore nije ploča, stavljeni su najloni, ali ne može ništa da pomogne. Živi se mnogo teško, ne možete da zamislite koliko – uzdiše Jasmina.
Hranili su se u narodnoj kuhinji, ali ona radi samo zimi. Sada se jedva snalaze od dečijeg dodatka.
Otac Zdravko ide u šumu, bere drva, utovara i istovara iz kamiona, pa ih posle seče, to mu je trenutni posao. Jasmina ne radi nigde.
-Nekako se i snađemo za drva, ali unutra duva na sve strane jer stolarija je nikakva. Ja hoću da pomognem i da uradim sve za moju porodicu, ali je sve teže i teže. Isto je i za posao. Prošlu godinu smo jedva izdržali, sad ne znam kako ćemo – iskren je Zdravko.
Najveća muka i problem je što kuća nije njihova, naslednika ima petoro, Zdravko i njegova braća i sestre. Porodica strahuje od onog najgoreg, da će biti prinuđeni da napuste svoj dom.
-Svi oni ‘oće da mi prepišu deo i da kuća bude moja, ali mi svako traži i pare, a ja stvarno nemam. Čekamo da vidimo šta će da bude, ali ako je loše, mi moramo da izađemo – tužno priča on.
Jasmina i Zdravko su još kao deca ostali bez roditelja, nemaju nikog bliskog da im pomogne. Upoznali su se kad je njoj bilo 15, a njemu 19 godina. Bila je to ljubav, luda, kako kažu.
Najmlađi sin Lazar septembra kreće u drugi razred OŠ „Dositej Obradović“. Od svih, on ima najviše problema sa zdravljem. Dijagnostifikovan mu je pre dve godine strabizam oka (to je pojava kada oči ne stoje paralelno, devijacija očiju različita je prema pravcu pogleda) i doktor iz Beograda kod koga je Jasmina vodila dete, preporučio je operaciju za koju oni naravno novca nemaju.
-On je moj nemirko, najviše se razboljeva. Ima i bronhitis, često ga vodim kod lekara, a i u školi ne napreduje mnogo. To ga ne zanima, ne znam šta ćemo– zabrinuta je Jasmina.
Stefan će sada peti razred u istoj školi i on je malo bolji učenik od brata. Nije bio kod kuće, otišao je sa stricem na selo da bere pečurke kako bi zaradio nešto para.
-Stefan tu i tamo, dobar je, samo ima govornu manu, možda je sve to od naših prevelikih problema, nerviram se, nisam ni ja mnogo dobro, ali moram zbog njih da izdržim i idem napred, šta da radim – jada se Jasmina.
DUG ZA STRUJU
Poslušna deca, bila su poprilično tiha, osim malog Lazara, malo izgubljena, stidljivo gledala i nisu mnogo pričala. Marija je završila šesti razred, takođe u OŠ „Dositej Obradović“, voli da uči i vredna je devojčica.
-Problem je bio kad nismo imali struju, bilo je mnogo teško da učimo i dok smo svi sedeli u jednoj sobi. Sad je malo bolje – stidljivo će Marija.
Najstarija Anđela, treća je godina Ekonomske škole, smer trgovac.
Ova porodica je pet godina živela bez struje, a 12 godina u sobi od 10 kvadrata, pa su prostor malo proširili uz pomoć prijatelja i dečjeg dodatka.
-Molili smo, a i ljudi su videli kako živimo pa su nam otpisali dug za struju, sad smo krenuli od nule i redovno plaćamo – kaže najstariji član porodice.
Žalosno, ali nemaju čak ni kupatilo, samo “poljski” klozet iza kuće, a kupaju se napolju, oni znaju kako. Bilo kakva vrsta pomoći je ovoj porodici dobrodošla, hrana, odeća, obuća, školski pribor, sredstva za higijenu, nameštaj…
HVALA VAM, LjUDI
Naši sugrađani su već na neki način pomogli porodici. Nikola Ilić je za njih saznao preko tvitera i tako sa drugovima odlučio da ideju i plan o humanitarnoj žurci na Pržaru u subotu, 9. jula.
Porodica je dobila hranu, nešto od kozmetike, kućne hemije, garderobu i novac. Prezadovoljni su i mnogo zahvalni na tome što je učinjeno za njih.
-Videli smo da ono gde ljudi žive nisu „loši uslovi“, već da se to uslovima za život uopšte ne može nazvati. Nama je srce puno što smo im pomogli koliko smo mogli, nastavićemo i dalje da pomažemo i njima i kome god bude trebalo. Zahvalio bih se svim ljudima i firmama koji su svojim prisustvom, donacijom, pomogli da uradimo ovu lepu stvar. Posebno, DJ-evima Vladici, Goši, Kačaru, Brki, Škonetu iz Turističke organizacije, Vladi Stefanoviću koji se potrudio da se sve ovo i održi, Vuku, Saletu, Neki, Straletu, Kosti, Maniću, momcima iz obezbeđenja, kao i drugima, hvala vam, ljudi! Svima! Snaga jednog demokratskog društva se ogleda u tome kako se ophodi prema najugroženijima i najslabijima – ističe Nikola.
Svi zainteresovani ljudi koji su u mogućnosti da pomognu, mogu se obratiti porodici direktno na broj telefona 065/24-17-231.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.