Prošlo je vreme bajki

Eko Taxi Vranje

Mi smo suludo uništili mnoge poljoprivredne resurse. Mnogo smo se zavaravali i tako izgubili silno vreme. Pare namenjene poljoprivredi godinama su odlazile nekim čudnim tokovima. Danas smo na raskrsnici. Posao u „Simpu“, „Jumku“, u privredi… je završena priča.. Novi, realniji život je na selu, u poljoprivredi – kaže Aleksandar Janjić



-Ljudi, meni ovo nije jasno. Do sada su nam opštinari dolazili samo pred izbore i delili nam obećanja. A vi eto, došli posle izbora. Šta li će ovo da bude i čemu ovo vodi?
Tim rečima je poslednjeg ponedeljka, u dvorištu svoje kuće u Vrtogošu, goste iz lokalne gradske vlasti, dočekao na daleko čuveni kalemar Srboljub Tasić, vrhunski voćar i rasadničar, za koga oni koji ga bolje poznaju kažu da je doktor u svome poslu, jer je ne tako davno, tržištu isporučivao i do 50.000 sadnica.
DAJTE NAM ZADRUGU
A tog popodneva Tasiću su u goste došli Aleksandar Aca Janjić, gradski većnik za poljoprivredu, agroekonomiju i razvoj sela i njegov kolega po struci Nebojša Popović, samostalni stručni saradnik za poljoprivredu i vodoprivredu u lokalnoj samoupravi. Zašto su se njih dvojica zaputili baš u Vrtogoš i prvo na kućni prag Srboljuba Tasića koji godišnje tržištu isporučuje oko 8.000 različitih sadnica izvanrednog kvaliteta?
-U ovom sektoru moramo da izvedemo radikalne promene, jer Vranje ima velike neiskorišćene poljoprivredne potencijale. U toku je skeniranje stanja na terenu i izrada jedne analize za svako selo. Takav poljoprivredni registar daće nam odgovor na pitanje kuda dalje u svakom selu i sa svakim velikim i potencijalnim proizvođačem – nagoveštava Janjić novu politiku, nove lokalne vlasti prema selu.
Onda je, u tamošnjoj školi, Janjića i Popovića dočekalo četrdesetak poljoprivrednika i velikih domaćina, koji su o ovom selu nadaleko proneli dobar glas. Svi kažu da su rado dočekali poziv za ovaj susret, jer svi do jednog žele da budu još uspešniji proizvođači.
-Mi smo suludo uništili mnoge poljoprivredne resurse. Mnogo smo se zavaravali i tako izgubili silno vreme. Pare namenjene poljoprivredi godinama su odlazile nekim čudnim tokovima. Danas smo na raskrsnici. Posao u „Simpu“, „Jumku“, u privredi… je završena priča.. Novi, realniji život je na selu, u poljoprivredi –rekao je Janjić okupljenima na početku razgovora.
Rekao im je takođe da taj novi put sasvim izvestan, ali da on vodi kroz stalne inovacije, specijalizaciju poljoprivredne proizvodnje onako kako to radi njihov komšija Srboljub Tasić, kroz udruživanje na tržištu i stalnu primenu savremenih metoda.
Zadovoljstvo pozivom i skupom prvi je izrazio Gradimir Petković, veliki proizvođač ukrasnog bilja, koji će uskoro biti i najveći proizvođač drveta paulovnija. On je podseti da je selo Vrtogoš, bilo i ostalo selo velikih i vrednih poljoprivrednih proizvođača, uvek spremnih na nove izazove.
-Mi smo ovde, bar se meni čini, uvek razmišljali brže od drugih u okruženju, pa smo prvi, još 1983. godine, izvršili komasaciju. Danas nam hitno treba zadruga ili neki drugi oblik udruživanja, s obzirom da je stara zadruga „Vrtogoščanka“ davno prestala sa radom. Uz pomoć zadruge ćemo lakše nabavljati repromaterijal, hemijska sredstva, lakše doći do tržišta, do velikih i ozbiljnih kupaca – konstatovao je Petković.
Za inovacije i veću poljoprivrednu proizvodnju založio se i meštanin Nenad Trajković. On kaže da je to selo davno napustilo matematiku sitne proizvodnje i da tamo niko više ne radi, kako je rekao „za tri kilograma paprike ili tri kilograma paradaiza“.
-Ovde nije sporna velika proizvodnja jagodičastog voća. Tu smo se mi davno dokazali. Dajte da vidimo ima li šansi da ovde vratimo i proizvodnju duvana. Ali, šta god da proizvodimo, moramo tržištu ponuditi veće količine, jer je to uslov da nam ovde dođu veliki kupci i da se sa njima razgovara oko plasmana i cene – konstatovao je Trajković.
Stojanče Cvetković je takođe pohvalio dolazak predstavnika lokalne vlasti u selo. On od njih ne očekuje neke krupne zaokrete, jer za takve poduhvate država nema pare, već insistira na nečemu od čega će svi meštani imati koristi.
-Vrtogošu danas trebaju projekti od kojih će celo selo imati koristi, a ne samo dva-tri proizvođača. Naša proizvodnja sutra neće biti sporna, ali moramo naći nove kupce, jer više nemamo „Delišes“, „Poljoprodukt“, DIV…! Pri tom moramo znati da svaki novi, veliki kupac, umesto slušanja bajki, pred sobom ima samo logiku tržišta – skrenuo je pažnji prisutnima pažnju Cvetković.
On je takođe konstatovao da je sazrelo vreme da se u Vrtogošu razmišlja o nekakvom „poljoprivrednom razvojnom centru“, jer su poljoprivredni proizvođači iz sela pokazali da umeju da rade toliko toga, a to sada potvrđuju i orjentacijom na proizvodnju maline. Takođe veruje da će sutra, kada se udruže proizvođači i kada u Vrtogoš stignu veliki ozbiljni kupci, selo ponovo mirisati na jagode, veliki rad i unosan novac, a potom je primetio.
-Iskustvo nas uči da ovde do nas na jugu Srbije, pare iz Ministarstva poljoprivrede ili nekih poljoprivrednih fondova, pristižu i retko i u malim količinama. Morali bi u Vranju da razmislimo kako u Beogradu i onoj šumi institucija, gde su ogromne količine novca, da instaliramo našeg lobistu, osobu ili službu čiji će pisao biti isključivo tokovi novca – primetio je Cvetković.
PROTIVGRADNA ZAŠTITA
Nekoliko puta pomenuti kalemar Srboljub Tasić je insistirao na zajedničkim akcijama od koristi zacelo selo i u tom kontekstu zamolio da lokalne vlasti učine napor kako bi se u Vrtogošu, ali i drugim selima, ponovo aktivirala protivgradna zaštita.
Prisutni su se dogovorili da se uspostave čvršće i češće veze na liniji lokalna vlast – selo. Za tu koordinaciju zaduženi su Jelica Tasić iz Donjeg i Nebojša Stamenković iz Gornjeg Vrtogoša. Istovremeno je većnik Janjić obećao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se sadašnji budžet za poljoprivredu sa 28,5 miliona dinara značajnije uveća, jer je to uslov da vranjskim selom dunu neki novi vetrovi?
A koliko ćemo na njih čekati i hoće li ih uopšte biti, za sada je neizvesno.
-Ovo je, kako ste i sami konstatovali, više nego skroman iznos. On prosto nije za poređenje u odnosu na neke šumadijske gradove gde su budžeti za poljoprivredu i do 150 miliona dinara – kaže Aleksandar Aca Janjić, gradski većnik za poljoprivredu, agroekonomiju i razvoj sela.
Iz njegove beležnice na kraju prenosimo oporu i skoru uznemirujuću rečenicu: vranjski Zavod za poljoprivredu je, tamo sredinom 80-ih, železničkim kompozicijama godišnje na tržište otpremao i do dva miliona sadnica raznog voća.



  • Ostavi komentar