Iz Kazanđola do Kavkaza

Malo odricanja za bezgranično zadovoljstvo. Osmeh na licu u cik zore, kada sa punom opremom krećemo u nove avanture. Stotine prepešačenih kilometara i nezaboravna druženja. Uživanje u svakom zraku sunca i u svakoj kapi kiše

Bog i priroda su jug Srbije bogato darovali planinama, jezerima, banjama i drugim lepotama i retkostima, pa i pravoslavnim svetinjama. Do njih je obeleženo više planinarskih staza ukupne dužine oko 600 km. Mi, članovi Planinarskog kluba „Železničar 2006.“ iz Vranja,čiji su članovi uzrasta od 7 do 77 godina, svake nedelje smo na nekoj od staza koje vode do vrhova Grota i Oblika, preko Kukavice do Besne kobile i Kozjaka. Avgusta svake godine organizujemo vranjski planinarski maraton koji okuplja oko 200 učesnika iz cele Srbije.
***
Za deset godina, koliko postojimo, članovi kluba su se popeli na najviše planine Srbije i balkanskih zemalja, a domogli smo se i evropskih i svetskih vrhova. Za našim visokogorcima su ostali najviši vrh Afrike, Kilimandžaro – Uhuru Pik 5.896 metara nadmorske visine, krov stare Evrope Mon Blan 4.810 m, najviši vrh Švajcarske Materhorn 4.478 m, krov Turske Ararat 5.137 m, najviša kota Austrije Gros Glokner 3.798 m, najviša planina Maroka i Severne Afrike Atlas – Džabel Tubkal 4.167 m, krov Evrope Kavkaz – Elbrus 5.642 m, div Irana Damavand 5.671 m i jedan od vrhova Himalaja, Čamser Kangri, Indija 6.622 m. Dva puta smo bili šampioni na Sletu železničkih planinarskih društava Srbije.
***
Među prvima u Srbiji, u Vranju je osnovana sekcija Srpskog planinarskog društva, a Planinarsko društvo „Vranje“ formirano je 1949. godine. Onda je usledio zastoj koji je trajao sve do1999. godine, kada smo počeli spontano da se okupljamo kod spomenika Čika Mitketu i da pešačimo po okolnim planinama. Steva, Rače, Aca, Mime, Zare, Staniša, Goran, Bojan, Bane… ljudi raznih profesija utvrdili bi maršrutu i krenuli do svog cilja. Predvodio ih je
Staniša Marković, planinar sa stažom i vodič koji je kreirao mnoge lokalne akcije.
***
Oktobra 2006. u stolarskoj radionici Dragana Manasijevića, okupiše se iskusni planinari, ljubitelji prirode i dogovoriše da organizuju udruženje građana za masovno bavljenje planinarskim sportom. Inicijatori su bili Srđan Radenković, Ninoslav Jordanov, Laza Stamenković, Saša Stanojković, Staniša Marković, Radojica Petković, Staniša Stojanović i Dragan Manasijević.Tako je krenulo. Onda je Zoran Pavlović ,bivši član kluba, uknjižio tri od sedam svetskih vrhova: Elbrus na Kavkazu, Uhuru pik na Kilimandžaru i Akonkagvu u Južnoj Americi. Nije bilo nimalo lako doći ni do krova Afrike, Uhuru pik (5.896 m) – prvi vrh preko 3.000 metara i prvi susret sa visinskom bolešću.
Idemo dalje: četvrtak 30. jul 2009. dan za istoriju: prvi Vranjanci na Araratu. Ninoslav Jordanov, Zoran Djorđević, Zoran Pavlović i moja malenkost, domogli smo se ove mitske planine u Turskoj. Prizor je bio predivan. U jednom trenutku nad vrhom su se nadvili oblaci, pa je, zbog nevremena, helikopter sa spasilačkom ekipom doleteo da pokupi nas troje planinara bukvalno u zadnji čas.
***
Sledi Ninoslav Trajković koji je osvojio Materhorn 4.478 m, jedan od najviših i najtežih vrhova Alpa. onda su se Zoran Lazarov i Jasminka Nikolov popeli na Gros Glokner. Sa 3.798 m toje jedan je od najzahtevnijih vrhova na Alpima.
„Mnogo je razloga zbog kojih se čovek mojih godina baca u naručje planina. Sve te tesne veze sa prirodom su doprinele da se osećam srećnim i zadovoljnim u mojim poznim godinama“ – kaže jedan od naših najstarijih članova Staniša Stojanović.
Naspram njegaje Dragan Manasijević, stari planinarski vuk, koji godišnje ima i po 50 akcija i pređe i po 1.300 km.
Četiri decenije rada i 70 leta života odrazilo se na ukupno zdravlje Mirka Dimitrijević. On tvrdi da je sebe našao u matici koja se zove planinarenje. Sada to ispunjava njegovo treće doba i nosi njegovo telo i dušu.
„Zbog čega u planine i na vrhove? Svako ima svoju tablicu vrednosti motiva. Pri tom nismo ni svesni koliko toksina izbacimo iz organizma, dok se na visinama udvostručuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca i obavlja puna telesna i duhovna relaksacija“ – reči su Djorđa Antića, koji prirodu i njene zakone poznaje u dušu.
Radojica Petković je bio prvi predsednik društva. Seća se Spomen kosturnice na Kajmakčalanu.
***
Na planinama, u akcijama, sve je veći broj dama. Neke od njih sa lakoćom prevaljuju kilometre i dostižu visine poput Jasminke Nikolov i Dragane Ristić Mladenović, koje su se našle na krovu Stare Evrope, na Mon Blanu na 4.807 metara. Među heroinama planina su i veteranke Vanja, Maja, Ljiljana, Tamara, Stanče, Tanja, Vesna, Buba…
„Malo odricanja za bezgranično zadovoljstvo. Osmeh na licu u cik zore, kada sa punom opremom krećemo u nove avanture. Stotine prepešačenih kilometara i nezaboravna druženja. Uživanje u svakom zraku sunca i u svakoj kapi kiše. Neopisivo lepe panorame i razni izazovi, daju nam neverovatnu snagu da se stigne do vrha. Tako krhke i nežne žene postaju heroine“ – kaže Maja Mitić.
***
Svi ovi ljudi su sa Gradskom upravom Vranja ostvarili projekat „Kazanđol“. Uređena je staza dolinom Vranjske reke dužine četiri km od Crkve Svetog Nikole do spomenika Markovo kale. Tako smo omogućili ljubiteljima prirode i rekreacije da se, pešačenjem od centra grada, za deset minuta nađu u pravoj oazi. Sada se, na osnovu ekološkog konkursa grada, završava uređenje izletišta Borino brdo.
Ponos kluba je i biciklistička sekcija. Jahači dvotočkaša izveli su više poduhvata na putevima i planinama Srbije i Makedonije. Njih osmorica vozili su od Vranja do Uranopolisa na Svetoj Gori, da bi se poklonili najvećoj srpskoj svetinji Hilandaru. Sa povratkom do Vranja prešli su ukupno oko 900 km za sedam dana.
***
Vranjski planinari su se pretplatili na priznanja najboljih sportista grada u oblasti rekreative. U svom radu imamo veliku podršku lokalne samouprave, 4. Brigade Vojske Srbije, Policijske uprave, brojnih preduzeća,ustanova, organizacija i medija.
Na kraju evo i našeg poziva: mi svakog vikenda organizujemo izlete. Tako sa nama možete da doživite čari netaknute prirode, da prolazite preko potoka, reka i kanjona, da se uspinjete na planinske vrhove, da zavirujete u pećine i da posećujete mnoga istorijska mesta. Da se nadišete čistog planinskog vazduha i osetite mirise cveća, da uživate u bogatstvu boja i prelepih vidika. Da u miru i tišini na trenutak zaboravite svakodnevne brige i obaveze i da se družite i razmenjujete iskustva sa članovima naše brojne planinarske porodice.
Zato nam se pridružite. Uverićete se da je sa nama svaki dan lepši.