Volimo Srbiju, ali…

, , , ,

O upisu na fakultet, odlasku iz grada, inostranstvu, uspomenama i perspektivi

Završile se maturske večeri, uz muziku i igru, suze i smeh, maturanti su proslavili četvorogodišnje druženje i pozdravili se sa profesorima do nekog sledećeg viđenja. Ovo je doba kada su stekli prave prijatelje, doživeli prva, prava zaljubljivanja, ali i poneko razočaranje. Jedno je sigurno, a to je da će iz srednje škole poneti najlepše uspomene koje će pamtiti zauvek. Nije im lak predstojeći zadatak, kada treba izabrati koji fakultet upisati, odnosno, kojim će se poslom baviti kasnije u životu.

Najbolji od najboljih

Sada, kada su na korak od te odluke, počinje da raste tenzija i nervoza, prisutan je strah, nesigurnost, ali je tu i ushićenje jer ih čeka nešto novo, odlaze iz rodnog grada, od svojih roditelja, dolazi vreme kada će se osamostaliti, razvijati svoj identitet kao odrasle osobe. Najbolji među najboljima, đaci generacije, govore o tome.

Jovan Stojković, najbolji maturant gimnazije, dvoumi se između dva fakulteta, Elektrotehničkog ili Hemijskog u Beogradu. On je svojim radom i trudom olakšao sebi jer ne mora da polaže prijemni ispit ni za jedan, zahvaljujući osvojenim rezultatima na državnom takmičenju iz fizike i hemije.
-To su predmeti koje volim, koji mi odgovaraju i oba fakulteta imaju perspektivu u poslu kojim bih želeo u budućnosti da se bavim, a to je rad u prosveti. Sada treba samo da se odlučim za jedan.
Što se tiče života van Srbije, Jovan bi voleo da ostane ipak ovde, u svojoj zemlji, ali mu ni inostranstvo ne bi predstavljalo problem, jer, kako kaže, i jezici mu idu veoma dobro, engleski i francuski, a sada je počeo da uči i nemački. Na kraju, za svoje odeljenje iz srednje škole kaže da bolje nije mogao da dobije.

-Sve te ljude ću da pamtim, toliko smo složni, pružali podršku jedni drugima, energija je bila odlična, atmosfera, sve. Kompaktni smo bili kao odeljenje i potrudićemo se da se i dalje družimo koliko možemo. Većina će dalje u Beograd, tako da to ne bi trebalo da bude problem.

Filip Stojanović došao je iz sela Božinjevac kod Bujanovca u Vranje da bi upisao i, kao najbolji u generaciji, završio Poljoprivredno-veterinarsku školu jer ga veterina privlači i mnogo voli životinje. Čuva psa i mačku.

-Ta ljubav je i dalje prisutna jer ću da nastavim sa školovanjem na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer veterinarska medicina. Za prijemni ispit spremam biologiju i hemiju. Grad Novi Sad mi se sviđa za život, a i imam već stan tamo i jedva čekam da krenu studije. Stekao sam ovde u srednjoj školi najboljeg druga sa kojim ću da održavam kontakt sigurno jer se danas retko nalaze pravi prijatelji.

Bojana Stanković, završila je kao najbolja Ekonomsku školu, sada sprema matematiku za prijemni ispit na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
-Meni dobro idu stručni predmeti, a FON ima odsek koji je povezan sa ekonomijom, odsek menadžmenta i zato sam se opredelila za taj fakultet jer mislim da ima dobru perspektivu i ovde, kod nas. Volim Srbiju i prvo ću posao da tražim u našoj zemlji, a ako budem primorana, onda idem dalje. Sve je relevantno, za sada ne razmišljam mnogo o tome.
Srednju školu će pamtiti po “dobrom zezanju i druženju”, smehu koji ne zna kako, ali se uvek pojavi neposredno pre testa.
-Imam najbolju drugaricu sa kojom, nažalost, neću da budem u istom gradu što ne znači da nećemo uspeti to prijateljstvo da sačuvamo. Mislim da smo od retkih koji su se u drugoj i trećoj godini igrali „ćorave bake“, kao i još neki naši nestašluci koje ću sigurno da pamtim.

Inače, ovo je njena druga titula „Djaka generacije“: prva je bila u OŠ „Branislav Nušić“ u Rataju, odakle je Bojana.
Nikola Stojmenović, đak generacije Hemijsko-tehnološke škole, tehničar za grafičku pripremu, sprema se za upis na Višu politehničku školu u Beogradu, odeljenje za grafički dizajn.
-Zbog osvojenog prvog mesta na republičkom takmičenju, za prijemni ispit spremam samo test opšteg obrazovanja. U srednjoj školi sam pored društva, stekao i mentora za grafiku i crtanje, Gorana Stankovića, koji mi je bio i profesor, kritičar i  savetodavac i njemu sam posebno zahvalan. Kada bih mogao, otišao bih i van Srbije, ali je sada rano da pričam o tome, prvo da završim studiranje.

STRANE FIRME

Jelena Jakimov iz Medicinske škole upisuje Elektrotehnički fakultet u Beogradu jer su matematika i fizika predmeti koji joj „idu od ruke“ pa ne nastavlja sa medicinom.
-Ja sam zubni tehničar i imam zanat, zbog čega sam zadovoljna, ali upisujem elektrotehniku jer sebe tamo pronalazim. Na fakultetu mi se najviše dopada to što u trećoj godini dolazi veliki broj stranih firmi i odvode studente sa visokim prosekom u inostranstvo da tamo završe četvrtu godinu i master, što je i moja želja. A cilj mi je da radim u nekoj dobroj firmi u Beogradu kad sve to završim, ali o tom-potom.
-Imam najbolju drugaricu sa kojom sam zajedno od vrtića, pa osnovna škola, onda srednja, a sada idemo u različite gradove. Ali, pravo prijateljstvo uvek opstane.
 

 

U TEHNIČKOJ JOŠ BIRAJU
U Tehničkoj školi još uvek nije proglašen đak generacije. Imaju, kažu, dva kandidata, bodovi se tek sabiraju i ne mogu još uvek da kažu ništa zvanično.