Tuče kiša, al’ tučem i ja

Nakon toga sremski ručak. Kobaje: sremska, carska, ljuti kulen, novosadska, savska. Sremski kotlić, riblje čorbe. Razne sremske slaninice, rolovane, dimljene, sveže. Vatra ispod kotlova, roštilja i tanjirača nije se gasila tri božja dana. Pa onda dođe vino svakojako, pivo takođe, rakije razne. A pored svega nabrojanog i – Sremice

Sremska Mitrovica, plodna ravnica u blizini mirne Save, izvor nepresušne kulturne i istorijske inspiracije, ali i mesto za odmor i zabavu.
Krenuo sam tamo prošlog vikenda, na moto skup, koji organizuje najstariji moto klub u Srbiji ,,Srem,,, naravno na dva točka.
ZEMLjA JE PLOČA
Iako su je najavljeno lepo vreme, tukla me je kiša do Niša (tuče kiša, al’ tučem i ja), i preko Beograda stigao do Sremske Mitrovice, zanimljivog odredišta u ravnici. Smeštena uz Savu, svojim geografskim položajem je uvek privlačila ljude, još od vremena Rimljana pa do danas. O dobrom mestu za život, svedoče brojni arheološki nalazi- Carska palata, rimski arheološki lokalitet, crkve, Sirmijum, najduži viseći pešački most, Zasavica… Sremska Mitrovica je i najstarije naselje u Srbiji, koje se pominje u drugom veku, kada je na tom mestu bila rimska vojna baza, oko koje je formirano naselje od vojnika i njihovih porodica. Najznačajnije obeležje grada je Carska rimska palata iz tog doba, a iz novijeg doba, najduži viseći pešački most. Takodje treba videti i gradsku plažu, Muzej Srema, etno kuće i salaše, obavezno i zatvor. Posebna atrakcija i doživljaj za bajkere je bio obilazak fruškogorskih manastira. Svaki ima posebnu priču za sebe, sa životinjama, pticama i ribnjacima oko svakog. Manastiri, odnosno monasi i monahinje žive isključivo od svog rada.
Ali, bilo je i gegova, kao kad nas je u manastiru Šišatovac, na jugozapadnim padinama Fruške Gore, monahinja ubeđivala: ,, Zemlja nije okrugla, već ravna ploča, vidite kako pruga ide pravo i libela ne pokazuje zaobljenja, uvek pokazuje pravo.,,
Neka razmišlja na svoj način i u svom miru.
No, bajkerska priča je počela već u četvrtak, kada su okupljeni bajkeri na prostoru kod AMSS, uz dobru rok muziku, krenuli na izlet. Već u petak ozbiljno se zahuktavalo. Prostor se napunio hiljadama veselih slobodnih bajkera, pominje se brojka od četiri hiljade motora (iskreno nisam siguran ). U subotu je održan impresivasn defile gradom i okolinom, koji je svoj vrhunac dostigao parkiranjem hiljadu motora u centru grada, kod Carske palate, na gratis piće u bajkerskom kafiću. Nakon toga sremski ručak. Kobaje: sremska, carska, ljuti kulen, novosadska, savska. Sremski kotlić, riblje čorbe. Razne sremske slaninice, rolovane, dimljene, sveže. Vatra ispod kotlova, roštilja i tanjirača nije se gasila tri božja dana. Neverovati, ali stvarno sremski. Pa onda dođe vino svakojako, pivo takođe, rakije razne. Pa pored svega nabrojanog i Sremice. Štandovi sa robom prepuni, a imam osećaj da su i trgovci i mušterije bili zadovoljni.
Registarskih brojeva tablica na motociklima, bilo je iz svih krajeva Evrope, kao i iz svoh krajeva bivše Jugoslavije i naše Srbije. Stanovnici Mitrovice, brojni turisti koji su se tu zatekli i pokoji zatvorenik mitrovačkog zatvora, pažljivo su posmatrali dešavanja, fotografisali se sa bajkerima, uživali u muzici i piću, čak poneki i učestvovali u bajkerskim igrama. Sa zalaskom sunca, na bini je počela uživo svirka, gde su se menjali lokalni bendovi, a glavni koncert, počeo je u 23,00 i trajao do 03,00 časova, sa ,,Zabranjenim pušenjem ,,, ali postavom iz Sarajeva. Bajkeri ulaz nisu plaćali, dok su pešaci plaćali neku minimalnu cenu, kao pomoć klubu.
BAJKERI POMAŽU
Prikupljan je i novac, kao dobrovoljni prilog, što je još jedan znak da bajkeri pored toga što se zabavljaju, često i pomažu.
U povratku obilazim Šabac, Obrenovac, termoelektrane i Beograd. Provodim vreme sa sinom Markom, obilazeći znamenitosti Beograda, koje nikada nisu dosadne.
U ponedeljak, preko Grocke i Umčara, uključujem se na autoput i većim gasom za Vranje.
Kući sa Ninom, prčama kujemo novi plan bajkerskog puta.