Mi svakako sviramo isto i pred pet i pred hiljadu ljudi. Na ovoj turneji sviramo u 12 gradova i pored starih pesama promovišemo i nove sa albuma koji tek treba da izađe, verovatno za izdavačku kuću iz Berlina
Lokalna underground scena i dalje nekako opstaje zbog entuzijazma pojedinaca i da je drugačije verovatno ne bi ikome bilo zanimljivo. Tri godine unazad primetna je ekspanzija mlađih Vranjanaca zainteresovanih za čvršći zvuk iako su svirke retkost. Ovog puta za nezavisnu organizaciju i odličnu svirku, nesvakidašnju za Vranje, sve pohvale idu Nemanji Stankoviću, basisti benda Mud Factory i njegovih „saboraca“ iz benda i nedavno osnovanog Factory festivala.
SARADNjA
Svirku je otvorila trojka Southern District, mladi bend iz Vranja kojima je ovo prvi nastup u rodnom gradu a tek drugi u karijeri. Dobijaju ogromnu podršku „starijih“ kolega i publike. Nakon njih energični Streetcore Unity iz Niša koji takođe po prvi put sviraju u Vranju okuplja više ljudi ispred bine. Sviraju autorske stvari i obrade i nastupom ostavljaju odličan utisak konstantno komunicirajući sa publikom. Nakon kraće pauze između montiranja, na scenu se penju i momci hard kor benda iz Beča koji su na Break The Chains Of Silence turneji. Kada su svirke ovog kvaliteta u pitanju nezahvalno je bilo koga nazivati hedlajnerom, ali je ipak događaj označen kao „Lowlife i gosti“. Pored Kruševca i Novog Sada, Vranje je jedini grad u Srbiji gde su svirali na ovoj turneji, a sutradan su otišli za Sofiju. Sa članovima ovog austrijskog benda razgovarali smo o turneji, stvaranju, društvu i trenutnim dešavanjima na Balkanu i u Austriji, sa akcentom na migrantsku krizu.
VRANjSKE: Nije uobičajeno da strani bendovi dolaze u Vranje dok su na turneji iako prolaze ovde na putu za Makedoniju i Grčku. Otkud vi u Vranju i šta očekujete od svirke?
LOWLIFE: Iskreno, ova atmosfera je iznenađenje za nas jer ipak nismo očekivali ovakvu publiku u malom gradu poput Vranja. Mi svakako sviramo isto i pred pet i pred hiljadu ljudi. Na ovoj turneji sviramo u 12 gradova i pored starih pesama promovišemo i nove sa albuma koji tek treba da izađe, verovatno za izdavačku kuću iz Berlina.
V: Koji nastupi su vam draži, koncerti ili klupski?
LOWLIFE: Preferiramo manje nastupe sa ne tako velikim brojem ljudi kao na koncertima, zato što volimo da komuniciramo sa publikom i budemo interaktivni. Na većim koncertima se negde među masom gubi ta energija. Nemamo problem sa tim da se bilo ko iz publike popne na binu, spuštamo se i mi dole. Ne ponašamo se u stilu: ne diraj moje instrumente. Evo i bendovi sada koriste našu opremu. Ta saradnja je poenta svega, na kraju.
V: Bendovi u Srbiji, pogotovo iz manjih mesta imaju velikih problema sa opremom i organizovanjem koncerata/svirki. Opstaju zahvaljujući međusobnoj podršci. Kakva je situacija u Austriji?
LOWLIFE: Pa zavisi. Obično svaki bend ima svoju opremu. Naravno da se dešava da bendovi međusobno pozajmljuju to što im je potrebno za svirku ali su u pitanju dugogodišnji prijatelji. Znači, prvo prijateljstvo, onda oprema. Ovde je to ponekad na neki način obrnuto, što je svakako za divljenje i svaku pohvalu.
V: Kakav utisak imate o bendovima koji sviraju večeras? Prvom je ovo druga svirka ikada..
Nama je početak nekako najzanimljiviji period. Stalno se trudiš, nervozan si, razmišljaš kako će sve ispasti i naravno – uvek nešto na početku s*ebeš. Na početku misliš da si najgori bend na svetu. Sviđa nam se, oni su jako mladi i dobro je da što više mladih nastavlja da svira. Momci iz Niša su odlični.
ŠIRI SPEKTAR
V: Kada je bend najproduktivniji?
LOWLIFE: Neki bi rekli da je u pitanju period dok smo na turneji, mada sve zavisi. Dok si na turneji imaš priliku da vidiš više stvari i širi spektar ljudi i situacija, što je dobro za tekstove i muziku o društvu. Dok su trenutci kada si sam i svoj na svome najbolji za neke lične stvari. Naš frontmen je autor uglavnom svih tekstova, i oni su na engleskom. Ima tu pesama o sopstvenom pronalaženju identiteta, tu je i kritika društva, pogotovo je usmerena ljudima koji iskorišćavaju radnu snagu i ne brinu o pravima radnika. Ali na primer ne pišemo o politici, ne želimo politiku u našim pesmama.
V: Obe naše zemlje su „pogođene“ migrantskom krizom. Kakav je vaš utisak o situaciji i kakvo je realno stanje u Austriji?
LOWLIFE: Ako nas pitaš šta mislimo o načinu na koji se zvaničici odnose prema celom „problemu“, moramo najpre mi da pitamo da li želiš da odgovorimo lepim rečima ili baš onako kao što mislimo? Situacija u Austriji i celoj Evropi je totalno s*ebana, uopšte nam se ne sviđa. To što su zatvorili granice i određuju da neko može da prođe a neko ne može je van svake pameti. Ljudsko biće je ljudsko biće nebitno odakle je. Trebalo bi da ih sve puste, njima je potrebna pomoć.
PROFIL
Lowlife je osnovan 2012. u Beču. Nakon nekoliko promena u postavi, ovaj energični hardcore bend svira u Nemačkoj, Belgiji, Češkoj i Austriji. Imaju jedan split EP iz 2014. – Brothers Till We Die / Crime City Connection.
Streetcore Unity osnovan je 2013. godine nakon raspada benda Bitumen. Počeli su kao petorka, do prvog EP izdanja Balkanrock Records-a koje su nazvali Old School iz 2013. godine. Uz dva spota, nalaze se i dva singla na posebnom EP-u koji nikad nije izdat. Od 2014. godine nastavljaju kao četvorka sve do ove godine, kada ubacuju još jednu gitaru. Trenutno spremaju EP pod nazivom Lawless koji će takođe biti izdat za Balkanrock Records i u procesu je snimanja. Članovi: Ćafi, Sajho, Marka, Luka i Rile.
Southern District je mladi bend iz Vranja. Do sada su imali dva nastupa: u Leskovcu na Fu*k Off festivalu i ove subote prvi nastup u rodnom gradu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.