Nikada nismo utvrdili čas, dan i leto gospodnje kada je naš stvoritelj rekao „ovde će biti varoš“. Potom smo, u 923 godine od prvog pomena Vranja, oprostili svima koji su nas prisvajali i radili nam o glavi. Tako je zaborav postao naš istorijski saveznik, a praštanje najveći urok i prokletstvo.
U nedelju je 29. maj, datum koji se u Vanju davno preselio u hronike zla i besčašća. Ono što je Evropi 1. septembar, Hirošimi 6. avgust…, to je Vranju 29. maj. Toga dana pre 17 godina, u 16 sati popodne, televizijski predajnik na Pljačkovici posto je „legitimna“ meta NATO bombardera. Tog 29. maja i nekoliko narednih dana, na Pljačkovicu je sručeno nekoliko stotina projektila sa osiromašenim uranijumom. Sledećoj lekciji mi smo svedoci: u Vranju i na Pljačkovici, sve što živi i hoda, hiljadama narednih godina, nosiće uranijum u genima, a crna zemlja će bit jedina baza podataka o posledicama tog zla.
Oni koji su to uradili i njihovi potomci i sledbenici to ne moraju da upamte, a mi u Vranju to ne smemo da zaboravimo. Posledice su tragične da bi neko imao pravo da stvari relativizuje. Zarad toga u Vranju i postoji Udruženje uranijumskih žrtava „Pljačkovica 99“.
Danas, sutra…kad god, mi nevini moramo probuditi savest svih oštećenih, povređenih, obespravljenih. Moramo svi skupa, civilizacijski zakucati na vrata moćnika, ili vrata njihovih naslednika. Moramo stojički, pred očima sveta pokrenuti civilizacijski bunt kako bi sebi i generacijama povratiti veru u pravo i pravdu.
A Pljačkovica sutra mora biti sinonim tog bunta. Ona mora ostati svedok jednog zla. Neka, u to ime, jedan od prvih zadataka Udruženja „Pljačkovica 99“ bude da se na onoj čuki, pored predajnika, bistama, simbolima… kako god, imenima i delima, na „spomeniku srama“, predstave krivci. Neka taj sramni beleg vekovima bude razlog generacijama hodočasnika iz sveta da im tu okrenu leđa.
To bi bila najmanja cena njihovih (zlo)dela, koja svet ne sme da zaboravi.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.