Osvetnik na Pegazu

Pod naslovom: „Revanšizam u Surdulici – konobar Boske zatvorio svoj fakultet“, surdulički socijalisti ironično tvrde da su posle izbornog poraza naprednjaka, direktivama iz Beograda, zatvoreni kafići samo zato što se u njima okupljaju lokalni socijalisti

Ni posle lokalnih izbora i činjenice da su građani čak 60 odsto glasova dali lokalnim socijalistima, a naprednjacima 34, u toj opštini nikako da splasnu političke tenzije. To samo potvrđuje opšte uverenje građana da će se i u ovom mandatu nastaviti žilava politička borba SPS-a i njihovog lidera Novice Tončeva, inače narodnog poslanika, s jedne, i SNS-s i Dragana Stevanovića Bosketa, državnog sekretara u Ministarstvu privrede, s druge strane.
Nova potvrda otvorene i beskompromisne političke borba za zvanje „tatko svih Surduličana“, medijima je stigla prošle subote. Toga dana, Opštinski odbor SPS u Surdulici oglasio se novim saopštenjem pod naslovom „Revanšizam u Surdulici – konobar Boske zatvorio svoj fakultet“.
OTROVNE STRELE
Dakle, i ovoga puta su SPS-ove „otrovne strele“ ispaljene prema Draganu Stevanoviću, ideologu surduličkih naprednjaka, koji, kako se tumači, ne može da se pomiri sa izbornim porazom u „njegovoj Surdulici“.
Politički teror i revanšizam Srpske napredne stranke, ističu u SPS-u, pored sumnjivih pojedinaca, sada je uperen i protiv privatnih preduzetnika, koji na ovaj ili onaj način, podržavaju i pomažu socijaliste. OO SPS za svoje stavove iznosi konkretne primere i dokaze i odlučno ustaje protiv ovakve politike naprednjaka. Usput tvrde da iza svega stoji Boske , kome je Surdulica na izborima okrenula leđa.
-Čim su saopšteni konačni rezultati lokalnih izbora, na udaru naprednjaka se našao Vidosav Vitko Stanković iz Surdulice koji je otvoreno u izbornoj kampanji podržao SPS i Novicu Tončeva. Stanković je kao čovek i radnik prvo degradiran i ponižen u državnom preduzeću „Vlasinske Hidroelektrane“ tako što je preko noći po nalogu direktora iz SNS Bobana Petrovića premešten na fizičke poslove čišćenja kanala iako ima višu stručnu spremu – stoji zu saopštenju socijalista.
Stanković je, inače, bio na mestu upravnika restorana Vlasinskih HE. Prvo je smenjen i postavljen za recepcionara, da bi potom dobio ponižavajuće rešenje da čisti rečne kanale i dotoke. Šta više, rešenje mu glasi na određeno, što će reći da mu se priprema otkaz. Za novine nije želeo da priča uz objašnjenje da postoje i drugi načini rešavanja problema i da ničim nije zaslužio takav tretman.
Direktor Vlasinskih Hidroelektrana u Surdulici Boban Petrović,koji je istovremeno i predsednik OO SNS, na više poziva i poruka do trenutka zaključenja ovog broja novina (sreda 18.maj) je ostao nedostupan za „Vranjske“.
Socijalisti, međutim, u već pomenutom saopštenju kažu da „Draganu Stevanoviću Bosketu sveo vo nije bilo dovoljno, pa se sada ostrvio i na prodicu Vidosava Stankovića“.
-Po hitnom telefonskom pozivu iz SNS, Poreska uprava je na 15 dana zatvorila kafić „Pegaz“ u vlasništvu Vidosavljevog sina Djorđa Stankovića i kafić „Apolon“, zbog manjka novca u kasi od oko 300 dinara. Razlog hitnog zatvaranja samo ova dva kafića je u tome što ih posećuju članovi i spimpatizeri SPS – tvrdi se u saopoštenju.
Surdulički socijalisti u nastavku ironičnim tonom podsećaju da je upravo kafić „Pegaz“ prvo radno mesto i „jedini fakultet konobara Dragana Stevanovića Bosketa, pre nego što je postavljen na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu privrede“.
-Šest godina su Vidosav Stanković i njegov „Pegaz“ hlebom hranili Bosketa, da bi danas bio na udaru svog konobara koji je uzjahao fotelju i vlast u Beogradu – stoji u saopštenju.
Kafići „Pegaz“ i „Apolon“, oba u centru grada, omiljena su sastajališta surduličke poslovne i privredne elite. „Pegaz“ je preko puta surduličke PTT i preduzeća „Tončev gradnja“, u kome je čest posetilac Noviuca Tončev. Ovaj drugi, „Apolon“, čiji je vlasnik Miomir Djorđević, je na atraktivnoj lokaciji – centralnom gradskom trgu. Zbog blizine zgradi opštine, on je česta destinacija narodnog poslanika Novice Tončeva i ljudi koji imaju posla u sedištu lokalne vlasti.
Djorđe Stanković, vlasnik „Pegaza“ prvo kaže da za 28 godina rada, nikada mu na pamet nije palo da bilo kako i bilo kada bira goste po bilo kom osnovu,pa i političkom.
– Nešto tu ima, jer me evo, za godinu i po, po nečijoj prijavi, zatvaraju dva puta. Mislim da to nije uredu. Moj objekat nije nekakva birtija, već lokal na visokom nivou. Hoću da kažem da ja ni jednim gestom nikada nisam radio nešto što će štetiti meni i mojoj porodici, sredini, državi…ali, eto, zatvoriše me. Za ovih 15 dana oštećeni smo svi, a duboko verujem da je moglo sve drukčije da bude – kaže Stanković.
Sva nastojanja da stupimo u kontakt sa vlasnikom „Apolona“ nisu dala reezultat. Miomir Djorđević je sve vreme bio nedostupan, a preko posrednika nam je poručio:
-Inspektori su bili u kafiću pre izbora, odradili su svoj posao, a zatvotrili su ga ovih dana. Novinarima koji se zanimaju za ovaj predmet želim da kažem da sam ja privatnik i da su meni svi gosti apsolutno jednaki. Mislim da nema razloga da se od ovoga pravi nekakav slučaj. Ako mediji to nameravaju, praviće slučaj bez mene – poručio nam je Djorđević.
U potrazi za drugom stranom ove priče stižemo u Poresku upravu, jer su, kažu stranke, kafiće zatvorili poreski inspektori iz Vladičinog Hana i Vranja. Iz Hana, preko Vranja, stižemou Beograd, u Informativnu službu Poreske uprave Ministarstva finansija.
-Naš posao je da tražene podatke javnosti stavimo na raspolaganje. Postupite, molimo vas po pravilima, odnosno po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja i sve će biti uredu. Odgovor ćete dobiti kada dobijemo infoprmacije sa terena, a to će potrajati par dana – obavestio nas je Slobodan Radonjići iz Službe informisanja.
DA ČUJE EVROPA
Kako god se ovaj slučaj (ne)završio, „surdulički socijalisti će pružiti punu podršku porodici Stanković protiv hajdučije koju protiv njih sprovodi Dragan Stevanović Boske“. A napitanje kako i šta misle da preduzmu, odgovara upravo Tončev. On najpre podseća da je Surdulica u posleratnoj istoriji bila jedna mirna, homogena sredina. Danas, međutim, svaki se glasač SPS plaši da izađe na ulicu, da sedne u kafić. Kaže, vrag je odneo šalu.
– Ovih dana biću primljen u beogradskoj kancelariji Misije OEBS i kancelariji Evropske delegacije. Dobro sam se pripremio da tim evropejcima pokažem kako u Surdulici prolaze ljudi koji su na lokalnim izborima glasali za SPS –objašnjava Tončev.
On nastavlja da nije tajna da je već dve godine u sukobu sa lokalnim SNS u Surdulici. Kaže da sukoba i ne bi bilo da nije kolovođa u lokalu Dragana Stevanovića Bosketa. Tončev tvrdi da je Stevanović, onog momenta kada je postao diplomirani ekonomista i državni sekretar u Ministarstvu privrede, svu laku i tešku artiljeriju uperio prema njemu.
-Predaću OEBSU i EK dokumentaciju o tome kako republičke institucije u Surdulici sprovode pravu torturu nad opštinskim službenicima i svakom građaninu koji se javno deklariše kao član SPS. Odneću im takođe izborni materijal lokalnog SNS-a iz koga će se uveriti u stepen mržnje, sujete i zavisti, koju prema meni i socijalistima Surdulice, kreira konobar Stevanović – kaže na kraju Tončev.

ŠTA KAŽU PRIVATNI PREDUZETNICI
U Surdulici smo razgovarali sa nekoliko vlasnika privatnih preduzeća, trgovinskih i drugih radnji. Generalna ocena svih ovih „susreta“ jeste da niko od njih imenom i prezimenom „neće u novine“. Zato su, u ovoj maloj anketi izjave njihove, a imena pozajmljena.
Milan: Eto, zatvorili „Pegaz“ i „Apolon“. Znaju oni dobro koja se klijentela tamo okuplja, pa vlasnicima ovo dođe kao politička poruka. Dok je tako, nema sreće ovoj zemlji.
Nebojša: Ovo nije život, ovo je giljotina, jer ovo nije država već jama iz onog romana „Golubnjača“. U takvoj državi zadatak poreznika i inspekora jeste da što više nas završi u jami.
Miloš: Život me je naučio – sa poreznicima i inspekcijama budi strogo na distanci. Oni nemaju druga posla u životu nego da kažnjavaju nas – sitne ribe“, a ne idu tamo gde se svakoga dana kradu čitave kompozicije robe.
Djorđe: Sedi prijatelju, popi piće, popuši, možemo da se zezamo, ali mi u novinama ne pominji ni ime ni lokal. Nema razloga da sutra jedan drugoga sanjamo.
Zoran: Na sve to što me pitaš, imaš odgovor u Blicu od utorka: Ti državni papučari, i njihovi nalogodavci, koji nama rade o glavi, ne idu kod Miškovića, Bogićevića, Perčevića, Djurića…i hiljada drugih tajkuna koji državu pokradoše. Umesto toga oni dođu kod nas da vide dali smo izdali fiskalni račun za žvakaću.

Dragoslav: Da sam u Švedskoj, lajao bih ja na poresku do sutra ujutro. Ali druže, meni žena i deca em što žive u Srbiji ,em se luksuziraju: svakoga dana hoće tri puta da jedu.
Petar: Ama, dolaze kako da ne. Kada ih vidim prosto poželim motku u rukama. Čujem od nekih kako eto i oni moraju da rade svoj posao. Rade, tačno je: sa nama sirotinjom u radnjama, a sa lopovima sebi ravnima popodne u kafanama.
Aca: Kad god su došli, kaznili su me. Sada menjam pravilo ponašanja. Čim uđu u radnju tražim da potpišem blanko zapisnik, pa neka tamo negde upisuju šta god hoće, samo da ih ne gledam.