Situacija na jugu Srbije, bez obzira na ekonomsko stanje i višenacionalni sastav stanovništva, ne razlikuje od drugih delova Republike. Na adresu ombudsmana prošle godine iz sedam opština Pčinjskog okruga stiglo oko 1000 pritužbi, a iz Vranja nešto više od 350. Iz žalbi koje dobijamo mi saznajemo da i vi ovde imate sporu i nedovoljno ažurnu administraciju i da se svakodnevno susrećete sa njenim ćutanjem o raznim gorućim pitanjima građana
Koliko je Srbija pravna država, a koliko (ni)su građani Srbije zaštićeni pred institucijama države? Zaštitnik građana Saša Janković kaže da je iz više razloga izuzetno nezadovoljan stepenom zaštite i pozvao se na evropske standarde koji su svakodnevno našim političarima na jeziku.
-Nedavno sam bio u Barseloni na skupu evropskih ombudsmana. Govoreći o našim iskustvima, ja sam u jednom trenutku rekao da je jedan o naših gorućih problema nepoštovanje sudskih odluka od strane organa vlasti. Ja im to pričam i obrazlažem, a oni me bledo gledaju – ne veruju. Za njih je to bio šok.
Ovo je prošle nedelje u Vranju, u susretu sa predstavnicima nezavisnih institucija, izjavio zaštitnik Saša Janković na okruglom stolu „Građani pitaju – građani govore“.
DALEKO OD PRAVNE DRŽAVE
U organizaciji beogradskih „Građanskih inicijativa“, Jankoviću su „pravili društvo“ Aleksandar Resanović, zamenik poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika podataka o ličnosti, i Emilija Spasojević, viša savetnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Zanimljiva tema, a još zanimljiviji gosti, napunili su Salu načelstva.
– U prirodi mog posla je da kontrolišem rad organa vlasti, da vršim stalni pritisak na pojedince i institucije, kako bi ih naterao da rade u skladu sa standardima, a u interesu građana. Ipak, Srbija je još prilično daleko od nivoa pravne države. Poslednji slučaj rušenja objekata u centru Beograd, najbolji je dokaz za to. Zbog tog i sličnih događaja, ja ne mogu da kažem da građani Srbije imaju taj elementarni okvir zaštite koji zaslužuju – rekao je Janković.
Ipak, upoređujući ih sa nivoom zaštite građana bivše Jugoslavije – u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj…ombudsman je konstatovao da mi nismo u ništa lošijem položaju.
-Mi smo u jednom trenutku imali zastoj u razvoju demokratije i demokratskih institucija. Onda smo odjednom, iz tog samoupravnog sistema „uskočili“ u nešto „drugo“, a za to drugo nismo bili spremni. I, sada smo tu gde jesmo – konstatovao je Janković.
U razgovoru specijalno za Vranjske, on iznosi podatak da se situacija na jugu Srbije, bez obzira na ekonomsko stanje i višenacionalni sastav stanovništva, ne razlikuje od drugih delova Republike. Kaže da je na adresu ombudsmana prošle godine iz sedam opština Pčinjskog okruga stiglo oko 1000 pritužbi, a iz Vranja nešto više od 350.
– To je neopravdano veliki broj koji govori da je sve više građana koji se žale na postupanje institucija države i pojedinaca koji rade u tim institucijama. Nama taj broj sam po sebi govori da su građanin pred institucijama skoro obespravljeni.
Istovremeno mislim da su oni zadovoljni našim postupanjem, jer je do sada rešeno čak 98 odsto njihovih zahteva i pritžbi – konstatuje Janković.
On potom konstatuje da se građani juga Srbije, bili oni Srbi, Albanci, Bugari ili Romi, žale na iste one probleme na koje se žale i građani ostatka republike.
-Iz žalbi koje dobijamo mi saznajemo da i vi ovde imate sporu i nedovoljno ažurnu administraciju i da se svakodnevno susrećete sa njenim ćutanjem o raznim gorućim pitanjima građana. Takođe se svakodnevno rvete sa besmislenim rokovima za rešavanje problema, sa slučajevima
predmeta koji se gube, da su vam nedostupna mnoga prava iz radnog odnosa, da se građanima s velikim zakašnjenjem rešavanju predmeti iz domena penzijskog staža, da se neopravdano kasno utvrđuje penzijski iznos, a da je povrh svega u Srbii na sceni jaka politizacija javnih službi – nabraja ombudsman.
Na pitanje da se priseti nekog najsvežijeg predmeta s juga Srbije, Janković izdvaja „slučaj“ otkaza radnicima vranjske Apoteke. Kaže da ih ima mnogo, da su svi na svoj način značajni, ali da se u slučaju Apoteke, ima utisak da inspekcija rada nije reagovala dovoljno ažurno u situaciji kada su prekršene neke od odredbi Zakona o radu.
-Uz to, naši propisi o broju zaposlenih i javnom sektoru su prilično nejasni, tako da njihova primena dovodi do velikih zabuna. Tu treba pomenuti i nedovoljno transparentan i unapred poznat i nepredvidiv način primene propisa. Sve u svemu, ako organi vlasti ne rade na transparentan, predvidiv, jasan i principijelan način, onda obavezno dolazimo do ovakve situacije – tvrdi Janković.
U ovom razgovoru naravno dotičemo se i pitanja pritužbi pripadnika albanske nacionalne zajednice, a naš sagovornik kaže da se one u suštini ne razlikuju od drugih.
-Razlikuju se samo u aspektu ostvarivanju prava pripadnika manjina. Dakle, to su ona specifičnih prava koja imaju pripadnici manjina u Srbiji, a ona postoje da bi te pripadnike suštinski učinili ravnopravnim sa većinom. Tako postoje problemi vezani za obrazovanje, što je stara i tužna tema zbog toga što država Srbija nedovoljno brzo priprema udžbenike na albanskom jeziku u skladu sa naučno-nastavnim sadržajima koji važe u republici. Albanci takođe imaju problema u zapošljavanju i još nekim oblastima života.
DVA CILjA
Da bi na najuverljiviji način pokazao koliko je na ovim prostorima svest građana „probuđena“ i koliko oni imaju problema sa organima vlasti, naš sagovornik iznosi podatak da služba Ombudsmana trenutno ima u radu čak 3.999 predmeta,odnosno pritužbi građana.
-Sve što ombudsman radi, radi iz dva razloga, zbog dva cilja. Prvi, da se građanima omogući da iskoriste svoja prava pred institucijama sistema, i drugi da se kod njih povrati poverenje u institucije. U tom smislu jako nam je bitna čvrsta saradnja sa organizacijama građanskog društva i medijima, jer zaštitnik građana mora biti podjednako dostupan i Beogradu i Vranju – kaže za „Vranjske“ Zaštitnik građana Saša Janković.
JUG SRBIJE I ZAŠTITNIK GRADjANA
Sa sajta Zaštitnika građana prenosimo pet poslednjih informacije o postupanjima u opštinama Pčinjskog okruga.
Filijala RFZO u Bujanovcu da omogući službenu upotrebu albanskog jezika i pisma: Zaštitnik građana je utvrdio da je šef ispostave RFZO Filijale za Pčinjski okrug Vranje u Bujanovcu odbio da odgovori na predstavku Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, koja je podneta na albanskom jeziku i pismu, već je zatražio da se dostavi na srpskom jeziku. Takođe, utvrđeno je i da u ovoj ispostavi nije istaknuto obaveštenje građanima o pravu pripadnika nacionalne manjine da ispravu o zdravstvenom osiguranju mogu dobiti i na albanskom jeziku.
Postavljena nadstrešnica na ulazu u Prihvatni centar Preševo: Nakon posete Prihvatnom centru u Preševu i preporuke Zaštitnika građana, nadležni organi su na ulazu u Centar postavili nadstrešnicu koja omogućava izbeglicama da budu zaklonjeni od padavina dok čekaju u redu za registraciju. Zaštitnik građana je pozdravio ovaj postupak nadležnih.
Vranjska filijala NSZ nije primenjivala afirmativne mere za zapošljavanje građana romske nacionalnosti: Prilikom Javnog poziva nezaposlenim građanima romske nacionalnosti za dodelu subvencija za samozapošljavanje u 2013. godini uslovi konkursa su bili nejasni, a sredstva konkursa potrošena pre isteka roka za podnošenje zahteva, čime je Filijala Vranje načinila propust u radu na štetu građana romske nacionalnosti. Postupajući na taj način, Nacionalna služba za zapošljavanje – Filijala Vranje dovela je u nejednak položaj građane koji su podneli zahteve, utvrdio je Zaštitnik građana.
Tokom redovne posete Policijskoj upravi Vranje, utvrđeno je: Zaštitnik građana, u saradnji sa udruženjem Beogradskim centrom za ljudska prava, posle posete PU Vranje, utvrdio je sledeće.
U sedištu PU Vranje i policijskim stanicama u njenom sastavu, licima koja su zadržana, ne uručuje se primerak obrasca „Prava dovedenog i zadržanog lica“. Takođe, lica koja su zadržana na osnovu Zakona o policiji, Zakona o prekršajima i ZOBS, ne dobijaju pisano obaveštenje o svojim pravima.
Utvrđeno je takođe da pojedini policijski službenici samoinicijativno obaveštavaju bliska lica zadržane osobe, čak i u situacijama kada lica lišena slobode, ne žele da iskoriste to svoje pravo. Takođe su u sedištu PU i većini PS u njenom sastavu, uočeni su propusti u pogledu računanja rokova za donošenje i uručivanje rešenja o zadržavanju, kao i u pogledu računanja početka zadržavanja.
Istom prilikom je utvrđeno da, u sedištu PU Vranje i PS u njenom sastavu, dokumentacija o zadržanim licima ne sadrži zapisnik o zadržavanju predviđen Uputstvom o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima.
Centar za socijalni rad Bujanovac propustio je da preduzme delotvorne mere zaštite: Postupajući po prijavi za nasilje u porodici, Centar za socijalni rad Bujanovac nije obezbedio korisnici bezbedno okruženje i usluge radi oporavka i osamostaljivanja, već je insistirao da se vrati u svoju primarnu porodicu, uprkos njenim izjašnjavanjima da to ne želi, utvrdio je Zaštitnik građana.
PROFIL
Zaštitnik građana je Saša Janković je diplomirani pravnik iz Beograda, a na ovom mestu nalazi se od juna 2007. godine.
Janković je karijeru počeo 1994. kao novinar u agenciji Beta, gde je radio do 1997. godine, da bi potom postao stručni saradnik, a potom i sekretar u Ministarstvu za omladinu i sport. Od 2003. do izbora na funkciju Zaštitnika građana, bio je nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Beogradu.
Janković je rođen 1970. godine u Loznici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1996. godine. Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu završio je 2005. godine specijalističke studije i stekao zvanje specijaliste za nacionalnu i globalnu bezbednost.
Za doprinos i zalaganje u zaštiti i unapređenju ljudskih prava i demokratskog napretka Srbije u funkciji zaštitnika građana dobio je brojna priznanja međunarodne i domaće stručne javnosti kao što su: „Doprinos godine Evropi“, „Nacionalni orden Francuske za zasluge u rangu viteza“, „Ličnost godine“, „Najevropljanin Srbije“.
Govori engleski jezik.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.