Politički aspekt slučaja prevagnuo je nad pravnim i predstavljao direktan razlog za pritvaranje D.N, tvrdi advokat-branilac Aleksandar Stojković. Svoj tezu ilustruje informacijom da nijedan od svedoka osumnjičenu nije prepoznao kao osobu koja im je navodno platila da na dan izbora u glasačke kutije ubace unapred zaokružene listiće, a jedan je prilikom dokazne radnje prepoznavanja ukazao na sasvim drugu osobu.
Advokat Aleksandar Stojković, branilac D.N, aktivistinje Jedinstvene Srbije (JS) koja je uhapšena na dan izbora 24. aprila zbog sumnje da je navodno učestvovala u kuporodaji glasova po sistemu „bugarski voz“, tvrdi za „Vranjske“ da je njegova klijentkinja pritvorena iako je svedoci ni na koji način, posredno ili neposredno, nisu označili kao izvršioca krivičnog dela.
– Štaviše, prilikom radnje prepoznavanja nijedan od njih nije mogao da je prepozna kao osobu sa kojim su navodno imali kontakt, a jedan od njih je čak pokazao na drugo lice. Ako se ovome doda da je neposredno pre hapšenja izvršen lični, kao i pretres njenog automobila i stana, pri čemu ništa nije pronađeno – ni novac, ni famozni glasački listići – onda pada velika senka na čitav slučaj. Verujem da je javnosti takođe nepoznato da nijedan od ovih svedoka nije primio novac u svoje ruke, niti je glasao – otkriva Stojković.
AUDIO SNIMAK
Politički aspekt je, dodaje ovaj advokat, prevagnuo nad pravnim i prema njegovom mišljenju bio uzrok pritvaranja. Stojković insistira na ključnoj spornoj stvari.
– Pojavio se nekakav audio snimak. On, po Zakonu o krivičnom postupku i odredbama koje predviđaju tajni nadzor komunikacija, nema apsolutno nikakvu dokaznu snagu, niti može biti uzeti u obzir kao dokaz na kome bi se zasnivala sudska odluka. Zato što njegovo pribavljanje nije naređeno ili određeno od sudije za prethodni postupak kao posebna mera, što je jedina zakonita procedura za nadzor i snimanje komunkacija – objašnjava Stojković.
Prema njegovim rečima, indikativno je da je svedok za koga se tvrdi da je napravio privatni audio snimak uopšte nema taj tonski zapis u svom telefonu.
– Snimak se, navodno, najpre pojavio u štabu jedne od stranaka učesnica na izborima. Onda je, prema nekim informacijama, snimak prosleđen do izbornog štaba druge političke stranke koja je podnela krivičnu prijavu policiji. To je jedan vrlo problematičan tonski zapis na kome se mešaju glasovi, koji je prema načinu i poreklu takav da je mogao biti podložan mnogobrojnim manipulacijama, izmenama i montiranju. Onda se ispostavilo da ta osoba-svedok koja je navodno načinila snimak ne poseduje takav zapis u telefonu. Prema mojim informacijama, razlog pritvaranja nije imao za cilj samo uticaj na lokalna politička zbivanja, već uticaj na odnose političkih snaga u vezi sa formiranjem nove vlasti na nivou republike – kaže Stojković.
Lider vranjskog odbora JS Dejan Manić nije želeo da za ovaj broj „Vranjskih“ komentariše politički aspekt čitavog slučaja, ni da odgovori na pitanje da li je meta bila cela Palmina stranka, dodavši da će se uzdržavati od komentarisanja do konačnog epiloga postupka pred pravosudnim organima. Podsećanja radi, on je pre dve nedelje (Vranjske br. 998) izjavio kako je neko hteo da po sistemu drž’te lopova „otvori sebi ili drugima prostor da rade ono što su hteli da napakuju JS“, te da misli da bi „bilo logičnije postaviti pitanje – ko je nalogodavac ove nameštaljke“.
U OJT Vranje nisu u ovoj fazi postupka želeli da se izjašnjavaju o mogućem daljem toku postupka. Portparolka tužilaštva Mirjana Vukoičić-Jović kratko referiše da još traje „postupak dokaznih radnji“, što pokazuje da je predmet aktivan.
– Po prestanku postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale na moguće ometanje uticajem na svedoke, osumnjičenoj D.N. ukinut je pritvor – kaže Jovićka.
PRAVNI ASPEKT
Kada je reč o pravnom aspektu, advokat Stojković kaže kako nema saznanja da je bilo ko u Srbiji ikada procesuiran za krivično delo „davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem“.
– Pravno gledajući, ne postoji nijedan jedini dokaz koji bi na posredan, ni na neposredan, a kamoli na krajnje izvestan način potvrdio da ona ima bilo kakve veze s tim. Tvrdim da tužilaštvo u ovom momentu nema ništa – navodi Stojković.
Šta se u pravnom smislu zapravo izdešavalo posle pojave audio snimka u kome su neke političke opcije prepoznale navodni glas D.N. i slučaj brže-bolje predale policije u momentu kada je atmosfera na biralištima bila uzavrela? Prema saznanjima „Vranjskih“, policajci su na dan izbora, negde oko 18.30 sati priveli D.N, a tužilaštvo je sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda istog dana podnelo predlog za određivanje pritvora. Sudija Marija Janićijević donela je rešenje po kome se osumnjičenoj određuje pritvor koji može trajati do trideset dana. Obrazloženo je da se mera pritvora izriče po osnovu koji proizilazi iz člana 211, stav 1, tačka 2 Zakona o krivičnom postupku (ZKP) zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će osumnjičena, ukoliko joj ne bude određen pritvor, uticati na svedoke.
D.N. je prilikom saslušanja o razlozima za određivanje pritvora negirala da je počinila delo za koje se sumnjiči, uz obrazloženje da predložene svedoke tužilaštva ne poznaje i da samim tim nema nameru da na bilo koji način na njih utiče. Pritvaranju se usprotivio i njen branilac, advokat Stojković smatrajući da ne postoje zakonski razlozi po pritvorskom osnovu koji je naveo sudija. Predložio je da sud prema osumnjičenoj primeni blažu procesnu meru iz člana 199 ZKP – zabrana napušanja boravišta. Ili eventualno meru iz člana 197 ZKP – zabrana prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licima. I da ona ide kući.
Sud je, međutim, ocenio da osnovana sumnja postoji, da je potvrđena činjenicama i dokazima dostavljenim uz krivičnu prijavu (snimak, službena beleška primljena od građanina D.S, potvrda o privremeno oduzetim predmetima i ostalim materijalnim dokazima). Ocenjeno je, takođe, da postoje razlozi da osumnjičenoj bude određen pritvor zbog okolnosti po kojima bi u suprotnom mogla ometati postupak uticajem na svedoke D.S. i R.S. I da bi mogla uticati na još neke potencijalne svedoke kojima su navodno davani popunjeni glasački listići uoči ulaska na birališta. Zato protivljenje osumnjičene i njenog branioca u vezi sa određivanjem pritvora nije uvaženo.
NEPREPOZNAVANjE
Advokat Stojković je na rešenje izjavio žalbu tražeći ukidanje pritvora, ali ju je veće Osnovnog suda četiri dana nakon pritvaranja D.N. odbilo kao neosnovanu.
– Jedan od svedoka, i to baš taj koji je navodno snimao razgovor, hospitalizovan je zbog navodne bolesti. Zato je trajanje pritvora prolongirano iako je on, još u fazi ispitivanja, dan nakon navodnog izvršenja krivičnog dela i pre nego je uopšte određen pritvor, izjavio kako nije siguran da li bi uopšte prepoznao osobu koja je upravljala vozilom u kome se nalazio prilikom navodnog dogovora za kupovinu glasova. Kazao je da je više obraćao pažnju na telefon kojim je u vozilu snimao razgovor, nego na osobu koja vozi. I da bi teško mogao da je prepozna imajući u vidu da je tada tu osobu video prvi put. Uprkos svemu, moja klijentkinja je ipak pritvorena – objašnjava Stojković.
Veće Osnovnog suda ipak je ostalo pri tome da je pritvor određen osnovano jer, iako je utvrđeno da su dva predložena svedoka saslušana, u tom momentu još uvek nije bila sprovedena dokazna radnja tzv. prepoznavanja osumnjičene od strane svedoka. Jer je jedan od njih bio u bolnici i nije mogao da se pojavi pred nadležnim organima. Čim je svedok D.S. (onaj koji je navodno snimio razgovor) otpušten iz bolnice, 5. maja sudija Janićijević je (na predlog branioca sa kojim se saglasilo i tužilaštvo) donela rešenje kojim se osumnjičenoj D.N. ukida pritvor i to na osnovu odredbi člana 214, stav 2 ZKP, člana 211 stav 2 i člana 211, stav 1, tačka 1, a u vezi sa članom 495 ZKP, te je osumnjičena odmah puštena na slobodu budući da su konačno obezbeđeni dokazi zbog kojih je pritvor određen.
ŠTA KAŽU ZAKONI
Sudija za prethodni postupak Marija Janićijević pozvala se prilikom određivanja pritvora na član 211, stav 2 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) u kome se između ostalog kaže kaže:
– Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako (…) osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače.
Prilikom ukidanja pritvora, sudija se pozvala na član 214 stav 2 ZKP – pritvor u istrazi može se ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak… rešenje o ukidanju se donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca.
Krivično delo davanje i primanje mita u vezi sam glasanjem propisano je članom 156 Krivičnog zakonika. U njemu se kaže: „Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga kazniće se novčanom ili kaznom zatvora do tri godine. Isto važi za onog ko zahteva, primi poklon ili kakvu drugu korist.
STATISTIČKA GREŠKA
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem „nije baš najsrećnije napisano“, te da su neki delovi propisa „zastareli“.
– Predlagali smo da se u vezi sa ovim delom gone ne samo osobe koje nude i daju mito, već i oni koji proveravaju da li su građani glasali onako kako im je rečeno. Već sedam, osam godina bezuspešno pokušavamo da izdejstvujemo takvu promenu u ovom propisu. O ovom krivičnom delu do nedavnog slučaja u Vranju se duže vreme uopšte nije ni govorilo, čak ni kada je tema borba protiv korupcije, kao da to delo ne postoji. Ono se čak ne iskazuje u statistikama krivičnih dela zato što je broj slučajeva vrlo mali – kaže Nenadić.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.