U Banji se setim ko sam

Kako su joj na Studiju B ispravljali naglasak i akcente, da li bi ponovo, dva dana posle audicije, stala uživo pred kamere nacionalne TV, zašto voli posao na, kako kaže, najslobodnijoj televiziji u zemlji, šta je to što joj se sviđa u Beogradu, čemu je naučio otac i zbog čega misli da kultura može da bude jednako zanimljiva kao politika

Vreme od rada sa lektorima na 23.spratu Beograđanke, koji su joj ispravljali južnjački naglasak i akcente, do autorske emisije na velikoj, ozbiljnoj televiziji, Jeleni je prošlo kao treptaj. Rođena 1987. godine u Vranjskoj Banji, ćerka aktuelne predsednice te opštine Slavice i umetnika Dragana Sotirovića, rodni kraj napustila je zbog studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde živi već 11 godina.

Ovde se vraćamo na početak teksta. Po završenom fakultetu karijeru je započela na 23. spratu Beograđanke, na radiju Studio B, gde je počela u informativnom programu. Radila je za centralnu informativnu emisiju “Brifing” i vodila male vesti.

TVITER I SLAVIŠA LEKIĆ

Seća se kako je urednica poslala kod lektora, da vežba dikciju i ispravi sve južnjačke akcente.

– Prvi put kad su mi dali da pročitam nešto, brzom brzinom su me izbacili iz “of kabine” i poslali kod lektorke, sa dijagnozom „ispraviti joj akcenat i dužine“. I tako sam tri meseca, svaki dan, sa lektorkom Vesnom, pred punom redakcijom, čitala naglas i snimala se na diktafon da čujem kako i gde ja to grešim. Maltretirala tonce da me slušaju kako bih se izvežbala. Posle nekog vremena su me pustili da čitam vesti – smeje se danas Jelena.

Na TV ekrane stigla je sasvim slučajno, zahvaljujući legendi srpskog novinarstva, Slaviši Lekiću, koji joj je dao šansu “na slepo”, i Tviteru, jer su njene oštre stavove nekoliko puta prenosili i mediji, i gde je stekla veleki broj pratilaca. Tako je dobila posao na Novoj TV, na kojoj je vodila živi program “Izbori 2014”. Bilo je to njeno vatreno krštenje.

– Bila sam ubeđena da je radio moj medij i da nemam šta da tražim na televiziji. U međuvremenu sam otkrila Tviter kao oazu slobodnog mišljenja i tu sam dobila publiku za svoje stavove. Među publikom je bio i Lekić. Jednog dana mi je posalo poruku: „E, znam da se ne poznajemo, ali TV NOVA traži mlado lice koje bi vodilo !!!!!!!!!!!!!!!!!!talk show u predizbornoj kampanji, ali i posle nje, a ja mislim da je to pravi posao za tebe. Javi mi se da dogovorimo audiciju“ – seća se Jelena.

Sada kaže da bi samo lud čovek pristao na to na šta je ona pristala. Naime, u živom programu završila je dva dana nakon prvog pojavljivanja ispred kamere, gde joj je partner na probnom snimanju bio Slavko Beleslin.:

– Sad kad se na to osvrnem, mislim da bi to samo lud čovek pristao da radi. Ja sam došla na audiciju, prvi put stala pred kameru, i 48 sati kasnije, sedela sam uživo u praj tajmu sa Sonjom Biserko i Slobodanom Reljićem i razgovarala o tome zašto Srbija ne može bez lidera – kaže Jelena i dodaje kako joj je živi program mnogo prirodniji nego rad u studiju.

Kao student u šali je pričala da je njen cilj da radi na SI-EN-EN-u, a ta želja joj se ispunila pod neočekivanim okolnostima. Kada Nova TV njie dobila nacionalnu frekfenciju, redakcija je raspuštena, a Jelena ostala bez posla. Situacija je izgledala beznadežno, jer nije bilo medija u kome bi moglo da se zaposli. Ali se odjednom pojavljuje priča o otvaranju filijale Si-En-Ena u Srbiji, N1 televizije, gde Jelena ubrzo počinje da radi u jutarnjem program.

– N1 mi odgovara zbog profesionalnog pristupa, zbog nepristrasnosti, zbog toga što sam mnogo naučila. I zbog toga što sam shvatila koliko ne znam i koliko još treba da učim. I, potpuno subjektivno, zbog tog što tamo radim sa ljudima koji su mi prijatelji – priča Jelena iz perspektive studenta koji je ostvario svoj san.

Vrlo brzo je počela da vodi i emisiju o kulturi “Scena”, što joj u početku nije baš bilo drago, jer je navikla da radi informativni program, ali je u međuvermenu shvatila da ni kultura nije baš tako dosadna.

– Zanima me informativa. A s druge strane, i kultura može da bude interesantna. Ne biste verovali šta su sve umetnici u stanju da pokažu dok ih niko ne gleda. Veliko poverenje su mi ukazali Jugoslav Ćosić i Igor Božić jer smatraju  da imam kapacitet da budem urednik emisije – ponosna je Sotirović.

Sa pozicije mladog novinara, koji je uspeo da se probije na regionalnu scenu, Jelena kaže da je njen najveći usph taj što je shvatila da ne zna sve i da ima još mnogo toga da nauči i da sve dolazi “onog trenutka kada rešiš da pogineš za ono što radiš”.

– Većina mojih kolega sa fakulteta, klasića, radi na kvalitetnim medijima i poštuje određene profesionalne standarde. Duboko verujem u to da ćeš ako si ispravan čovek i svoj posao obavljati kako treba. Dakle, ako si ti kvalitetan, neko će to već videti, ako nisi, nema ljutiš, probaj nešto drugo. Samo se trudi da daš sve od sebe – kaže Sotirović.

MODESTI BLEJZ

Jelena Sotirović nije osoba koju drži mesto. Uvek je tip-top, ali iza štiklica, šminke i sređne kose krije se pank duša odrasla na stripovima i urbanom zvuku.

– Uvek sam volela da čitam. Prvo knjige, a onda mi je tata otkrio stripove. Modesti Blejz je bila heroj mog detinjstva. I kod nas su se u kući uvek slušale ploče. Sestra i ja smo brdo njih prenele kad smo se preselile – priča Sotirović.

O sebi kaže da je ujutro pomalo namćor, to se valjda ponese iz Vranja, da pre prve kafe ne razgovara sa ljudima, ali zato kontroliše sva dešavanja na medijskoj sceni čim otvori oči.

– Prvo se provere društvene mreže da vidim šta sam propustila dok sam spavala. Čitam novine dok paralelno gledam jutarnji program na tri kanala, da bih uporedila informacije. Odlazim na posao i u zavisnosti od rasporeda, da li pakujem emisiju ili idem na snimanje, raspoređuje se i nivo stresa i nervoze. U principu, meni su gotovo sva snimanja rezervisana za večernje termine, pa mi se tako i dan završi negde oko osam-devet uveče – objašnjava.

Kad se pogase kamere, Jelena odlazi kući, gde živi sa svojim dugogodišnjim dečkom, sadašnjim verenikom Predragom. Voli da se sa prijateljima viđa po gradu, ali i da ih dočeka kući u domaćinskoj atmosfveri, sa dobrom južnjačkom začinjenom hranom.

– Ja, pre svega, volim Beograd. Prija mi njegov mentalitet. Volim Voždovac, gde živim i gde sam išla na fakultet, volim dobre barove gde se svira džez, volim bioskope i pozorišta. Volim to što možeš da odeš da prošetaš i da naletiš na nekog koga znaš i da na brzinu popijete piće jer ćete se videti ko zna kad. Da, volim Beograd, ali volim i da se u Vranjskoj Banji setim ko sam– kaže Jelena.

Kad već priča o Banji, kući ne ide često, ali se trudi da ode kad joj poslovne obaveze to dozvoljavaju. Najviše vremena provede u rodnom kraju kada ide i vraća se sa letovanja.

– Za Banju me vezuju pre svega moji roditelji, moja kuća, moje poreklo, i neki prijatelji. Imam utisak da mi se vreme uspori kad se vratim u Banju, i da sve teče u slou moušnu u odnosu na tempo kojim ovde živim. To nekad veoma može da prija – kaže na kraju pomalo nostalgično.

ZA CENZURU KRIVI NOVINARI, A NE POLITIČARI

Jelena Sotirović radi na jedom od najslobodnijih medija u Srbiji. Novinare N1 često vlast optužuje da su strani plaćenici i da su antivladin medij. Jelena kaže da na celokupnu medijsku scenu gleda kao na podaničku i da su za to krivi novinari koji ne pitaju, a ne političari.

– Ako se ti svaki put pred konferenciju za novinare pitaš smeš li da postaviš pitanje, ti više nisi novinar, ti si podanik. Problem je u tome što se i nove generacije novinara uče tome. Nema eksplicitno zabranjenih pitanja, ali znaš da ne bi valjalo da pitaš to i to da se neko ne naljuti, pa da odbije da nam da izjavu ili da nam dođe u goste. Ti onda nisi novinar, ti si pisar. Živimo u doba tabloida, gde nema dna. Sve može da bude rialiti. I ubistvo i kampanja i privatna tragedija. Trguje se intimom na sve moguće načine. Meni je to neprihvatljivo – odlučna je.