Niko kao Šćiprim

Iako su i Tončev, i Krstić, i Mladenović i Zaharijev prosto oduvali konkurenciju, čini se da je najveći dobitnik ovih izbora do sada malo poznati najverovatniji budući predsednik Preševa

Dan posle izbora u kultnom vranjskom restoranu jedan učesnik rasprave kafanskih parlamentaraca reče da je „5.oktobar 2000. godine, u Vranje stigao sa priličnim zakašnjenjem od skoro 16 godina“. A, da li će se vranjski 5. oktobar provesti kao srpski, ostaje nam da vidimo“.
Bilo kako bilo, 24. april 2016. godine, u Vranju je ušao u istoriju: posle 72-godišnje vladavine, ovde su sociokomunisti izgubili vlast. Građani su se na izborima, sa prilično velikom razlikom glasova (21.701 : 9.388) odlučili za Srpsku naprednu stranku, a Socijalističku partiju Srbije poslali u opoziciju, uz napomenu da ovo nije definitivan rezultat, jer se u Vranju kompletni izbori ponavljaju na biračkim mestima 24. (OŠ R. Domanović) i 99. Tesovište, a parlamentarni u selu Duga Luka.
Ostaće zabeležen još jedan podatak: vranjski SPS je sam ili u koaliciji sa drugima (gde je on bio stub vlasti: 2004., 2008. i 2012. godine), od 31. maja 1992. Godine. Sada vlast predaje naprednjacima posle 24 godine vladavine. Konačno, još jednom se pokazalo da su lokalni lideri neprikosnoveni u svojim sredinama.
DRAMA U PREŠEVU
Samim tim vranjski naprednjaci su, sa svojim kandidatom za predsednika opštine, lekarem specijalistom Slobodanom Milenkovićem Gonzijem, ukupni pobednici lokalnih izbora u Vranju i Pčinjskom okrugu. Da li je pobeda ubedljiva ili nije, da li je previsoka ili ne…stvar je individualnih procena i razmišljanja, ali je sigurno da su naprednjaci, na scenu lokalne slave, ušli na ona ista vrata kojima su socijalisti otišli. Zbog toga ova tema opravdano ne silazi sa naslovnih strana medija i ne prestaje biti predmet svakojakih razgovora.
A sada da napravimo jednu malu „šetnju“ lokalnim listama u Pčinjskom okrugu (vidi okvir), tek toliko da vam pomognemo da se snađete u ovoj plevi brojki i procenata. Sumnje nema – tabela lokalnih pobednika na nedeljnim izborima, izgleda ovako:
1. Nenad Krstić (SNS), predsednik opštine Trgovište, koji je sa naprednjacima osvojio 21 od ukupno 25 odborničkih mesta i tako bukvalno razbio tamošnju opoziciju. Podsetimo da je taj isti Krstić, pre četiri godine sa liste Tomislava Nikolića u SO Trgovište ušao sa četiri mandata. Najpre se u tadašnjoj lokalnoj vlasti izborio za mesto predsednika SO. Onda je mic po mic, lagano i temeljito, stvarao i napravio stranku koja u Trgovištu nema alternativu. O snazi tamošnjih naprednjaka govori i podatak da Krstić na parlamentarnim izborima 2014. godine Vučiću doneo 71,67 odsto glasova iz Trgovišta, što je bio najveći procenat u Srbiji.
2. Drugi pobednik je Vladimir Zaharijev, „kmet“ iz Bosilegrada, koji se, pobedivši lokalne naprednjake, po peti put uzastopno od 1992. godine, izborio za fotelju predsednika opštine. Zaharijev je, podsetimo, posle demokratskih promena, političku karijeru u Bosilegradu počeo sa Demokratskom strankom Srbije i Vojislavom Koštunicom. I on se, kao i Krstić, lestvicama politike peo lagano ali sigurno. I on je bosilegradsku opoziciju do sada bukvalno razbijao. Ovoga puta je nastupio sa listom „To smo mi – Vladimir Zaharijev“, ali mu to nije smetalo da osvoji velikih 65,09 odsto glasova i da po peti put sam formira lokalnu vlast.
3. O Novici Tončevu, predsednik SO Surdulica, koji je, uprkos pretnjama i podmetačinama iz Beograda, po treći put na svom bunjištu pobedo Aleksandra Vučića, ne treba previše trošiti reči. Tončev je uostalom, od njihovog osnivanja „noćna mora“ surdiličkih naprednjaka. Istina, oni su pre četiri godine osvojili samo 6,48 odsto glasova, što je mnogo manje od sadašnjih 34,29 odsto, ali će još mnogo vode rekom Vrlom proteći, dok lokalni SNS ne slomi ovog lidera socijalista juga Srbije.
4. Na četvrtom mestu lokalnih pobednika je Šćiprim Arifi iz Preševa, Albanac rođen u Nemačko 1976, koji je za godinu dana političkog rada u toj sredini, sebi obezbedio mesto prvog građanina komune. Kada je sa roditeljima, nemačkim penzionerima, došao pre godinu dana u Preševo, i rešio da pare zarađene u Nemačkoj „investira u politiku“, mnogi su ga proglašavali ludim. Ovaj diplomirani ekonomista, koji i dalje ima transportnu firmu u Nemačkoj, demantovao je sve. Drugo mesto na lokalnim izborima i 11 mandata dali su mu za pravo da napravi postizbornu koaliciju sa PDD, strankom Rize Halimija (10 mandata), koje ga vodi pravo u fotelju predsednika opštine, odakle zbunjen, posle osam godina čvrste vladavine, odlazi Ragmi Mustafa čija je DPA dobila 14 od 31 mandata.
5. Sledi Goran Mladenović, dosadašnji narodni poslanik iz Vladičinog Hana, koji je u protekle četiri godine toliko ojačao, da je sada njegova lista SNS sa 18 od ukupno 37 odbornika ubedljivo pobedila. I Mladenović je u protekle četiri godine, strpljivo gradio svoje i pozicije naprednjaka u Vladičinom Hanu. Pre četiri godine je imao samo šest, a sada, rekosmo, 18 mandata, što govori dovoljno o njegovoj političkoj snazi u Vladičinom Hanu,koji je na izborima imao čaj 11 lokalnih listi – najviše u Pčinjskom okrugu.
NOVA ŠANSA
6. Na šestom – poslednjem mestu pobednika ovih lokalnih izbora u Okrugu, je još jedan Albanac – Šaip Kamberi, koji se, posle četiri godine, skoro sigurno, vraća na čelnu poziciju predsednika opštine Bujanovac. Kamberi je, sa Partijom za demokratsko delovanje, čiji je potpredsednik, uspeo da pobedi Nagipa Arifija, sadašnjeg predsednika i lidera Demokratske partije. Izborna utakmica između Arifija i Kamberija (obojica su iz Velikog Trnovca), u pravoj meri je polarizovala albansko glasačko telo u Bujanovcu. Razočarani dosadašnjom lokalnom vlašću, Albanci su pružili novu šansu Šaipu Kamberiju, da iz pozicije predsednika opštine više učini i za Albance i za Srbe u Bujanovcu.
Ovo su samo oni važniji segmenti izbornog dana poslednje nedelje. Sa gubitnicima ovih izbora i mnogo drugih detalja i zanimljivosti, tek ćemo se baviti u procesu formiranja lokalnih vlasti, kao i nakon formiranja.

NOVICA TONČEV
VUČIĆ JE IZGUBIO ZBOG BOSKETA
-Znate, posle ovih lokalnih izbora i rezultata izbora u Surdulici, nema potrebe za nekakvom velikom pričom, za nekakvim analizama, za nekakvim intervjuom, jer je sve što se ovde u nedelju dogodilo, bilo toliko jasno i toliko izvesno.
Mislim da je sada vreme da se kaže nešto drugo, da se odgovori na jedno dtrugo pitanje. Vidite, nisam ja na ovim lokalnim izborima u Surdulici, kako to drugi sada kažu, pobedio Vučića. Ja sam ovde pobedio Vučićeve loše ljude koje je predvodio Dragan Stevanović Boske. Mojoj pobedi, mom trijumfu, a tako teškom porazu naprednjaka, Vučić je kumovao samo utoliko što je na odgovorno mesto koordinatora u Surdulici stavio Dragana Stevanovića Bosketa.
Dakle, građani Surdulice su i ovoga puta na izborima pokazali da znaju ko je taj čovek. Oni su u nedelju potvrdili da je Stevanović, kao Vučićev izbor, čovek koji za njih nije ništa uradio, da je on čovek koji je prevario državu sa vojskom, koji je prevario državu sa diplomom fakulteta, i čovek koji u Surdulici ne može da stane bilo gde i da prstom pokaže u bilo šta što je njegovo delo. To je Vučićev problem koji premijer mora da reši – rekao je posle izbora Novica Tončev, koji će na listi SPS-a biti ponovo narodni poslanik.

24. APRIL – NA DANAŠNjI DAN
-1792. Komponovana „Marseljeza“;:
-1815. Miloš Obrenović u Takovu podigao Drugi srpski ustanak;
-1833.Roćen veliki pisac Marko Miljanov;
-1945. Amertikanci oslobodili logor „Dahau“ u Nemačkoj;
-1950. Stvorena država jordan;
-1987. Slobodan Milošević na Kosovu Polju izgovorio lokalnim Srbima čuvenu rečenicu „niko ne sme da vas bije“.

VLADIMIR ZAHARIJEV
NIŠTA NISAM OBEĆAVAO
– Na izbore sam išao sa svojim imenom i prezimenom, a SNS se krije iza Vučića. To je suština moje pobede – kaže Vladimir Zaharijev, čiji je Pokret „To smo mi“ u Bosilegradu dobio natpolovičnu većinu.
On se zahvalio građanima koji su „prepoznali vrednosti za koje se bori“, i što su svi zajedno odoleli, kako navodi, velikim pritiscima iz Beograda, naglašavajući da ništa nije obećavao u kampanji.
– Nastavićemo da radimo kao do sada, da narodu prvo obezbedimo hleba, a ne ono što im je SNS obećavao, da hodaju zlatnim ulicama. Ne odustajemo od naše politike, izdržali smo najpre molbe, a kasnije i pretnje, da pređemo u SNS. Država treba da shvati da smo i mi njeni građani, da i nama obezbedi investicije, ili da nam makar dozvoli da ih sami dovedemo, a ne kao do sada da nas sprečava u tome. I da premijer kaže zašto kod nas nema investitora, mada je moguće da on možda i ne zna za naše muke.