Obelismo obraz

Biznismenu Miroljubu Aleksiću gradonačelnik Antić uručio je gradski grb i komplet sabranih dela Bore Stankovića, kao znak zahvalnosti za podršku koju pruža Vranju

Po nekim podacima, u Beogradu živi oko 40.000 Vranjanaca koji su se nekada davno odavde odselili u prestonicu, i njihovi potomci. Ceo, brate, jedan grad u gradu! I ne samo to – Vranje je kroz taj kvantitet Beogradu dalo i jedan poseban kvalitet, jer su najbolji odavde otišli tamo, i u svojim žilama odneli ono što Vranje naširoko karakteriše – miris vranjske mesečine, toplinu duše juga, merak, sevdah, dert. Ma šta ko mislio, Beograd zna to da ceni. Pa je tako velika, svečana sala Doma Vojske u Beogradu od subote uveče do petlova koji propojaše u nedelju u zoru, bila premala da primi sve koji su bili nameračili da proslave vranjsko veče u Beogradu.

KAKVA GOSPODA

Kako bi Vranjanci rekli, bilo je „i za dušu i za gušu“. Goste je na ulazu sačekala sofra sa vranjskim specijalitetima, delo restorana „Gradska meana“ iz Vranja, a prava pomama je bila za samsom – razgrabljeno je sedam tepsija samse! Dok se 600 gostiju smestiše, „a s’g – igranka“! Čim začuka goč i zasviri truba, odmah se razvi oro, i ne stade do sabajle. Rekosmo, 600 gostiju; ama, još bar stotinak ostade bez karte, jednostavno organizatori nisu imali gde da ih smeste.

A i imalo je šta da se doživi. Neponovljivi Dragan Stanković sa monolozima iz Borinih dela, okružen prelepim belim Vranjankama u nošnjama, čalgidžije, meteri, čočeci. Izvođači starih vranjskih pesama, koje su ušle u nematerijalno kulturno blago Srbije – Branimir Stošić Kace, Ivana Tasić, Slobodan Jovanović poznat kao „vranjski Pavaroti“, bleh-orkestar Nenada Mladenovića, Čeda Marković, mladi vranjski ansambl „Kolorado bend“, a kao iznenađenje, „naše dete“, mladi Aleksandar Janjić, student solo pevanja na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu.

Vranjska sofra, baš kao što joj ime kaže – osim pomenutih specijaliteta „Gradske meane“, na meniju je bilo suvo meso, dimljeni svinjski vrat, pečenica, sir, kajmak, proja, punjena vešalica, pileći ražnjić u slanini, a kao dezert voćni kolač.

Gosti su bili u odličnom raspoloženju, jednostavno opčinjeni atmosferom; ogromna prepuna sala, osvetljena polijelejima, sa umilnim zvucima vranjskog melosa, tresla se u ritmu kola, koje, aman, ne stade do jutra. A gosti, sve poznata imena – svakako najugledniji gost unuka Bore Stankovića Zora Živadinović Davidović sa porodicom, pa jedan od najuspešnijih privrednika u Srbiji i regionu Miroljub Aleksić, bivši okružni tužilac Srboljub Stefanović, policijski general u penziji Stojan Mišić Kela, svojevremeno sudija u Višem sudu u Vranju a sada advokat u Beogradu Marina Mišić, urednik na RTS Dragan Stojanović, uspešni menadžer u Beogradu Nebojša Stojanović Crevar, bračni par Sunčica i Žozef Baaklini (po vranjanski „Djole Arapin“), Dragana Divac, unuka čuvenog Maška sodadžije sa mužem Nenadom, neka mi oproste oni koji nisu pomenuti – ne može u novinskom tekstu da se nabroji 600 imena. Samo još da pomenem starije bračne parove i stare Vranjance i Vranjanke, koji su u Beograd došli pre više decenija – kakva gospoda! Eee, šta je Vranje dalo Beogradu…

VESELjACI, MERAKLIJE

Od naših, domicilnih, tu je rukovodstvo grada, koji je, uz Udruženje Vranjanaca u Beogradu „Žuto cveće“, suorganizator vranjske večeri u Beogradu. Gradonačelnik Zoran Antić, koji se istakao kao veliki meraklija i „igraorac“, ama celu noć provede u kolu, predsednik Skupštine grada dr Slobodan Stamenković, gradski pravobranilac Dragan Mihajlović, članica Gradskog veća Nela Dimitrijević, direktori javnih preduzeća i ustanova, mnogi Vranjanci iz starih ovdašnjih familija koji su baš za ovu priliku doputovali u Beograd.

Bili su tu unuka Bore Stankovića Zora Živadinović Davidović i njen sin, Borin praunuk Zoran, kao i biznismen Miroljub Aleksić, kome je Antić uručio grb Grada Vranja i komplet sabranih dela Bore Stankovića, kao znak zahvalnosti za podršku koju pruža Vranju.

Posle toga, ostaju uspomene na ovo jedinstveno veče, prepuno veselja i karakterističnog vranjskog optimizma, izraženog kroz pesmu i igru. Obelismo obraz.

Jedno službeno lice iz Doma Vojske, gleda ono veselje i uživa.

– E moj brate – kaže – vi Vranjanci ste carevi. Pre neki dan imali smo zavičajno veče jednog velikog grada iz Šumadije, posle njih nismo mogli da pokupimo krv i srču; nema ko se sa kime nije potukao. A vi, ne gledate ni ovu sofru, ni jedenje ni pijenje, samo pesmu i igru. Niko ništa, čak ni slučajno, ne slomi. Dobri ljudi, veseljaci, meraklije.

E sad, da ne ureknemo, što se u Vranju kaže – „k’d ti je sve potaman, turi si jedno kamenče u cipelu“. Neka jedina zamerka bude – nemaše na sofru ni jedno ljuto džinče.

DR DRAGAN MIKIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENjA VRANjANACA U BEOGRADU

MELEM NA RANU

– Vranjanke i Vranjanci, da otvorim ovo veče, koje je, u stvari, počelo i pre ovog zvaničnog otvaranja – rekao je Mikić, moleći prisutne za tišinu, jer su prisutni bili nestrpljivi da se nastavi sa veseljem – drago mi je što vas vidim u ovolikom broju u ovom divnom ambijentu.

Želim da ovo veče provedemo u lepom raspoloženju, u druženju i veselju, uz pesmu i igru našeg zavičaja, a u tome nam nikad niko nije bio ravan. Naša muzika deluje kao melem na ranu. Uz nju se bolje čuvaju i neguju sve vrednosti i bide osećanja za lepotinju i ubavinju, za merak i sevdah, pa i za karasevdah.

Ali Udruženje ne želi da svoje aktivnosti ispunjava samo pesmama, igrama i veseljem, već i upoznavanjem i povezivanjem ljudi iz svih delatnosti – međusobno i sa zavičajem, da se time stvore uslovi za cirkulaciju informacija, ideja, predloga i sugestija, za razmenu iskustva i za bolje i efikasnije korišćenje ukupnih ljudskih i intelektualnih potencijala koje naši ljudi poseduju a koji ne doprinose u dovoljnoj meri poboljšanju uslova za život u zavičaju. Inače, naši odnosi sa Gradom su veoma dobri, i sve bolji, a podrška sve veća.

Naše ambicije su i veće, jer mi želimo da aktivnosti traju preko cele godine, u kontinuitetu, i da budu ispunjene raznovrsnim sadržajima. Mi znamo da to sada nije lako, jer je sada drugo vreme, drugi uslovi, ali baš zbog toga treba da se još čvršće povezujemo i još više pomažemo