Kome je pomogao Sveti Nikola

Na osnovu takvog broja glasova birača, narodni poslanici sa liste SPS-a, postali su: Slobodan Jovanović, direktor „Tanjuga“; Srđan Nikolić, zamenik generalnog direktora „Jumja“; Mirko Dimitrijević, generalni direktor „Koštane“; Ranđel Raša Veljković, direktor „Vrela“ iz Bujanovca i Zoran Ljubisavljevič, direktor „Erozije“ iz Vladičinog Hana

Septembra 1993. godine, Vlada Srbije, čiji je premijer bio Nikola Šainović, ostala je bez neophodne skupštinske podrške (predsednik Skupštine je bio Zoran Lilić), pa je Slobodan Milošević, šodno neustavnom članu zakona, 21. oktobra potpisao ukaz kojim je raspustio Narodnu  Skupštinu, a nove parlamentarne izbore zakazao za 19. decembar iste, 1993. godine.
Treba podsetiti da je ta, 1993. godina, protekla u znaku velikog  jubileja – Devet vekova od prvog pomena Vranja. U januaru te godine, Bujanovac je dobio Garnizon Vojske Jugoslavije, Dopisništvo RTS-a dobilo je prvi link, a  Gradska štedionica „Štediša“ iz Vranja, u godini zahuktale inflacije, nudila je sledeće kamate na oročene dinarske iznose: na jedan mesec 70 odsto, pola godine83, a za godinu dana 88 odsto.
Poslednje nedelje marta 1993. godine, u Vranju je tragično, u 41. godini nastradao prvi predsednik Mesnog odbora Srpskog pokreta obnove, Zoran Ilić – Grešni, diplomirani mašinski inženjer, slikar i vajar. 
Te godine, što su se više približavali decembar i novi vanredni parlamentarni izbori, život u Srbiji je postajao sve teži, jer su sankcije međunarodne zajednice počele da daju prve ozbiljne rezultate, a inflacija, najveća na svetu, bukvalno je uništavala sve  materijalne i duhovne vrednosti. Život se meteorski brzo preokrenuo u masovni šverc i korupciju. Građani su imali pune džepove bezvrednih novčanica, pa su ih na svakom koraku pratili beda i nemaština, a mnoge plate i penzije bile su nedovoljne za hleb i puko preživljavanje. U prodaji nije bilo dovoljnih količina nekih osnovnih namirnica (hleba, ulja, šećera, brašna, soli, deterdženata, benzina…) zbog čega je vlast bila prinuđena da donese uredbu o organizovanom snabdevanju i da u život uvede bonove za nabavku deficitarnih artikala. 
U takvim uslovima se odvijala izborna kampanja za Treće vanredne parlamentarne izbore u Srbiji zakazane na Svetog Nikolu. I na tim izborima Vranje je pripadalo Izbornoj jedinici 4. – Leskovac, a na glasačkom listiću bilo je čak 20 političkih partija i grupa građana. Naši kandidati za poslanike bili su:
Socijalistička partija Srbije, nosilac Slobodan Milošević: kandidati Slobodan Jovanović iz Beograda, Srđan Nikolić i Mirko Dimitrijević iz Vranja, zatim Ranđel Veljković iz Bujanovca, Zoran Ljubisavljević iz Vladičinog Hana, Branislav Ristić iz Surdulice i Sotir Sotirov iz Bosilegrada. 
Srpska radikalna stranka, nosilac dr Vojislav Šešelj, a kandidati za poslanike: Jovica Stojmenovivć iz Bujanovca, Stanislav Momčilović iz Surdulice, Srećko Džikić iz Vranja i Božidar Veličković – Palanza takođe iz Vranja.
Na listi DEPOS – Ujedinjena opozicija, čiji je nosilac bio Vuk Drašković iz Vranja su bili: Nenad Stošić, Slobodan Nešić i Toma Vlajinac.Kandidati na listi Demokratske stranke Srbije,čiji je nosilac bio dr Vojislav Koštunica, naši kandidati su bili lekar dr Vukašin Antić,novinarka Ljiljana Radivojević i grafičar Bora Ristić.
Napokon, na listi Udružene levice (Savez komunista pokret za Jugoslaviju, Savez radnika Srbije, Narodni front i Omladinski savez), kandidat iz Vranja bio je agronom Todor Radinović.
Teški uslovi života skoro da su inspirisali birače da na izbore izađu u što većem broju. Procenat izlaznosti u Vranju je bio 74,3 odsto, Bosilegradu 73, Trgovištu 70, Bujanovcu 70, Surdulici 66 i Vladičinom Hanu 62 odsto. A, kako su građani glasali i kome je pomogao taj Sveti Nikola?
Za SPS se u Vranju opredelilo 46,79 odsto birača, Srpsku radikalnu stranku 20,18, DEPOS 10, 80, Demokratsku stranku Srbije 6,44 i Demokratsku stranku 5,32 odsto glasova. Na osnovu takvog broja glasova birača, narodni poslanici sa liste SPS-a, postali su: Slobodan Jovanović, direktor „Tanjuga“; Srđan Nikolić, zamenik generalnog direktora „Jumja“; Mirko Dimitrijević, generalni direktor „Koštane“; Ranđel Raša Veljković, direktor „Vrela“ iz Bujanovca i Zoran Ljubisavljevič, direktor „Erozije“ iz Vladičinog Hana. Lista poslanika iz Pčinjskog okruga na tim izborima, zaključena imenima radikalskih kandidata. Naklonost biraća, a potom i stranačke centrale u Beogradu, dobili su Jovica Stojmenovivć iz Bujanovca i Stanislav Momčilović iz Surdulice.
I, tek što su izbori završeni i saopšteni rezultati, za građane SR Jugoslavije nastupio je momenat koji generacije nikada neće zaboraviti: svetski priznati stručnjak za ekonomiju, dr Dragoslav Avramović, sa timom stručnjaka koje je sam izabrao, sačinio je i obznanio Program ozdravljenja nacionalne valute i suzbijanje inflacije. Program je počeo da se realizuje u ponedeljak, 24. januara 1994. godine. On je takozvani super dinar proglasio konvertibilnom valutom koja se manja po paritetu jedan dinar za jednu nemačku marku. Deda Avram, kako ga je javnost popularno prozvala, Programom je  ponudio prosečnu platu od 20 dolara,odnosno 38,7 dinara i prosečnu penziju od 30 do 33 dinara.
Ovim podatkom završavamo 1993. godinu i desete po redu izbore u Srbiji. U sledećem broju „Vranjskih“ bavićemo se1996. godinom, odnosno Trećim redovnim saveznim i Trećim redovnim lokalnim izborima.

KO SU BILI ČELNICI SUSEDNIH OPŠTINA
Posle drugih vanrednih lokalnih izbora, za najviše čelnike lokalnih samouprava, predsednika SO i predsednika Izvršnog odbora, u opštinama Pčinjskog okruga, izabrani su:
BOSILEGRAD: predsednik Sotir Sotirov, a predsednik Izvršnog odbora Vasil Jovanov. 
BUJANOVAC: predsednik Tomislav Mitić, diplomirani ekonomista, a predsednik Izvršnog odbora Zoran Jovanović.
VLADIČIN HAN: predsednik Dragan Marković, a predsednik IO nije izabran.
PREŠEVO: predsednik SO Riza Halimi, a predsednik IO Naser Neziri, obojica članovi Partije za demokratsko delovanje (PDD).
SURDULICA: predsednik SO Miroslav Stojiljković, dok predsednik IO nije izabran, i 
TRGOVIŠTE: predsednik SO Boža Krstić, a predsednik IO Dušan Kolić. Krstić je smenjen već krajem februara, a za novog predsednika je izabran dr Radovan Stojanović.

 
SKUPŠTINA VRANjA 1993
U prošlom broju „Vranjskih“ u ovom serijalu, ostali smo vam dužni  podatke o izboru najviših funkcionera Skupštine opštine Vranje, posle drugih, vanrednih lokalnih izbora, koji su održani 20. decembra 1992. godine i na kojima su socijalisti odneli ubedljivu pobedu, jer su, od 49, osvojili čak 44 mesta u SO.
Najpre je pobedu lokalnog SPS-a prokomentarisao Miomir Stojanović,lider vranjskih socijalista rečenicom da „pobeda SPS-a u Vranju i na jugu Srbije nije iznenađenje i da će veliko poverenje građana SPS u potpunosti opravdati“. Potom je, 29. januara 1993. godine, održana konstitutivna sednica SO. Na njoj su, posle položene zakletve, 42 prisutna od ukupno 49 odbornika, izabrali najviše čelnike lokalne samouprave.
Za predsednika SO, glasovima 37 od 42prisutna, ponovo je izabran Dragan Tomić, diplomirani ekonomista iz Vranja,koji je i do tada vršio tu dužnost. Za potpredsednika je izabran diplomirani ekonomista Časlav Ristić, a za predsednika Izvršnog odbora diplomirani pravnik Stojadin Stanković.Na istoj sednici je za sekretara SO izabran diplomirani pravnik iz Vranjske Banje Banje, Nebojša Spasić. Neposredno pred sednicu odbornički klub socijalista je za šefa izabrao dr Jovicu Stojanovića, direktora Zavoda za zaštitu zdravlja u Vanju.
Tim činom je u Vranju, kao i u mnogim opštinama u Srbiji, stabilizovana lokalna vlast, tako da su prvi sledeći lokalni izbori bili redovni, a održani su 1996. godine. No, tako stabilno stanje nije bilo na višim instancama vlasti