Glasovi vredni 400 miliona

U Simpu tvrde da vrh lokalne vlasti blokadama računa urušava kompaniju i gura je u stečaj. Rukovodstvo grada uzvraća da su konverzijom duga od 2,1 milijarde spasili fabriku, da je posle toga Simpo pogazio sva obećanja i da grad nije naplatio ni žutu banku od ukupnih potraživanja ka Simpu koja u ovom momentu iznose blizu 400 miliona dinara.

Rečenica koju je gradonačelnik Vranja i šef SPS Zoran Antić izgovorio u prošlom broju našeg lista da „Simpo posle 31. maja ide u aut“ toliko je zabolela ljude iz menadžmenta ove vranjske kompanije da su poskakali iz stolica i prošlog petka sazvali hitnu konferenciju za medije. Osim predstavnika skoro svih lokalnih medija i dopisnika prvo okupljanje novinara u Simpu posle ko zna koliko vremena (više se niko i ne seća pređašnje slične situacije) uveličala je ekipa TV Pink, što je značilo da se ima nešto vrlo važno obznaniti srpskoj i vranjskoj javnosti u svrhu odbrane Simpa.

Da se ne lažemo, na polzu Simpa brani se i ovdašnji SNS. Svi znaju da je ta fabrika posle višedecenijske suverene vladavine socijalista sada „vlasništvo“ naprednjaka i neće tu neki Antić i njegovi da im kvare planove koje imaju za 2.500 zaposlenih u vezi sa predstojećim lokalnim izborima. Ugrožavanje toliko sigurnih glasova (plus babe, dede, deca, ujne, stričevi i druga bliža i dalja rodbina koja treba da presavije papir sa zaokruženim SNS 24. aprila) predstavlja razlog da se učini i mnogo više od običnog skakanja sa stolica.

BLOKADA I CAR DUŠAN

Zato generalni direktor Slađan Disić pred novinarima nije imao mnogo strpljenja za uzdržanu uvodnu govoranciju o uspesima Simpa, već je frontalno udario na Antića i ekipu rekavši da pokušavaju destabilzaciju kompanije koja je, eto, malo progledala i da nije antićevaca gde bi joj bio kraj.

– Ne znam koji su im motivi, ali to što rade urušava firmu. Dovode se u pitanje radna mesta ljudi – pomalo će panično Disić koji je do nedavno pominjan kao jedan od ozbiljnijih kandidata SNS za poziciju gradonačelnika Vranja.

Antić je, pak, organizovao uzvratno okupljanje novinara u istom sastavu (nije se prema očekivanjima pojavio jedino kolega sa „Pinka“) poručujući da Grad Vranje nema nikakav interes da Simpo drži u blokadi.

– Ne želimo da se bilo šta loše desi Simpu. Naprotiv, mi smo septembra 2014. godine skupštinskom odlukom prihvatili da konvertujemo naša potraživanja po osnovu tzv. ustupljenih prihoda (pripadajući deo poreza na zarade koji ide opštinama i gradovima, p.a) od 2,1 milijarde dinara u trajni ulog grada u Simpu? Maltene smo se kao lokalna zajednica odrekli jednog godišnjeg budžeta za dobrobit radnika tog preduzeća. Da li je to pomoć ili odmaganje, liči li to na destabilizaciju fabrike – retorički pita Antić.

Disić, valjda ne slučajno, kaže novinarima da iza blokada računa stoji namera da se Simpo otera u stečaj.  

– Neko kome dugujemo odjednom pribegava blokadama, a nije nas nikad blokirao za poslednjih deset, petnaest godina iako smo mu i tada dugovali. Među poveriocima prednjači Grad Vranje koji je već naplatio 80 miliona. Napravili smo reprograme sa njima, krenuli da plaćamo, a onda su nas blokirali i to na ime nereprogramiranih obaveza u visini 60 miliona dinara. Kasnije su usledile još neke blokade – kaže Disić i poručuje rukovodstvu grada da u njihovim planovima neće uspeti i da će se Simpo braniti po svaku cenu.

Antić navodi da se ljudi iz vlasti koji su učestovali u pregovorima sa Simpom osećaju prevarenim. Naime, u julu pretprošle godine iz Simpa i Ministarstva privrede obećano ime je da će se, ukoliko grad prihvati konverziju, uspostaviti periodična dinamika u isplati zarada radnicima, da je kompanija spremna za planski oporavak i redovno izmirivanje tekućih obaveza po osnovu poreza i doprinosa. To je bilo obećanje da će se i gradska kasa puniti.

– Od tada do danas – kaže Antić – nema nikakvih uplata od države po osnovu tzv. ustupljenih prihoda od Simpovih poreza i doprinosa na zarade. Dogovor se, dakle, ne poštuje. Sve vreme, od juna 2014. do avgusta 2015. kada smo mi prvi put aktivirali potraživanja i pribegli blokadi, Simpov račun je bio neprekidno blokiran. Za to vreme, pojedini ljudi iz menadžmenta Simpa primaju plate od 300.000 dinara.

Sve ovo bi trebalo značiti da su i pre Grada Vranja neki poverioci skidali pare sa računa Simpa. I to i za veće novce.

– Mnogi, a ne neki poverioci. Ali, niko njih nije ni pomenuo, niti ih popreko pogledao, nego su svi udarili na nas. A mi smo poslednji u nizu pribegli blokadi. Pre nas su se naplatili Poreska uprava Republike Srbije, Republička uprava carina, razni sudovi, te jedinice lokalne samouprave Kuršumlije, Niša, Šapca, Zrenjanina, Subotice, Bora, Aranđelovca, Voždovca, Vranjačke Banje, Surdulice, Novog Pazara – nabraja Antić.

MAJKA I MAĆEHA

Prema njegovim rečima i u ovom trenutku poreski dug matičnog sa zavisnim preduzećima Simpa, za čiju naplatu je zakonom obavezan Grad Vranje, iznosi preko 130 miliona dinara. Dok grad gleda da potraživanja ne zastare, već nekoliko meseci, tvrdi Antić, iz nekih političkih krugova u gradu vrši se pritisak na njega da lokalna samouprava ne blokira Simpo.

– Da in nismo blokirali, naša potraživanja bi zastarela čime bismo naneli nesagledivu štetu gradu, a ja bih verovatno umesto ovde gde sedim bio tridesetak metara niže u Ulici Cara Dušana – navodi Antić aludirajući na zgradu okružnog zatvora u neposrednoj blizini Gradske uprave.

Gledajući sa strane, Simpo nije stao ni zbog jedne aktivirane blokade, pa čemu onda tako dramatičan ton iz fabrike u vezi sa postupkom grada. Disić neće o politici, ali ne propušta priliku da naglasi kako je zapravo država (oličena u SNS) navodno spasila Simpo od maćehinskog stava grada (gde poluge moći drži SPS).

– Da svo ovo vreme nismo imali podršku države, verovatno da bi oni uspeli u nameri da se firma zaustavi, da naši proizvodni kapaciteti stanu i da se Simpo uvede u stečaj. A možda je krajnji cilj bio i da kasnije, u postupku privatizacije, neko od njih uzme preduzeće za mizeran novac – nagađa Disić.

Antićevo pominjanje 31. maja kao „dedlajna“ za Simpo, on karakteriše kao „tendenciozno i sračunato plasiranje dezinformacija“. 

– Taj datum se zloupotrebljava, a nema veze sa nama. To je dan kada ističe rok u kome država štiti onih sedamnaest velikih srpskih preduzeća od poverilaca. Podsećam, da Simpo nije na spisku zaštićenih i ne razumem čemu pominjanje tog datuma. Kako je moguće da to izjavi onaj ko je na tako važnoj funkciji  u gradu, a da se istovremeno lokalna samouprava već godinu dana naplaćuje od nas. Da smo zaštićeni, oni ne bi mogli da se naplate. A, to, ko će u aut, pokazaće vreme – pomalo će uzrujano Disić.

Osim glasova i glasačkih kutija, u igri su i velike pare. Dok u Simpu kažu da su obaveze prema gradskim javnim preduzećima između 50 i 60 miliona dinara, gradonačelnik Antić barata znatno većim ciframa iznoseći zvanične podatke gradske poreske administracije. Simpo, recimo, samo JP Vodovod duguje 66 mliona za neplaćenu vodu. Blizu 20 miliona je obaveza prema JKP Komrad, 19,1 ka Novom domu, a 8,8 miliona od Simpa potražuje Uprava banje za korišćenje građevinskog zemljišta. Direktno lokalnoj samoupravi po osnovu lokalnih izvornih prihoda (porez na imovinu, firmarinu, naknadu za zaštitu životne sredine itd) duguju 64,3 miliona. Simpo dekor po istom osnovu 11,5, a Simpo cveće (po tri stavke – izvorni prihodi, korišćenje građevinskog zemljišta i toplovoda) Upravi banje i Gradu duguje čak 67,6 miliona. Sve ukupno 257,4 miliona dinara ili više od 2 miliona evra. Plus 130 miliona koji gradu sleduju po osnovu poreza na plate, to je skoro 400 miliona dinara ili oko 3,2 miliona evra.

PORESKA TOLERANCIJA

Međutim, ako se pogledaju ukupne cifre, a posebno ako se ima u vidu podatak koji je izneo sam Disić da je ukupan iznos blokade po svim aktiviranim prinudnim naplatama poverilaca od marta 2015. godine do danas 4 miliona evra (nije jasno kako to da je baš Grad Vranje sa aktiviranim potraživanjem po tom osnovu od 80 miliona (oko 650.000 evra) jedini izdvojen kao neko ko ugrožava opstanak Simpa.

Zamenik gradonačelnika Vranja Dragoljub Stevanović podseća da je upravo premijer i lider SNS Aleksandar Vučić uveo princip nulte tolerancije ka poreskim neplatišama u Srbiji.

– Neplatiše poreskih obaveza su prokazane kao ljudi koji uništavaju privredu. Dakle, po toj logici to je i Simpo. Grad Vranje se uzdržavao od blokade od septembra 2014. do kraja avgusta 2015, dakle skoro godinu dana. Tih godinu dana mogu slobodno da nazovem našom velikom pomoći Simpu. Na sastanku sa predstavnicima fabrike i državnim sekretarom u Ministarstvu privrede Draganom Stevanovićem obećano nam je da će Simpo izmirivati sve obaveze prema gradu i da ćemo mi imati uvid u poslovanje kompanije. Više puta smo sa njima potpisali reporgrame i reprograme reprograma. Dok smo mi čekali da makar nešto plate, mnogi su se drugi poverioci naplatili – kaže Stevanović.

Prilikom posete novinara Simpu, vrhuška kompanije potrudila se da sve izgleda normalno i da fabrika polako ustrojava proizvodnju. Predstavnici „sedme sile“ povedeni su kroz nekoliko pogona. Gledaju novinari okolo, one proizvodne hale nekako oronule, tu i tamo poneka mašina troši struju, nešto se pomalo struže, dok grupa ženica radi li rade, glavu ne dižu, nešto brišu, glancaju, premazuju. Sa strane, šefovi pogona osmatraju situaciju. Izbrijani, pedantni i uredni, u čuvenim nebo plavim ili oker mantilima sa rokovnicima koje povremeno prošetaju iz položaja desna miška u levu šaku, nešto merkaju i snimaju ispod oka i pokatkad, kao, značajno zapisuju. Navike su čudo. I Simpo se promenio, jedino oni nisu.

SLUČAJ „KOMO“

Prema rečima gradonačelnika Antića u januaru i februaru 2016. godine Grad je zastao sa blokadama Simpa sve dok kompanija nije prodala zavisno preduzeće „Komo“ koje je, po međusobno potpisanom ugovoru, bilo opterećeno hipotekom kao pokriće za potraživanje lokalne samouprave.

– Dvadeset devetog februara aktivirali smo potraživanje od 7,2 miliona. Prodajom Koma, Simpo je dobio 50 miliona, a nama nije uplatio ni žutu banku – navodi Antić.

Disić priznaje da je Simpo prodao fabriku koja je predstavljala hipotekarnu garanciju za dugovanja prema Gradu Vranju, ali se poziva na zakon.

– Svaki objekat pod hipotekom dužnik može prodati ako kupac prihvata da kupi objekat opterećen hipotekom. Time se ne briše hipotekarno pravo poverioca i Grad Vranje u svakom trenutku može da aktivira hipoteku, a onda je naša obaveza prema kupcu da mi izmirimo taj iznos – ovako tumači stvari Disić.

Gradski javni pravobranilac Dragan Mihajlović kaže da su u lokalnoj samoupravi razmišljali da pre prodaje Koma aktiviraju hipoteku, ali da su u više navrata odustajali znajući da fabriku neće moći da se proda po njenoj realnoj vrednosti.

– Nismo želeli da na taj način nanesemo štetu Simpu, pa smo pokušali da se naplatimo blokadom računa. Simpo se žalio Poreskoj upravi u Nišu i blokada je odložena, ali je po žalbi Simpa ubrzo odlučeno u našu korist. U međuvremenu je Simpo prodao Komo. Član 13 Zakona o hipoteci dozvoljava prodaju objekta pod hipotekom, to nije sporno. Na kupca prelazi obaveza iz opterećenja, tako da ukoliko grad ne može putem blokade namiriti potraživanje ostaje i dalje na snazi mogućnost da se naplati naknadnom prodajom tog objekta – kaže Mihajlović.

TAKO JE GOVORIO DISIĆ

Na konferenciji za novinare prošlog petka generalni direktor Simpa Slađan Disić izneo je više podataka i aktuelnih informacija o poslovanju kompanije:

– Od marta 2015. godine sa računa Simpa poverioci su putem blokada povukli oko 4 miliona evra. Toliko para dovoljno je za isplatu šestomesečnih bruto zarada svih zaposlenih u Simpu ili za nabavku repromaterjala za tromesečnu proizvodnju.

– Ukupan dug Simpa na dan 1. januar 2015. godine bio je 180 miliona evra. Od tada je prepolovljen.

– Mnogi radnici koji su, uprkos reprogramu dugovanja po osnovu neisplaćenih plata, tužili kompaniju naplatili su oko 95 miliona dinara, od čega 40 miliona čine sudski troškovi.

– Od 1. januara 2015. Simpo je platio EPS 182,3 miliona dinara za potrošenu struju i nema dospelih obaveza po računima za električnu energiju.

– Simpo je 2015. godine smanjio obaveze prema bankama za više od 11 miliona evra i uspeo da poveća kapital za blizu 15 miliona evra.

– U novu opremu Fabrike dušeka u Bujanovcu Simpo je uložio 350.000 evra, a za popravku opreme u tapetariji i fabrici nameštaja u Vranju još 120.000 evra.

– Tokom 2015. radnicima je na ime  zarada isplaćeno 5,5 miliona evra (oko 637 miliona dinara).

– Prosečna plata zaposlenih u Simpu je 28.500 dinara, a plata radnika u proizvodnji oko 24.000-26.000. Plate nisu redovne. Ljudi iz rukovodstva od prošle godine ima niže plate za 40 odsto.