Filipoviću dve godine zatvora

On je osuđen na dve godine zatvora jer je zloupotrebio položaj i pomogao vlasniku „Nibens grupe“ Milu Djuraškoviću da izvuče novac iz kruševačke Fabrike maziva i ostvari imovinsku korist

Viši sud u Beogradu prošlog petka izrekao je presudu optuženima u slučaju zloupotreba koje su dovele do finansijske propasti kruševačke Fabrike maziva (FAM) i srpskih putarskih preduzeća. Vranjanac Srđan Filipović, bivši generalni direktor Preduzeća za puteve „Vranje“, osuđen je na dve godine zatvora jer je zloupotrebio položaj i pomogao vlasniku „Nibens grupe“ Milu Djuraškoviću da izvuče novac iz kruševačke Fabrike maziva i ostvari imovinsku korist.

Milo Djurašković, vlasnik „Nibensa“, koji su činila najveća privatizovana preduzeća za izgradnju puteva, osuđen je na sedam godina. Na kazne od jedne do pet godina osuđeni su njegovi saradnici – direktori i zastupnici firmi u sastavu „Nibensa“.

NOVČANE TEŠKOĆE

Djurašković je 2003. kupio PZP „Niš“, odmah za njim i putarska preduzeća iz Vranja, Kragujevca, Beograda. Firme je objedinio u jedinstvenu „Nibens grupu“ kojoj je pridodao i firme bliskih delatnosti, poput FAM-a. Početkom 2011. mediji su javljali da je „Nibens“ upao u finansijske poteškoće i da će Djurašković pokušati da izađe iz krize prodajom preduzeća iz grupacije, najpre onih koja se nisu bavila osnovnom delatnošću, a potom i nekaih koja se bave izgradnjom puteva  – i to PZP „Vranje“. Vranjsko preduzeće bilo je u blokadi, opterećeno dugovima.

Djurašković je tvrdio da je kriza nastala zato što je država prestala da izmiruje obaveze. Tužilaštvo je, međutim, ustanovilo da je upravo on izvlačio novac iz FAM-a, prebacivao ga na svoju „Šer korporaciju“ ili druge firme, a potom sredstva sa tih računa isplaćivao sebi kao dobit.

Protiv Mila Djuraškovića i još šestoro direktora njegovih firmi podignuta je optužnica u novembru 2011. kojom im se stavlja na teret da su od 2007. do 2010. kruševački FAM oštetili za 35 miliona evra, od čega je Djurašković kao dobit prisvojio 18 miliona.

Novac je iz FAM-a izvlačen na različite načine – najčešće pozajmicama koje nikada nisu vraćene. Kao uspešnoj firmi, FAM-u su odobravani krediti kod poslovnih banaka, ali je novac odmah prebacivan na račune drugih firmi u okviru sistema. FAM je robu iz svog asortimana isporučivao bez naknade ili je dug otpisivan različitim kompenzacijama.

Obrazlažući presudu u ovom postupku, sudija Maja Ilić navela je da je kreditno zaduženje intenzivno vršeno posredstvom FAM-a.

„U najvećem broju slučajeva, sredstva su sa računa FAM-a odmah išla drugim firmama. Dakle, nije bilo ni potrebe za podizanjem tog kredita, jer novac i nije trošen namenski“, rekla je Ilić.

Bivši direktor vranjskog putarskog preduzeća Srđan Filipović potpisivao je ugovor o kreditu sa kruševačkom firmom. Čim je na račun PZV „Vranje“ pristigao novac od FAM-a, istog dana prebačen je na račun PZP „Beograd“. Filipović je zaključio i ugovor o preuzimanju duga koji je „Šer korporacija“ imala prema „FAM-u“ za ranije pozajmice i robu, iako je znao da su računi PZP „Vranje“ bili blokirani i da preuzeti dug kruševačkoj fabrici neće biti plaćen.

Filipović je u svojoj odbrani rekao da mu motiv nikada nije bio omogućavanjeDjuraškoviću i njegovim preduzećima da pribave korist, već interes samog PZP „Vranje“.

„Najveći iznos blokade PZP ,Vranja’ proistekao je iz solidarnih jemstava prema ostalim članicama ,Nibens grupe’, dok su obaveze samog PZP ,Vranja’ uvek bile minimalne“, rekao je Filipović.

On je na sudu istakao da mu pri potpisivanju ugovora koji je zaključio nikada nije bila namera da pozajmljeni novac ne vrati. „Vranje“ je imalostrateški interes da se uz PZP „Beograd“, kao nosioca posla, pojavi kao podizvođač radova na Koridoru 10. Interes cele grupe je bio da račun PZP „Beograd“ ne bude u blokadi da bi mogli da učestvuju na tenderima.

„Iz tog razloga, jer nije imalo sopstvenih sredstava, a imalo je veliki interes da nastavi posao, PZP ,Vranje’ je uzelo kredit od FAM-a i tim novcem izmirilo obaveze prema PZP ,Beograd’. Ovaj zajam vraćen je FAM-u“.

Rekao je i da je redovna praksa u „Nibensu“ bila da jedna firma pozajmljuje drugoj kako bi se platili gorući problemi za poslovanje.

 Pale optužbe za putarska preduzeća

U vezi sa malverzacijama u putarskim preduzećima, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 2013. još jednu optužnicu na kojoj je za zloupotrebu položaja i utaju poreza optužen biznismen Miroslav Mišković, njegov sin Marko, ali i Milo Djurašković  i njegovi saradnici. Tužilaštvo ih je teretilo da su oštetili ova preduzeća za oko 16 milijardi dinara. Optužnice su spojene krajem 2014.

Marko Mišković osuđen je na tri i po godine za utaju poreza, zajedno sa dvoje saradnika. Za optužbe u vezi sa putarskim preduzećima svi okrivljenisu oslobođeniu nedostatku dokaza. Presuda Miroslavu Miškoviću još nije doneta – zbog lošeg zdravstvenog stanja, njega je sud izdvojio iz postupka, pa će presuda biti doneta naknadno.