Na neizmernu ljubav prema vođi, odgovorio je sam – vođa. U petak, 18. decembra, samo dva dana pre izbora, svoje ljuto uporište i uzdanicu – Vranje, posetio je Slobodan Milošević. Posle obilaska „Simpa“ i „Jumka“, vođa je sa trga ispred Pošte, poručio biračima da Srbija, pored svih nedaća, neće prihvatiti ničije i nikakve diktate
Danas, kako smo najavili prošlog četvrtka, iz 31. maja 1992. godine, selimo se u 20. decembar te iste godine. Zašto? Građani Srbije su toga dana glasali treći put za dve godine. Međutim, toga dana dogodilo se nešto što se do danas nije ponovilo – birači su u rukama imali čak četiri glasačka listića: na vanrednim izborima ponovo smo birali poslanike Veća građana Skupštine SRJ, poslanike Skupštine Srbije, predsednika Srbije i lokalne odbornike. Istovremeno smo uveliko živeli sa hiper inflacijom koja se otela svakoj kontroli, pa smo imali novčanicu od čak 500.000.000.000 dinara – dakle 500 stotina milijardi dinara.
USTAV I AMANDMAN
No, pre prelaska na izbore 20. decembra, da razjasnimo situaciju zašto je do njih došlo samo pet meseci posle prethodnih. U želji da se demokratskim merilima pred opozicijom maksimalno „zaštiti“, Milošević je smislio i za 11. oktobar zakazao referendum o prevremenim izborima. Zapravo, građani Srbije su se izjašnjavali da li prihvataju Amandman 1 na Ustav Srbije, čime se stvaraju uslovi za raspisivanje vanrednih izbora. No, građani su prepoznali njegovo foliranje, tako da na referendum nije izašao dovoljan broj glasača.
Onda se poseglo za drugim, pravnim rešenjem: posle velikog pritiska opozicije, na osnovu člana 89. Ustava Srbije, raspuštena je Narodna Skupština, čime je društveni interes preovladao partijski, a onda raspisani novi izbori. Potom su, na prečac, u partijskim forumima su „pronađeni“ kandidati za savezne i republičke poslanike, odnosno za odbornike SO Vranje.
Na listi Socijalističke partije Srbije za savezne izbore, čiji je nosilac bio naravno Slobodan Milošević, u Izbornoj jedinici 8. Leskovac, među kandidatima za savezne poslanike iz Pčinjskog okruga, bili su Dragomir Tomić i Miomir Mića Stojanović,obojica iz Vranja, i Vasil Takev iz Bosilegrada. Na listi Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS), čiji je nosilac bio Vuk Drašković, iz našeg kraja kandidati su bili Slobodan Nešić, advokat i Slavomir Kostić, profesor. Peti Vranjanac kandidovan za te savezne izbore, bio je inženjer poljoprivrede Todor Radinović. On je kandidovan na listi Pokreta za Jugoslaviju, čiji je nosilac bio Selim Beriša iz Kosovske Kamenice. Radikali su za savezne poslanike predložili dr Čedu Mitića iz Surdulice, Miloja Anđelkovića iz Preševa i dr Radovana Stojanovića iz Trgovišta.
Za poslanike srpskog parlamenta, osam političkih partija predložile su18 kandidata odavde, plus 68 kandidata na pet listi grupa građana. To su sledeće političke opcije i njihovi kandidati.
Srpska Radikalna stranka – dr Vijislav Šešelj: Jovica Stojmenović, preduzetnik iz Bujanovca, Srećko Džikić radnik iz Vranja, Stanislav Momčilović lekar iz Surdulice i Bratislav Stanojković ekonomista iz Vladičinog Hana i Žikica Milićiz Bujanovca.
Srpska narodna obnova – Mirko R. Jović: Slavoljub Stojanović, profesor iz Vranja, Boban Vučković,šumarski inženjer iz Vranja, Slaviša Stanojković VKV električar iz Vranja, Nada Vučković modelar iz Vranja, Dragan Arsić radnik iz Vranja i Dragan Ivanović student iz Vranja.
Socijalistička partija Srbije – Slobodan Milošević: Slobodan Jovanović novinar iz Beograda, Dragan Tomić, dipl. ekonomista iz Vranja, Ranđel Veljković, dipl. ekonomista iz Bujanovca, dr Predrag Ristić, lekar specijalista iz Vranja, Branislav Ristić dipl. pravnik iz Surdulice i Zoran Ljubisavljević, dipl. ekonomista iz Vladičinog Hana.
Savez Komunista –Pokret za Jugoslaviju: Stojadin Manasijević mr. polit. nauka iz Bujanovca.
Demokratska stranka – dr Dragoljub Mićunović: Ljiljana Stanojković, lekar iz Vranja i Mile Sinadinović, građ. tehničar iz Surdulice.
Srpska demokratska stranka Srbije – dr Velimir Branković: Slavko Jovanović, dipl. pravnik iz Vranja, Slavče Antanasković lekar iz Vladičinog Hana i Nebojša Mladenović pravnik iz Vranja.
DEPOS – Vuk Drašković: Dragan Nikolić, advokat iz Vranja, dr Miodrag Zdravković, specijalista iz Vranja, Vesna Stojanović advokat iz Surdulice i Zoran Batić maš. tehničar iz Vladičinog Hana.
Srpska opozicija – Narodna stranka – Srpski rojalistički blok – Milan Paroški: Božidar Antić, radnik iz Bujanovca.
Socijaldemokratska partija – Čedomir Mirković: Svetislav Krstić ekonomista iz Vladičinog Hana.
Pored njih, svoje kandidate su predložile pet grupa građana. Njih su predvodili: profesor fizičkog vaspitanja mr Boško Stamenković iz sela Zlatokop, dr Djorđe Stanković Cuce i Bakija Bakić iz Vranja, te Dragoslav Milković, veterinar iz Trgovišta.
Na tim parlamentarnim izborima su svoje kandidate imale i dve albanske partije: Partija za demokratsko delovanje –Riza Halimi, čiju je listu predvodio Behljulj Nasufi profesor iz Preševa i Demokratska partija Albanaca – Zećirja Fazliu, sa Hajredinom Ademijem profesorom iz Velikog Trnovca na čelu.
PREDSEDNIČKI IZBORI
Rekosmo, istoga dana su građani Srbije birali i predsednika Republike. Sedam kandidata su na glasačkom listiću bili složeni po sledećem redosledi:
1.Jezdimir Vasiljević (GG); 2. Dragan Vasiljević – kapetan Dragan (GG); 3. Miroslav Milanović (GG); 4. Slobodan Milošević (SPS); Milan Panić (GG); Milan Paroški (Narodna stranka i Srpska opozicija) i dr Blažo Perović (Demokratska otadžbinska koalicija).
U takvoj političkoj klimi, situacija U Srbiji je bila uzavrela. Naravno, kao i uvek ton političkom talabasanju u zemlji, davali su socijalisti Pčinjskog okruga, a Vranja posebno. Na neizmernu ljubav prema vođi, odgovorio je sam – vođa. U petak, 18. decembra, samo dva dana pre izbora, svoje ljuto uporište i uzdanicu – Vranje, posetio je Slobodan Milošević. Posle obilaska „Simpa“ i „Jumka“, vođa je sa trga ispred Pošte, poručio biračima da Srbija, pored svih nedaća, neće prihvatiti ničije i nikakve diktate.
A kakvi su rezultati tih izbora bili, ko je prošao, čitaćemo u „Vranjskim“ narednog četvrtka, kao i o lokalnim izborima te godine
MILIJARDE
Samo deset dana posle ovih izbora, dakle 1. januara 1993. godine,(i nekoliko puta u toj godini), naše vlasti su svoje građane „častili“ serijom novčanica sa najvećim brojem nula u istoriji naše Narodne banke. Te godine Jugoslavija je ima inflaciju nezabeleženu u svetu. Da se podsetimo svih apoena i likova naših velikana koje su nosile te novčanice:
5.000 dinara, (Nikola Tesla); 10.000 din. (Vuk Karadžić); 50.000 din. (Peter Petrović Njegoš); 500.000 din. (Dositej Obradović); 5.000.000 din. (Karađorđe Petrović); 50.000.000 din. (Mihajlo Pupin); 500.000.000 din. (Jovan Cvijić); 5.000.000.000 din.( Djura Jakšić); 50.000.000.000 din. (Miloš Obrenović) i 500.000.000.000 dinara (J. J. Zmaj), novčanica koja je imala čak 12 nula, što je verovatno svetski rekord.
Kraj jugoslovenske inflacije bio je 24. januara 1994. godine, kada je Dragoslav Avramović (deda Avram), novi guverner Narodne Banke uveo Novi dinar, koji je bio jednak nemačkoj maci, a na novčanici je bio lik Josifa Pančića. Tada je izvršena peta denominacija dinara, po proporciji 1.000.000.000 = 1 novi dinar.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.