Povratak Turaka

Aleksandar Vučić najavio je skoro otvaranje 3.000 novih radnih mesta u Vranju. Gradonačelnik Zoran Antić objašnjava da se, prema njegovim saznanjima, radi o moćnoj tekstilnoj kompaniji iz Turske

Slaviša Bulatović, novi predsednik vranjskih naprednjaka, verovatno je napravio podsvesni lapsus u pobedničkom intervjuu ovom nedeljniku kada je, odgovarajući na pitanje o članstvu, pozvao na strpljenje, potencirajući nezaposlenost kao najveći problem: „Apetiti su veliki, ali mi želimo da prema svima budemo iskreni. Nekome pomognemo, nekome damo savet, gledamo da ljudima izađeno u susret. Nezaposlenost je najveći problem, ali mislim da članstvo razume situaciju u kojoj se nalazimo, i ima strpljenja. Ali sam prvi nestrpljiv, i voleo bih da odmah mogu svima da pomognem“!
Ne treba biti mnogo mudar pa zaključiti da od lokalnog lidera SNS članstvo traži posao kao nagradu za vernost, a da je ovome neprijatno i teško jer radnih mesta naprosto nema, ili ih nema u broju dovoljnom za sve zainteresovane.
DVA KABINETA
Međutim, ako je suditi po prošlonedeljnoj poseti premijera Aleksandra Vučića jugu Srbije i njegovim optimističkim najavama, Bulatović i naprednjački aspiranti na radna mesta mogli bi da odahnu. Lider naprednjaka je u svom letećem stilu, deleći usput packe i lekcije („Drobnjak, to da više nisi rekao“), u Leskovcu, Vladičinom Hanu i Crnoj Travi, obećao kamione i avione, hiljade i hiljade novih radnih mesta, pare i investitore – mitska bića tranzicione i gladne Srbije.
U Vranju, što nas najviše zanima, biće otvoreno 3.000 radnih mesta, ganc novih, a biće i posebnih subvencija za čitav jug zemlje:
„U Vladičinom Hanu očekujemo dve fabrike sa po 400 zaposlenih. U Vranju očekujemo još jednu fabriku za 3.000 ljudi. Očekujemo da uradimo mnogo toga u Pčinjskom, Jablaničkom, nastavićemo to i u Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okrugu – rekao je Vučić a preneli mediji.
Bajno i krasno, uz samo jedan nedostatak: pažljiviji posmatrač primetiće da ni u jednom izveštaju sa vizite nema ničeg konretnog: ko su investitori, odakle su, čime se bave, gde će da prave fabrike ili će da dođu u već postojeće… Doduše, za Han se ponešto i zna: još prošle godine tamo je otvaranje fabrike najavio turski „Džinsi“, proizvođač džinsa – 500 radnih mesta u napuštenim halama „Sloge“, dok se za Vranje samo naslućuje.
Da se nešto zaista dešava po ovom pitanju potvrđeno nam je u lokalnoj samoupravi, ali o tome dalje u tekstu Ali, ko je to prepoznao svoj interes da u Vranju uposli toliki svet – više od trećine nezaposlenih sa evidencije NSZ?
Od lokalnih naprednjačkih lidera nismo uspeli da saznamo detalje; Slaviša Bulatović je na odmoru i nije se odazvao na naše pozive i poruke. Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, takođe nije bio dostupan za komentar – sa njegovog telefona javila nam se automatska sekretarica na grčkom, a do odlaska ovog broja novina u štampu od njega nismo dobili ni odgovore na pitanja upućena elektronskom poštom.
Boban Stanković, pomoćnik vranjskog gradonačelnika zadužen za privredu, za Vranjske kaže da je pre mesec dana iz Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) stigao dopis kojim se traže podaci i dokumentacija o Slobodnoj zoni Bunuševac:
– Rekli su nam da to traže po nalogu Kabineta premijera. Zainteresovani su za 25 hektara u Slobodnoj zoni. Poslali smo sve što su tražili, ali nemam nikakvu povratnu informaciju – kaže Stanković.
Prema rečima gradonačelnika Zorana Antića, za ulaganje u Vranje veoma je zainteresovan investitor iz Turske, jedna od vodećih kompanija u toj zemlji iz oblasti tekstilne industrije, i da je premijer upravo mislio na njih kada je najavio 3.000 radnih mesta u našem gradu :
– U ovom trenutku ne mogu da kažem naziv kompanije ni druge detalje, osim da se radi o velikoj i moćnoj turskoj firmi koja želi da ovde podigne fabriku. Ako se sve bude odvijalo po planu, biće to jedna od većih !!!!!!!!!!!!greenfield investicija (takozvana zelena investicija, gde se fabrika podiže iz temelja; p.a) u zemlji, koja će uposliti ne samo one ljude koji bi u toj fabrici radili, već i ostale grane privrede, građevinarsku pre svih – kaže Antić i dodaje da se ne radi o već pomenutom Džinsiju.
On objašnjava da su već uspostavljeni kontakti oko ove teme između dva kabineta, njegovog i premijerovog,te da su obavljeni i neki početni razgovori:
– Meni je drago što se premijer zabrinuo zbog izuzetno teške ekonomske situacije, a na nama kao lokalnoj zajednici je da obezbedimo sve potrebne uslove za investiciju. Radi se o ozbiljnoj priči u kojoj sada sve zavisi od investitora i vlade. Nama u Vranju i jedno radno mesto znači mnogo, a kamo li 3.000 – kaže Antić.
Gradonačelnik Antić je nedavno ugostio turskog ambasadora, a na pitanje da li se ta poseta može povezati sa najavljenim investicijama, odgovara jezgrovito i tajanstveno:
– Možda?!
I površnom posmatraču prilika u zemlji jasno je da najbrži i najlakši put do srca birača vodi preko posla, odnosno radnog mesta. Na pitanje da li se možda plaši da bi naprednjaci ovu investiciju (ako do nje uopšte i dođe) mogli da iskoriste za reklamu, posebno u kontekstu najava iz SNS i državnog vrha da će do kraja godine svakako biti održani lokalni izbori, Antić samo odmahuje rukom:
– Ma, ne, neka premijer ovde otvori tri hiljade radnih mesta, za izbore ćemo lako. Ako to učini, a rekoh da je i jedno za nas mnogo, biću mu zahvalan na tome – kaže gradonačelnik i lider ovdašnjih socijalista.
GEOKS PARADOKS
Sad, ovde imamo jednu paradoksalnu situaciju: u odsustvu Stevanovića i Bulatovića, naprednjaci sa kojima smo razgovarali (anonimno, na njihovo insistiranje) kao da ne dele gradonačelnikov optimizam, ali ni upućenost.
Jedan od sagovornika, visoko kotiran u lokalnoj SNS hijerarhiji, kaže da ne zna nikakve detalje o turskom investitoru, da je sve još u najavi bez opipljivih dokaza:
– Znam da je bilo nekih razgovora sa jednim konsultantom, kome je prisustvovao i državni sekretar, ali koliko mi je poznato na tome se i završilo. Bilo je i nekih priča da bi neki investitori mogli da pokrenu neku proizvodnju u slobodnim fabričkim halama, ali to nije ništa konkretno. A o tome da je neka velika turska kompanija spremna na tako veliku investiciju u Vranju, zaista ne znam ništa – kaže ovaj sagovornik.
Njegov stranački kolega, takođe ne zna mnogo o turskom ulaganju, ali ima vrlo zanimljiv ugao gledanja koji na čitavu priču baca potpuno novo svetlo:
– Imam utisak da je Vučić mislio na Geoks. Doći će da otvori fabriku u Vranju i tako zavrnuti socijaliste – jezgrovit je ovaj sagovornik.
Geoks je, da podsetimo, jedan od najvećih svetskih proizvođača obuće, koji uz državne subvencije podiže fabriku u Slobodnoj zoni, uz državne subvencije dobijene od bivše vlasti, u kojoj je najavljeno da će posao dobiti 1.200 ljudi.
Ukoliko zaista u Vranje ponovo posle gotovo 138 godina dođu Turci, ovoga puta sa vrećom dukata, biće berićeta i fajdice i za narod, ali i za političare. A, zašto pa da ne dođu, posebno ako se imaju u vidu gradonačelnikove reči da Vranjancima nema ravnih u tekstilonoj industriji što se radne snage tiče, uz hemijsku, obućarsku i laku metalnu. Ili, da parafraziramo premijera, biće to posle „Švajcarske na jugu“ najveći ekonomski procvat u novijoj vranjskoj istoriji!