VUČIĆ

Vučić bio u Preševu i Bujanovcu, prvi put od kako vodi vladu, a ne sećamo se da je dolazio ni u ono prelazno vreme dok je bio PPV. Očigledno, nije bilo potrebe za tim. Sada je, izgleda, ima, pa mediji javljaju da na jug zemlje u pratnji premijera stižu i gospoda i drugovi ministri Gašić, Lončar i Vulin. U trenutku pisanja ovog teksta (sreda u podne) nebom iznad Vranjaka ka jugu je proleteo helikopter, pa se opravdano veruje da je pobrojana ekipa u njemu (neka pučanstvo ne brine, Bata od Kruševca sigurno ne pilotira). Primarni cilj postete je obilazak prihvatnog centra za azilante u Preševu i porodilišta u tom gradu, i Crvenog krsta u Bujanovcu, dok su razgovori sa „političkim subjektima Srba i Albanaca“ valjda podrazumevajući. Zbog vremenske uslovljenosti štampanja novina nismo u mogućnosti da vam prenesemo šta je Najbolji i Najmudriji Među Nama blagoglagoljilo, ali to ste već mogli da vidite i na svojim televizorima.

U poslednje vreme premijer se nije nešto posebno oglašavao oko juga Srbije. Valjda zato što od tolikih neprijatelja Srbije sa kojima se mačuje, Albanci nisu došli na red za to prestižno mesto. Pa, i kako bi kad je konkurencija nikad jača, kao devedesetih. A zamislite i da predsednik Toma spadne na to da posle engleskoj kraljici mora da piše Rizi Haljimiju. „Dragi Rizo…“ I to na ćirilici, ko Elizabeti Drugoj, ne zato što ne zna albanski nego iz principa. Kad smo kod neprijatelja, u neka druga vremena nije bilo tako, pa su Albanci uvek bili tu za svaku eventualnost. Setićete se da je u toku izborne tišine maja 2012. u Bujanovcu uhapšena grupa Albanaca pod optužbom za ratne zločine. Ljudi su posle nedelju dana oslobođeni, ali im se niko nije izvinio. Tada je policajni ministar bio Ivica Dačić a posle tih izbora on je postao premijer a Vučić PPV. Ostalo je istorija. Ako krhko pamćenje ne vara, Vučić je nacionalni ponos od poslovično zlih Albanaca branio prošlog leta, kada je u Skupštini, poput inkasanta, tražio od poslanika Šaipa Kamberija da i Albanci počnu da plaćaju struju. Posle je na njegova pleća (koja se saviti neće) nagrnula sva moguća neprijateljska sila, domaća i strana agentura i ina Peta kolona, da čovek prosto glavu nije mogao da podigne. A kad je odlučio da je podigne, i da se makar deklarativno suoči sa prošlošću, dobio je po, hm… nosu. Kamenom! Na jugu Srbije to ne može da mu se desi ne samo zato što bi ga Vulin i Gašić zaštitili svojim telima ako zatreba, a Zlatibor, pupu, ukazao prvu pomoć, već i što je ovo njegova zemlja u kojoj svaki građanin podjednakom, gotovo nadljudskom strašću voli svog premijera, svestan da su bolne reforme jedini ispravan put ka sreći. Tom analogijom, i Albanci prosto obožavaju svog predsednika vlade, iako nisu članovi SNS. Ali, jesu građani Srbije, što se prema nekim tumačenjima svodi na isto. Valjda zato albanski lideri izjavljuju kako oberučke čekaju premijera, ali ne kako bi rešavao međuetničke tenzije kojih, zapravo, i nema, već da bi pomogao ekonomski. Da dovede nekog „stranog investitora“, što je i ovde na jugu sinonim za mitsko biće, neke pare, posao. Posle neka slobodno dođe da otvori fabriku i preseče vrpcu. Ali ne pupčanu, iako u Preševu pohodi novo porodilište, a naš premijer je poznat kao stručnjak opšte prakse. Skoro ko Drug Tito, još da nauči da radi na strugu. Čankolisce već ima. Ako se razume u ekonomiju, investicije, globalne političke tokove i tržišta, svaki dobronamerni građanin s pravom će se zapitati – i odmah sam potvrdno odgovoriti – a da zašto se Vučić ne bi razumeo i u ginekologiju i akušerstvo. Tako svima koji se osećaju je..no sada može da bude lakše.