Katarina Ristić Ilić predvodi grupu roditelja koja zahteva da im deca kao drugi strani jezik uče nemački, odnosno da mogu da biraju između ovog i ruskog i francuskog. Međutim, u Srbiji ništa nije jednostavno kao što izgleda da jeste
Katarina Ristić- Ilić, kao i svaki roditelj želi da njeno dete bude dobro obrazovano i da sa tim obrazovenjem može da nešto korisno uradi kasnije u životu. Katarina uporno radi na tome. Svesna da je nemači, uz engleski, jezik budućnosti, ona je pokrenula peticiju koju ovih dana potpisuju roditelji vranjske OŠ „Radoje Domanović“ da se ovaj jezik uvede od petog razreda kao jedan od izbornih, uz ruski i francuski.
Na prvi pogled, sve to izgleda lako i jedostavno; ko bi, uostalom, imao nešto protiv? Neka deca i roditelji imaju mogućnost izbora. Ali, u Srbiji ništa nije onako kao što izgleda da jeste. Katarina i Marina Ilić, majke dece koja završavaju treći razred „Radoja“, jedne od elitnih gradskih škola, ne žele da odustanu od ideje, iako su svesne svih prepreka na koje nailaze:
– Direktorka škole, Vesna Djorić, skoro pa da nije htela ni da nas sasluša – kažu uglas.
Kao u filmu „Majstori, majstori“, koji kroz dešavanje u jednoj školi prikazuje hipokriziju društva, iza naizgled naivne priče, krajnje pozitivne, kriju se one mnogo opasnije. Na primer, ona da bi uvođenje još jednog jezika bez punog fonda časova moglo da ostavi bez posla ili sa smanjenim fondom časova neke predavače koji su, recimo, u nekakvoj milosti direktorke. No, to je samo pretpostavka!
Kompletan tekst možete pročitati pretplatom na elektronsko izdanje „Vranjskih“ preko www.novinarnica.net
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.