Načelnik Generalštaba Ljubiša Diković javno izjavljuje da se mogućnost ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka „ozbiljno razmatra“, dok ministar odbrane Bratislav Gašić istog momenta prilično nervozno reaguje, izjavom da se takva mogućnost u vladi uopšte ne razmatra, jer bi to, između ostalog, ugrozilo nastojanja za međunarodne integracije Srbije. Šta se dešava?
– Nisam imao sredstava za visoko školovanje – svedoči dvadesetpetogodišnji Vranjanac D. S. – pa sam hteo da se zaposlim negde, da imam svoj dinar. Gde, kažite mi? Privreda otišla u majčinu. I onda, pre koju godinu, rešim da se prijavim u vojsku. Slušam priče starijih, njihove buđave SMB uspomene, pomislim, pa možda tamo i nije baš toliko loše. Kažu, nove kasarne, dobri uslovi, redovna klopa, posle tri nula nula si slobodan ako nemaš neko zaduženje, ono, dežurni, požarni, redovna vojnička plata, kantina, vopi, dobro društvo. Prijavim se, kažu, dobro, ali moraš da sačekaš jedno tri godine da bi odužio dug otadžbini. Tri godine?! Pa da, vele mi tamo u vojnom odseku, interesovanje je veliko, patriotizam i tako to. Batalim ja to, posreći mi se da nađem neku pristojnu privatnu šljaku, kad, za neko vreme, stiže mi poziv za vojsku! Šta je sad pa ovo? Odem tamo, kažu, imaš neku prekršajnu prijavu, moraš da ideš u vojsku. Ništa mi nije jasno: kad nisam imao prijavu, neće me u vojsku, kad sam hteo da služim; sad kad je imam (a inače je odmah odbačena, bila je neka greška u pitanju, samo to oni tamo nisu bili obavešteni), sad me zovu u vojsku kad neću da služim! Šta čovek da pomisli? Jel’ to u soldate zbiraju one sa prijavama, da li je to odbrambena institucija države, ili zbirište prijavljenih?
– Odmah bih vratio obavezni vojni rok – kaže tridesetogodišnji G. V. koji je inače prošao ovo iskustvo – i to na godinu i po dana! Pogledaj ih bre, ruke im negovane kao reklama za „niveu“ od ovih kompjutera; i sve im drugo teško, osim kašike. E, godinu i po neka osete ašovče, da kopaju rov za stojeći stav iz ležećeg stava, da vidiš kako im posle ništa neće biti teško!
Kompletan tekst možete pročitati pretplatom na elektronsko izdanje „Vranjskih“ preko www.novinarnica.net
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.