KAKO SAM PROSLAVIO VASKRS U VRANjU

Premijer se zaklinje u borbu protiv korupcije, a dve godine ne može da siđe do Saveta za borbu protiv korupcije, koji se nalazi u prizemlju Vlade Srbije. Korumpirana država poslala je jasnu poruku: „Kradite, lažite, ili kupite diplomu – ali ne talasajte“!

U sledećem primeru osvrnuo bih se na aktuelnog gradonačelnika Vranja. U nedavnoj anketi Vranjskih novina, na pitanje – „kome biste uveli sankcije“ – jedan građanin je vrlo lepo rekao – „Vranju, zato što je grad pust“.

Možda ćete pomisliti da sam promašio temu ove priče – „Kako sam proslavio Vaskrs u Vranju“, ali nije tako. Ja sam namerno naveo u uvodnom izlaganju da je Srbija zarobljena u korupciji, jer sam i sam osvedočeni borac protiv korupcije, od devedesetih pa naovamo, javno i glasno.

I tako, Vaskrs sam sa porodicom proslavio u kućnom pritvoru, bez dinara, i bez mogućnosti odlaska u crkvu, ili na ulicu, što bi stariji ljudi rekli „u svet“.

Možda će da vam bude smešno, ali  mislim da je žalosno. Radim kao kolporter „Danasa“ i „Vranjskih“, supruga mi radi u „Sanč“, godinu dana bez primanja. Pa sam porodici umesto proslave Vaskrsa mogao da priuštim kućni pritvor, sa dva hleba, mlekom i jogurtom kupljenim prethodnog dana, i ofarbanih pet-šest jaja.

Ali, u svakoj nesreći ima i sreće; paradoks bi bio još veći, da mi ćerka sa unukom nije pre toga otišla u centralnu Srbiju. Da su ostali, i oni bi bili na najveći srpski praznik u kućnom pritvoru u Vranju.

E pa sad vidite, dragi čitaoci ovih redova, i presudite, da li sam ja zaslužio da u kućnom pritvoru proslavim Vaskrs, i ko su krivci za to. I ne samo ja, nego i većina vas, koji smo ostali žrtve pretprošlog režima Slobodana Miloševića, prošlog režima Borisa Tadića i sadašnjeg režima Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. I ovog našeg, lokalnog.

Žuća, kolporter „Danasa“ i „Vranjskih“