Najbolji više ne stanuju ovde

Da, te osamdesete su stvarno bile dobre godine. Završili smo mature, u Sarajevu je bila olimpijada, rok’n’rol je bio najjači i nismo ni sanjali da će nas zadesiti sve ovo

Po ko zna koji put zvoni telefon… Znam novinarsku muku, ako rubrika postoji – u njoj mora nešto i da piše. Po prvi put u životu i ja sam na muci, šta napisati? Obično mi ne predstavlja problem da sročim po koju rečenicu na zadatu temu, ali sad… šta reći a da već nije rečeno ili, još bolje – kome reći, i koga je briga šta ja o bilo čemu mislim.

***

Nekoliko dana pokušavam da „ubodem“ neku reč, pokušavam da vratim sećanja una­zad. Neće to tako lako, nije ni malo godina, u pitanju je skoro pola veka. Sad više nemam kud, mora se nešto napisati I to baš danas, na dan kad su nam svetski policajci, pre 16 godina, poslali „Milosrdnog anđela“, da nas „oslobodi muka“ i „donese demokratiju“. Hva­la, gospodo, nije trebalo! Nisu se po Vranju krili nikakvi diktatori, ne znam zbog če­ga ste ih svakodnevno tražili ovde i prosipali tone eksploziva, doduše ne onog si­ro­ma­šnog, već obogaćenog. Znali ste, valjda, da nismo bogati pa ste bili široke ruke.

Kompletan tekst možete pročitati pretplatom na elektronsko izdanje „Vranjskih“ preko www.novinarnica.net