BUDjENjE

Uroš Trajković po treći put među Vranjancima, i to ne kao Mlađin G17 i URS ekspert. I to pravo u politiku, gde nego u Skupštinu, da pokupi krhotine svog URS-a, čijih se 11 odbornika posle izbora 2012. smestilo u fotelje lokalnog parlamenta. Ko da je Uroš prošao Kumrovačku ili neku sličnu školu, kad je uspeo da skoro tri meseca u strogoj konspiraciji zadrži postojanje svog udruženja građana inventinog naziva – Probudimo Vranje. Treća sreća! Ako je suditi po logu udruženja, biće nam bolje mnogo pre 2017, kako je obećao Premijer. Izlazeće sunce koje oko sebe baca jake, velike zrake valjda građanstvo treba da asocira na nadu i bolje sutra koje dolazi sa Trajkovićem i njegovima, koji ostaju na istom, ekspertskom, fonu. U dopisu sa svojim potpisom i murom udruge, Trajković nas najpre obaveštava da je ona, udruga, osnovana 28.decembra prošle godine, sa mislijom da „doprinese sveukupnom razvoju našeg grada, stavljajući Vranje i stanovnike Vranja na prvo mesto!“ Slede proklamovani ciljevi: lokalni ekonomski razvoj, modernizacija lokalne administracije, unapređenje obrazovanja, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, zaštite životne sredine i sporta, sve to, razume se, na lokalnom nivou. Trajković dalje obznanjuje da udruženje ima svoju odborničku grupu u parlamentu, koja će biti i zvanično proglašena na prvom narednom zasedanju, a čini je većina izabrana pre tri godine sa URS dr Uroš Trajković liste. U udruženju se nadaju da će im pristupiti i još neki odbornici koji dele iste vrednosti i žele dobrobit svom gradu. Dobro, šta ovde ne štima i ko bi se, dobronameran, usprotivio altruizmu i uzvišenim ciljevima Uroša dr Trajkovića? Sve bi, dakle, bilo bajno i krasno da ova grupa ljudi, kroz različite pojavne oblike, ne učestvuje u lokalnoj vlasti od daleke 2004. Kontinuitet se gubi negde pre nešto više od godinu dana, kada su ih socijalisti zamenili demokratama. Za sve ove godine, na vlasti su se menjali svi a samo su oni i socijalisti bili konstanta – radikali, Koštuničini i Veljini domaćini, naprednjaci, žuti i mrki, kurte i murte… I, šta? Pa, ništa! Ako se sada, u formi budilnika, bivši ekspetri javljaju sa ambicijom da Vranje i Vranjance trgnu iz zimskog sna i poslovične letargije, onda bi prema njima trebalo da budu pošteni pa da im parafraziraju Iliju Čvorovića dok drži banku špijunu Jakovljeviću – da, grešili smo, ali bili smo mladi, a ‘oćeš da jedeš, ‘oćeš da jebeš, a to košta! Onda bi Danica spremila meze i, kao, sve bi bilo u redu. A ne ovako, ko da su došli niotkuda, sveži ko rosa okupana onim suncem koje se budi. Ipak, u jednoj je stvari Trajković duboko u pravu – buđenje nam je neophodno!