Suđenje dugo kao život

, , , , ,

Osnovni sud, zbog blokade računa, nije imao 80.000 dinara da prošle sedmice plati naknadu za veštačenje Sudsko medicinskom odboru Medicinskog fakulteta u Nišu u sudskom procesu protiv lekara Slaviše Kanačkog i Darka Civkarovskog optuženih za stručne propuste koji su, smatra tužilaštvo, imali za posledicu smrt D.M. (5) 2011. godine

Nastavak suđenja lekarima Zdravstvenog centra Slaviši Kanačkom i Darku Civkarovskom još jednom je odložen jer Osnovni sud u Vranju uoči nastavka suđenja nije imao para da plati dopunski nalaz veštaka Sudsko medicinskog odbora (SMO) u Nišu. A tim nalazom definitivno bi trebalo da budu otklonjene sve nejasnoće u vezi sa navodnim organizacionim propustima ustanove i greškama dvojice specijalista koji su, ako se dokažu navodi iz optužnice, za posledicu imali smrt maloletne D.M. 8. januara 2011. godne na Dečjem odeljenju vranjske bolnice. Dvojica specijalista, anesteziolog Kanački i otorinolaringolog Civkarovski, optuženi su, podsećanja radi, za „teško delo protiv zdravlja ljudi“ iz člana 259, stav 4, Krivičnog zakonika (zaprećena zatvorska kazna od jedne do osam godina).

SUD NEMA PARA

Porodica D.M. sa nestrpljenjem očekuje konačan ishod postupka jer su od podizanja optužnice protekle skoro tri godine. Bojan Marinković, otac pokojne devojčice čiji je život prekinut u petoj godini, negoduje što je novo odlaganje dodatno prolongiralo čitavu stvar, kada su već pomislili da je proces konačno pri kraju i da nakon pristizanja nalaza veštaka iz Niša sledi samo donošenje presude.

– Ne mogu da shvatim da jedan sud nema 80.000 dinara da plati veštačenje koje je sam naložio. Niški SMO je čak nudio da sud plati makar pola sume, 40.000 dinara, da pošalju dokumentaciju, ali sud ni to nije mogao. Nije ovo prvi put, već je bilo prolongiranja postupka iz istog razloga, a ovo je četvrto uzastopno odlaganje ročišta iz raznoraznih razloga. Gubimo strpljenje zbog toga i plašimo se da pravde biti neće – kaže otac.

Nadovezuje se Slavoljub Mihajlović, deda pokojne D.M:

 – Te ovaj lekar nije došao, te ovaj je na seminaru, onaj na kongresu, pa jednom od njih nisu došla oba advokata iako je dovoljno prisusvo jednog, i tako u krug. Vrlo vešto opstruiraju ceo proces i koriste pravne praznine u zakonima. Da ne pominjem promene sudija i slično.

– Tražio sam – ogorčen je otac Bojan – prijem kod predsednika suda, ali mi je rečeno da se zakazuje i da moram da čekam red. A to čekanje da me predsednik primi trajaće do 17. aprila, kako su mi kazali. Da ne pričam što je nastavak suđenja odložen tek za 15. maj jer, zaboga, advokati optuženih nemaju slobodne termine. Šta mi do tada da radimo, čekamo pravdu od početka 2011. godine. Umesto da zakazuju na petnaest dana.

KONTRADIKTORNE IZJAVE LEKARA
Slaviša Kanački (pred istražnim sudijom): Doktorka Desanka je rekla doktoru ORL Civkarovskom da dete treba biti prebačeno na odeljenje ORL, međutim, on je to decidirano odbio govoreći „ja ne mogu da ga prebacim“. A kada su počeli da gube devojčicu: „…pripravni anesteziolog (Slavko Živković, p.a)  pozvao je specijalistu ORL (Civkarovskog) da izvrši traheotomiju, međutim on kod sebe nije imao potreban instrumentarijum“. Kao i da u tom momentu „dete nije bilo mrtvo, davalo je znake života, imalo je srčanu reakciju“. Kanački smatra da nije trebao da preduzme nikakve medicinske mere do dolaska pripravnog anesteziologa: „Pacijent je mogao biti transportovan po napisanom uputu samo na osnovu odluke doktorke pedijatra i specijaliste ORL, s obzirom na to da je dijagnoza „subglotični laringitis“ bila u domenu specijaliste ORL“. I još ovo: „Za vreme mog boravka na Dečjem odeljenju od dvadesetak minuta i to do dolaska pripravnog anesteziologa Slavka Živkovića dete nije bilo u neposrednoj životnoj ugroženosti“.
Darko Civkarovski (u istrazi): „Ja sam odmah rekao da dete treba uputiti u KC Niš“. Zatim: „Ne znam da li je doktor Živković (pripravni anesteziolog) vršio merenje vrednosti saturacije kiseonika, a mislim da jeste. Vrlo brzo nakon pregleda laringoskopom pristupio je pokušaju intubacije. Međutim, taj pokušaj pokazao se kao neuspešan i isti je trajao minut, dva. Tražio je neke tanje cevčice, neki stari set za infuziju koliko se sećam, a onda je zatražio hitnu traheomotimiju. Pre toga on meni nije rekao da će tražiti traheotomiju“. Tu sledi ona trka po bolnici da bi se pronašao set za ovaj zahvat, a kada su konačno doneti instrumenti sa ORL, Civkarovski kaže da je razvoj događaja bio ovakav: „Odmah sam pristupio traheotomiji. Pri prvom rezu došlo je do krvarenja, što je ukazivalo na činjenicu da je dete živo i tek sa presecanjem traheje došlo je do pojave sitnih mehurića. To je ukazivalo da je vazduh prolazio na putu od plasiranja vazduha putem mehaničkog balona do pluća“. Civkarovski tvrdi i ovo: „Nisam naložio transport na Odeljenje ORL iz razloga što sam smatrao da za tim ne postoji potreba jer dete nije bilo životno ugroženo“.
Slavko Živković (u istrazi): Čim je stigao od kuće nakon poziva: „Uočio sam da su dečja usta bila plavkaste boje, a na monitoru za pokazivanje saturacije hemoglobina kiseonika vrednost je bila 81 odsto, a tolerancija donje granice je 90 odsto. Ispod toga se smatra da pacijentu nedostaje vazduh“. Ubrzo potom, nakon što je shvatio da je intubacija nemoguća zbog otoka koji je navodno zatvarao kompletan prostor iznad dušnika zbog čega u jednom momentu dolazi do zastoja rada srca: „Zahtevao sam od prisutnog doktora Civkarovskog da uradi hitnu traheotomiju. Međutim, on je rekao da nema seta za hitnu traheotomiju, pa šalje medicinske setre na PTO, kao navodno tamo ima seta, ali je stigao odgovor da ga nemaju. Onda je pozvao tehnićara sa ORL da donese. Sve je trajalo nekih deset minuta i bilo je već kasno za blagovremenu traheotomiju. Na osnovu kliničke slike deteta u trenutku kada sam stigao u ordinaciju i video pacijentkinju, ona je po mom mišljenju bila vitalno ugrožena“.
Desanka Milenković (pred istražnim sudijom): Konstatuje da je dete u momentu prijema „bilo u opšte lošem zdravstvenom stanju“, čak u „veoma teškom stanju“. „Ja sam insistirala da se dete prebaci na Ušno odeljenje, a oni svi kao da me nisu čuli“.

Aleksandra Tošić-Arsić, portparolka suda kaže da su razlozi za nedostavljanje nalaza veštaka objektivne prirode. Finansijska situacija suda je takva da su blokade računa česte po osnovu potraživanja na velike iznose koja imaju pretežno advokati i druga lica za isporučene usluge.

– Insistirano je da SMO u Nišu pošalje nalaz i mišljenje, rečeno da će im biti plaćeno čim račun bude odblokiran, ali oni se nisu saglasili. Konsultovala sam predsednika, ovaj nalaz ima prioritet i biće plaćen i pribavljen čim naš račun bude odblokiran – kaže Tošićka.

Advokat Jovan Aleksić kao punomoćnik zastupa pravne interese porodice pokojne devojčice u ovom procesu. Za njega je nedopustivo ovoliko odlaganje „u momentu kada su sve druge radnje završene i kada se očekuje presuda“.  

– Tim pre što oba ranija osnovna nalaza, beogradski i niški, kao i dopunski nalaz SMO u Beogradu, pokazuju istu stvar – da su dva lekara načinila stručne propuste. Dve stvari su za mene sporne u tom zahtevu za novim veštačenjem – razlozi zbog kojih se uopšte traži i insitucija kojoj se poverava. Razlozi koje je prethodni sudija Goran Antić (predmet je nakon toga zadužila Dragana Stanković-Tasić, p.a) naveo su nepostojeći. Navodno, SMO u Beogradu nije u dopunskom veštačenju dao odgovore na sva naknadna pitanja suda i advokata odbrane. Pažljivo sam pročitao dopunski nalaz i u njemu su dati baš svi odgovori, na sva dodatna pitanja sudije i advokata odbrane. S druge strane, SMO niškog univerziteta, ne omalovažavajući njegove reference i stručnjake koji sede u tom telu, po rangu je ispod SMO u Beogradu. Ako je trebalo da se veštači iznova, onda je to morala biti neka instiucija sa većim rejtingom, a kod nas je verovatno nema – smatra Aleksić.

RETKO STANjE U MEDICINI

Dok su se branioci Civkarovskog zavetovali na ćutanje kada su mediji u pitanju, barem dok se proces ne okonča, advokat Dragan Stojanov, branilac doktora Kanačkog, kaže da bi novi nalaz veštaka iz Niša mogao imati krucijalni značaj.

– Oni, naime, treba da daju konačnu reč o najspornijem pitanju – da li je dete bilo životno ugroženo od starta ili je taj momenat nastupio kasnije, kada su na Dečjem odeljenju preduzete određene radnje koje nisu inicirali optuženi – kaže Stojanov.

Ovaj advokat smatra da je suštinska omaška bila u nepotpunoj dijagnozi nakon prijema deteta.

– Nije odmah konstatovan subglotični laringitis. To je veoma retko stanje u medicini, zato i lekari možda nisu odmah uočili o čemu je reč. Stojim i dalje na stanovištu da doktor Kanački nije pozvan na intervenciju, već kako bi kontaktirao pripravnog anesteziologa da dođe od kuće i krene u transport devojčice za Niš – kaže Stojanov. 

Punomoćnik porodice advokat Aleksić, pak, ne prihvata stav odbrane da su doktori pozvani samo na konsultaciju i takve tvrdnje karakteriše kao „laičke“.

– Ako su čitali nalaz veštaka iz Beograda, uočiljivo je da konsultacija podrazumeva i nešto dublje. Civkarovski je po dolasku kritične noći, nakon poziva pedijatrice Desanke Milenković sa Dečjeg odeljenja, dobio precizne informacije od nje o zdravstvenom stanju deteta. Pošto je bolest iz njegovog domena, on je trebalo da preuzme slučaj i da nadalje izdaje naloge svima. Čak je bio dužan da zaustavi Slavka Živkovića (pripravni anesteziolog koji je došao po pozivu, p.a), ako je smatrao da pokušaj intubiranja može da dovede do poremećaja zdravstvenog stanja deteta. Ako uzmemo ono što je ključno – da su profesori iz SMO u Beogradu konstatovali da Civkarovski i Kanački nisu prepoznali životnu ugroženost deteta – to onda može da znači samo dve stvari: ili je reč o neznanju, ili o neiskustvu – nagađa Aleksić.

Podsećanja radi, SMO Medicinskog fakulteta u Beogradu uradio je osnovni nalaz u kome je konstatovano da optuženi „nisu prepoznali neposrednu životnu ugroženost deteta“, ni činjenicu da „prethodno data terapija za smanjenje tkivnog otoka sluznice donjeg dela završnog ždrela grlenog poklopca i grkljana nije dovela do poboljšanja zdravstvenog stanja“. Navodno, „nisu izvršili detaljne preglede iz domena svojih specijalnosti i nisu organizovali hitan transport deteta u operacionu salu i preduzimanje intubacije (zbrinjavanje disajnog puta postavljanjem plastičnog tubusa-cevi u gornje disajne puteve) radi obezbeđenja prohodnosti disajnog puta, niti se pripremili za traheotomiju u slučaju da postupak ne uspe zbog otoka usled koga se devojčica na kraju ugušila“.

INTUBACIJA I TRAHEOTOMIJA

U avgustu 2013. godine SMO Medicinskog fakulteta u Beogradu u svojoj dopuni osnovnog nalaza urađenoj po naredbi Osnovnog suda u Vranju, odgovarajući na brojna dodatna pitanja suda i advokata odbrane, konstatuje sledeće ključne stvari: „U konkretnom slučaju, s obzirom na vrstu i prirodu akutnog zapaljenja sluznice donjeg dela ždrela, grlenog poklopca i grkljana, doktrirnarno je bilo neophodno obezbediti disajni put intubacijom (kroz usta ili nos), a ukoliko se ista ne može uspešno i pravoremeno obaviti, hirurškim otvaranjem dušnika tzv. traheotomijom.

– Neophodne mere obezbeđenja disajnih puteva (intubacija ili traheotomija) bilo je potrebno preduzeti pre nego što je u ZC Vranje po pozivu došao dr Slavko Živković (pripravni anesteziolog, p.a.) dana 8.1.2011. oko 03.15 časova. Drugim rečima, ove mere su trebali da preduzmu doktori Kanački i Civkarovski koji su za to bili stručno kompetentni – stoji u dopuni veštačenja SMO Beograd.

Kao i ovo: „Da su blagovremeno bile preduzete mere za obezbeđivanje disajnih puteva (intubacija ili traheotomija), njena smrt ne bi nastupila“. I na kraju: „…blagovremenim obezbeđivanjem disajnog puta, uz druge mere lečenja, sa velikom izvesnošću stvorili bi se uslovi za povoljan ishod lečenja i potpuno izlečenje“.

O ulozi pedijatra Desanke Milenković čiju ulogu sada SMO u Nišu dodatno ispituje, a u vezi sa okolnostima da li je navodno bila u obavezi da nakon date terapije i dalje prati vitalne parametre deteta, Beograđani u dopunskom veštačenju kažu: „Pošto je posumnjao na akutno zapaljenje sluznice donjeg dela ždrela, grlenog poklopca i grkljana – epiglotitis ili supraglotitis – ordinirajući pedijatar je ispravno postupio time što je obavestio odgovarajuće lekare-specijaliste, otorinolaringologa i anesteziologa. Kada su ovi stupili u kontakt sa pacijentom, s obzirom na prirodu oboljenja, ordinirajući pedijatar nije bio u obavezi da i dalje prati vitalne parametre pacijenta“. Nišlije su pak zamerile Milenkovićki što nije nadalje pratila zdravstveno stanje deteta.

Sad se čeka da se o tome i ulozi doktora Živkovića, te zdravstvenom stanju deteta u kritičnoj noći, opet izjasni SMO u Nišu. A onda će verovatno nalazi da se vagaju pred sudom i pokušaće se usaglašavanje. Ako se, međutim, i dalje nastavi sa odlaganjem ročišta, realna je opasnost da će suđenje lekarima trajati duže od života D.M.