Kuće nisu šibice

, ,

U Vranju ima 4.617 objekata podignutih bez dozvole a najveći problem što čitava stvar oko njihove legalizacije ide dosta sporo je cena – za dvospratnu kuću, recimo, ona košta oko 1.000 evra. Tokom prošle godine srušeno je 20 bespravno podignutih objekata

U Vranju problem divlje sagrađenih objekata nije strašan.To su nam u razgovoru potvrdili prvi ljudi dve najvažnije institucije u čiju nadležnost spada sudbina čak 4.617 bespravno podignutih objekata, koliko se trenutno vodi u zvaničnoj evidenciji. To su Marina Trajković, načelnica Sekretarijata za urbanizam, imovinsko-pravne i komunalno-stambene poslove Gradske uprave Vranja i njen kolega Zoran Mihajlović, načelnik Sekretarijata za inspekcijske poslove. Ipak, tih 4.617  bez dozvole podignutih objekata nisu kutije šibica da bi bili nevidljivi.

JAVNE POVRŠINE

– Da se nešto razumemo: u tom broju su „sakupljeni“ svi bespravno podignuti objekti od 2003. godine i prve inicijative za legalizaciju, pa sve do 29. januara 2014. godine, kada je bio poslednji rok za podnošenje zahteva za legalizaciju – skreće nam pažnju načelnica Trajković.

No, ni ona ni Mihajlović ni da čuju da je to za ovu sredinu mnogo.

– U toj brojci su objekti stari 20, 30 ili 40 godina. Njihovi vlasnici su, u nameri da budu lojalni građani, podneli zahtev za legalizaciju, ali iz ovih ili onih razloga zahtev nije uvažen. Treba sada odmeriti da li rušiti te objekte u kojima živi po nekoliko generacija – kaže Mihajlović.

Od tih zahteva do sada je pozitivno rešeno 950, 700 predmeta je odbačeno jer su nepotpuni. U Sekretarijatu za urbanizam trenutno se radi na zahtevima onih vlasnika koji su objekte podigli na javnim površinama i oni će biti svi negativno rešeni.

-Zakon je decidan kada se tiče legalizacije objekata, odnosno pitanja gde, kada, kako i u kom mestu nešto može da se legalizuje. Objekti se ne mogu legalizovati na javnim površinama, na površinama koje su predviđene za javno zelenilo, ulice, trgove, puteve, na zemljištu koje je sklono klizištu, objekat koji je sklon padu – kaže dalje Trajkovićeva i dodaje da u Vranju danas, na javnim površinama imamo sigurno oko 1.000 takvih objekata.

Inače, procesom lagalizacije obuhvaćeni su sve objekti, a najviše je kuća, potom pomoćnih objekata, a ređe ostalog – šupa, ogradnih zidova itd. Ali, da bi građanin krenuo u proceduru,legalizacije, mora obratiti pažnju na više segmenata (vidi okvir).

– Građani su do sada najčešće podnosili nepotpunu dokumentaciju. U tom slučaju naša je obaveza da ih obavestimo da u roku od 30 dana kompletiraju svoj zahtev. Ako je u tom periodu došlo do neke omaške, daje se novi rok od 30 dana. Tek ako i tada stranka nije udovoljila propisima, njen zahtev se odbacuje – kaže načelnica Trajković.

CENA
Sagovornici kažu da nisu retki slučajevi da stranka često, kada joj se kaže šta je sve potrebno, gde se to nabavlja, koliko to košta… jednostavno odustane od postupka legalizacije.
– Cena zahteva za legalizaciju ide do iznosa kao da gradite novu kuću. Zato je za građane najveći problem baš taj novčani. Tako imamo slučajeva da ljudi sve završe, potroše 300 ili više evra, a onda se ispostavi da  nemaju 300 evra za projekat, pa odustaju od legalizacije. Ili, danas legalizacija jedne šupe košta 300 evra, a ona cela toliko ne vredi. To je već strašno, to govori o ekonomskom stanju društva. Zato ja mislim da je legalizacija u nas preskup proces – kaže Marina Trajković.

Načelnik Mihajlović potvrđuje da uvek ima onih građana koji ne poštuju zakon, koji bi na ovaj ili onaj način da ga eskiviraju.

– Malo je poznato da mi svakoga dana imamo intervencije na terenu sa nezahvalnim scenama. Tamo smo došli ili po prijavi građana, ili našim obilascima i konstatovanjem činjeničnog stanja na terenu, posebno kada je građevinska sezona u ekspanziji – kaže on.

Tvrdi takođe da je u svakom slučaju gde je bilo nepoštovanje zakona, usledilo rešenje o rušenju, ma koliko te situacije nisu bile popularne. Kaže takođe da se broj onih predmeta o uklanjanju (čitaj: rušenju) objekata slaže sa brojem odbijenih zahteva za legalizaciju koje su izdali u Sekretarijatu za urbanizam, imovinsko-pravne i komunalno-stambene poslove.

– Ako u zadatom vremenskom roku stranka ne upotpuni dokumentaciju, onda idemo na odbacivanje zahteva kao nepotpunog. Pa, ako se stranka ne žali u zakonskom roku, mi tada pravosnažni zaključak dostavljamo građevinskoj inspekciji. Od tog trenutka sudbina tog objekta je dakle u rukama građevinskih inspektora koji preduzimaju mere za rušenje nelegalno podignutog objekta – nastavlja načelnica.

Dragan Mančić, referent Odseka izvršenja, dodaje da je prošle godine srušeno 20 objekata:

 – Mi smo prošle godine na terenu imali 110 pokušaja rušenja bespravnih objekata gde su se za to stekli svi zakonski uslovi. Od tog broja, 20 objekata je srušeno, a ostali su u proceduri – kaže Mančić.

KAKO KRENUTI U LEGALIZACIJU?
Šta načelnica savetuje onima koji imaju bespravno sagrađen objekt, a još nisu krenuli u proceduru za legalizaciju?
PRVO i osnovno je geodetski snimak objekta, koji se drukčije zove projekat geodetskog obeležavanja. On se dobija kod nadležnih agencija u gradu (ima ih nekoliko), a cena je od 10.000 pa naviše, zavisno u kojoj je zoni bespravno sagrađen objekat i njegove površine.
DRUGO, naknadno urađeni projekat izvedenog objekta. Taj dokument rade nadležne arhitektonske službe ili nadležna fizička lica koja imaju licencu. Njegova cena je od 50 evra pa naviše opet zavisno od površine objekta.
TREĆE, dokaz o uređivanju odnosa sa susedima, odnosno dokaz da je sused vlasnika bespravno podignutog objekta dao saglasnost za legalizaciju. To pitanje se rešava posredstvom suda.
ČETVRTO, dokaz o vlasništvo nad zemljištem na kome se vrši legalizacija objekta. Kada ljudi imaju ugovore, kada imaju nasledno rešenje o zemljištu, onda to nije problem. Međutim, problem nastaje ako građanin nije raspravio zaostavštinu; ako je kupio objekat, a nije overio sudski ugovor. Onda to i traje i košta. Cena ovog rešenja opet zavisi od zone, površine, visine itd, a ta cena ide od 100.000 pa naviše. Olakšica je što Zakon ovakve ljude koji su se odlučili za legalizaciju, smatra poštenim i lojalnim građanima, pa im se ta cena umanjuje za 30 odsto.
I POSLEDNjE, uz ova četiri stava ide uplata administrativne takse koja su plaća uz bilo kakav zahtev. Ta taksa se sastoji iz dva dela koja ukupno koštaju 2.455 dinara.
Pri svemu ovome još nešto da dodam: nema legalizacije bez ugovora o legalizaciji građevinskog zemljišta. Kada stranka sa Direkcijom zaključi ugovor o uređenju građevinskog zemljišta, tek tada, sa tim papirima, dolazi kod nas, gde započinje proces legalizacije.
Svi ovi zahtevi se odnose podjednako i na fizička i na pravna lica.

Naši sagovornici se slažu da je legalizacija izuzetno skup proces, posebno danas u ovim uslovima (vidi okvir).

Marina Trajković u nastavku kaže da oni, po nalogu upravnog inspektora, nerešene predmeti za legalizaciju moraju da reše u roku za 30 dana. Zbog toga su se u svom radu odlučili za sledeću varijantu.

– Prvo odbijamo sve zahteve onih građana koji su objekte sagradili na javnim površinama. Onda idemo na one zahteve gde su prošli rokovi za rešavanje. Tu se misli na zahteve iz 2009. godine u kojima smo stranke nekoliko puta obaveštavali da kompletiraju predmet. Onda idemo na ove nove, ali nepotpune zahteve. Na taj način dobijamo realnu sliku stanja zahteva građana koji žele da legalizuju bespravno podignute objekte – kaže ona.

MILION U BEOGRADU

Na naše pitanje s početka ove priče, imamo li mi ipak previše nelegalno podignutih objekata, načelnica Trajković se donekle slaže, ali i konstatuje.

– Ova brojka baš deluje pozamašno. To je tačno. Ali kada se uporedimo sa većim gradovima, sa gradovima naše veličine, dobijamo drugu sliku. Eto, kod nas je „divljih“ 4.000 objekata, a znate li da ih u Beogradu ima preko milion. E, sada, stavite vi te dve brojke u matematički odnos – objašnjava gospođa Trajković i dodaje da danas legalizacija jedne dvospratne kuće košta najmanje 1.000 evra.

No vratimo se gospodinu Mihajloviću:

– Mi smo jedna od retkih lokalnih samouprava koja je, u više navrata, imala opsežne kontrole od strane nadležnog ministarstva. Sve te kontrole nisu pronašle nikakvu nepravilnost u našem radu – tvrdi Zoran  Mahajlović.

Sa našim sagovornicima nismo zaboravimo ni rokove za izdavanje građevinskih dozvola i onih famoznih 27 dana i objedinjenu proceduru.

– Mi smo i do sada građevinske dozvole izdavali i za jedan do dva dana, naravno, ako stranka ima kompletnu dokumentaciju. Ponavljam, ako stranka danas podnese urednu dokumentaciju, dozvola mu je gotova sutradan. Mi i Vranju smo, zašto da to ne kažem, u srpskom vrhu po broju izdatih dozvola. U ovom trenutku mi nemamo ni jedan zahtev, koji je kompletan, a da stranka nije dobile rešenje. To se vidi i iz izveštaja koje mi svakog ponedeljka šaljemo ministarstvu – tvrdi na kraju načelnica Marina Trajković,