Civilizacijska bruka

, , ,

Podatak da veliki broj Roma,  dakle građana Srbije, nije upisan u knjigu rođenih i knjigu državljana, bolje od svih ostalih govori koliko je to marginalizovana grupa; samo je gore i teže od ovoga nekome oduzeti pravo na ishranu ili pravo na goli život

– Nedostatak ličnih dokumenata – kaže Altena Asanović, sekretar Kancelarije za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine u Vranju – je inicijalni problem za lica koja ta dokumenta nemaju, dakle, problem svih problema. Bez njegovog rešavanja, Romi koji lična dokumenta ne poseduju, ne mogu da ostvare ni jedno jedino pravo koje im, inače, pripada kao građanima Republike Srbije.

PROBLEM SVIH PROBLEMA

U moru problema koji muče romsku populaciju na jugu Srbije, posebno u Vranju i njegovoj okolini, kao što su nezaposlenost, neprimereni uslovi stanovanja, loša socijalna i zdravstvena zaštita, obrazovanje, ističe se nedostatak ličnih dokumenata.

– Najveću saradnju i rezultate – nastavlja Altena Asanović – ostvarili smo sa NVO „Praksis“ iz Kraljeva koji radi na pribavljanju ličnih dokumenata (izvod iz matične knjige rođenih i državljanstva) i lične karte, za siromašne – nezaposlene. Od januara do danas su 94 lica romske nacionalnosti dobila lične karte. Kancelarija posreduje preko nadležnih institucija i nevladinih organizacija da se ovaj problem svih drugih problema Roma u Vranju reši. Ali, ne možemo da pomognemo svima, a prednost imaju socijalno ugrožene kategorije romskog stanovništva. Ljudi svakodnevno dolaze sa tim problemom,  jer bez njegovog rešavanja ne mogu da ostvare ni najosnovnija prava.  Trenutno na evidenciji po tom pitanju imamo 142 lica, ali taj spisak nije konačan.

Durmiš Jašarević, radno angažovano lice u Kancelariji, je pretežno „terenac“. Ide u romske kuće i porodice, i pomaže na najdirektniji način da Romi ostvare svoja prava.

– Pored ostalih, već poznatih problema, susrećem se i sa problemom lica koja nemaju lična dokumenta. I to su većinom neuki, čak i polupismeni, pa i skroz nepismeni ljudi, koji ne umeju da popune formular. Tako da im ja popunjavam obrasce, usmeravam ih na nadležne institucije, tumačim im zakone i propise. Ne libim se da odem i u institucije, i tamo se, koliko je moguće,  izborim za prava Roma  koji su u problemu sa ličnim dokumentima. Za sada, Kancelarija postiže dobre rezultate u rešavanju tog gorućeg pitanja Roma. 

OBEĆANjA, OBEĆANjA

Posebno ugroženu kategoriju stanovništva romske nacionalnosti bez ličnih dokumenata predstavljaju interno izbegla i iseljena lica sa Kosova i Metohije. Oni su pretežno smešteni na podrušju Opštine Bujanovac.

Kenan Rašitović je predsednik Nevladine organizacije Omladinski forum za edukaciju Roma (OFER) iz Bujanovca. Od formiranja do danas on i ova organizaciija građanskog društva, rade isključivo na emancipaciji bujanovačkih i drugih Roma i njihovom uključivanju u sve tokove života. Rašitović zato danas važi za jednog od najboljih poznavalaca problematike romske nacionalne zajednice na jugu Srbije.

– To što veliki broj Roma – kaže Rašitović – dakle građana Srbije, nije upisan u knjigu rođenih i knjigu državljana, to je civilizacijska bruka. Taj podatak bolje od svih ostalih govori koliko smo mi marginalizovana grupa. Samo je gore i teže od ovoga nekome oduzeti pravo na ishranu ili pravo na goli život. Kako to pravo nisu uglavnom ostvarile romske porodice sa Kosova, mi činimo sve da se to ispravi, jer Rom, koji nije upisan u matičnu knjigu rođenih ili knjigu državljana Srbije, automatski gubi mnoga druga prava, što proizvodi čitav spektar drugih problema.

– Naravno da u rešavanju tih problema – nastavlja Rašitović – mogu da pomognu organizacije građanskog društva. Međutim, naše su mogućnosti ograničene, imamo li u vidu sredstva i ljudske potencijale kojima raspolažemo. Polagali smo nade u Koordinaciono telo za jug Srbije, da ovaj problem bar počne da rešava, jer nas u papirima ima tu i tamo, ali nas nema u stvarnom životu. Od kako je 2000. godine formiran ovaj državni organ, on se ni u jednom projektu, pa ni nedostatkom ličnih dokumenata, nije bavio na temeljitiji način.

U toku su pregovori Beograda i Prištine. Međutim, Rome raseljene 1999. sa Kosova niko ne pominje, a ovde se pre svega misli na naselje Salvatore na periferiji Bujanovca u kome oni trenutno žive.

– Na žalost, – kaže Rašitović – to veliko nehigijensko naselje predstavnici vlasti su videli više puta. To su videli i predstavnici međunarodne zajednice. I jedni i drugi su dali toliko obećanja. Ipak, tih kosovskih Roma danas nema u velikim i zvučnim dokumentima. Oni nisu tema pregovora Beograda i Prištine. Umesto Brisela, paralelnih institucija, administrativnih prelaza…oni su pre pet meseci dobili zajedničku česmu. O čemu dalje da pričamo?

Taj problem traje već dugo. Nedostatak finansijskih sredstava je ključno pitanje zbog koga on nije rešen.

– Šta god da je po sredi, problem interno raseljenih lica sa Kosova traje neopravdano dugo. Čime država, kakva god da je, može da opravda činjenicu da tamo i dalje oko 70 porodica živi u neljudskim uslovima, bez svog krova nad glavom. Šta danas ima gore od toga? A sve je to posledica nebrige, koja se ogleda u ključnoj stvari – nedostatku ličnih dokumenata.

Nedostatak ličnih dokumenata može da se odrazi, pored svih navedenih problema, i u najbanalnijoj stvari – policajac na ulici ima pravo da vam zatraži ličnu kartu; osoba bez ličnih dokumenata (u ovom slučaju Rom), ne poseduje je, najmanje svojom krivicom. Sledi privođenje, provera podataka, prijava Prekršajnom sudu, posle koje sledi novčana kazna, koju čovek nema da plati, jer eto, nije imao ličnu kartu koja je neophodna da bi  ostvario ustavom zagarantovano pravo na rad, pa to mora da odleži u zatvoru. I tom „vrzinom kolu“ mora doći kraj. Raduje činjenica da su se ovaj problem, pored NVO,  uključile i međunarodne organizacije, kao i udruženja Roma širom sveta. Ostaje nada da su ona 94 Roma iz Vranja koji su od januara tekuće dobili lične karte, samo početak institucinonalnog rešavanja ovog problema.