Zujanje iza kamere

, , ,

Poslovično dobro obavešteni izvori tvrde da iza konzorcijuma zaposlenih, zainteresovanog za kupovinu RTV, stoje sadašnji direktor i socijalisti, koji, međutim, demantuju ove navode. U slučaju da prodaja ne uspe, bivši i sadašnji radnici automatski postaju vlasnici besplatnih akcija, pod uslovom da pristanu na to. U suprotnom, firma ide u likvidaciju. Svejedno kako se priča bude završila, jedno je sigurno – od 30. juna ove godine RTV Vranje skida se sa budžetske sise

Od 1. jula u Vranju i čitavom Pčinjskom okrugu zavladaće medijski mrak a građani će ostati bez svog prava da budu objektivno i na vreme informisani. Tako bar smatraju Zoran Veličković, direktor ove kuće, ali i pojedini gradski čelnici, da čitalac ne pomisli da se radi o novinarskoj ironiji.

Do tog datuma, naime, Radio-televizija Vranje moraće da se proda, a ako do toga ne dođe ovo javno preduzeće čiji je osnivač grad vrlo lako može da ode u likvidaciju. Tako kaže Zakon o privatizaciji iz prošle godine koji je predvideo prodaju svih medijskih kuća u vlasništvu gradova i opština, dok se novim Zakonom o informisanju i medijima ukidaju javni servisi (osim RTS i RTV Vojvodina). U prevodu, prema ovom zakonu, svi mediji trebalo bi da od polovine godine budu ravnopravni na tržištu i da pod istim uslovima konkurišu za pare namenjene projektnom finansiranju lokalnih medija.

NEŠTO NEPREDVIDjENO

Na letošnji javni poziv Agencije za privatizaciju za kupovinu RTV Vranje pisma o zainteresovanosti poslalo je troje potencijalnih kupaca – sindikat i konzorcijum zaposlenih i Mikloš Dimitrijević, medijski radnik ovdašnji, koji je izjavio za naš list da predstavlja izvesnu beogradsku firmu sa kojom posluje. Naravno, u trku može da se uključi još kandidata, a pisma o namerama ne obavezuju ni jednu od strana.

U ovom momentu potpuno je neizvesno kako će se okončati privatizacija „javnog servisa“ (kako mnogi tepaju RTV). Čaršijom se spekulisalo da socijalisti, koji godinama kadrovišu i „drže“ RTV, neće tek tako prepustiti svoj prozor u svet. U tom kontekstu pojavila se i priča da zapravo ova stranka stoji iza konzorcijuma, te da će i posle 15. jula nastaviti da upravlja ovom kućom preko sadašnjeg direktora. Ili, da zloupotrebimo Veličkovićev nadimak, nešto zuji iza kamera, daleko od „poštovanih gledalaca“. Odlično upućen izvor Vranjskih iz medijsko-političke sfere kaže da je stvar oko kupovine RTV već završena:

NELA DIMITRIJEVIĆ, VEĆNICA
ZA MEDIJE PET MILIONA
Nela Dimitrijević, gradska većnica zadužena i za medije kaže da je budžetom za RTV predviđeno 23 miliona dinara do 30. juna, kada ističe rok za privatizaciju svih gradskih i opštinskih glasila u zemlji, što je polovina novca koje je ova kuća do sada dobijala godišnje. Prema njenim rečima, konkurs za medijske projekte biće raspisan tokom marta:
ć- Za medijske projekte predviđeno je pet miliona dinara, a moguće je da za ovu namenu bude prebačen i deo para namenjen RTV ukoliko se ona proda pre 30. Juna – kaže Dimitrijevićeva.

– Televiziju kupuje konzorcijum zaposlenih na čijem će čelu biti Veličković, a sve u dogovoru sa pojedincima iz lokalne samouprave i jedne od stranaka na vlasti u gradu, one najjače. Socijalisti neće dozvoliti da jedan ovakav medij, koji ima veliku pokrivenost i uticaj, kupi neko sa strane. Svesni su oni značaja kontrole medijske scene – kaže ovaj sagovornik koji iz razumljivih razloga insistira na anonimnosti.

Zoran Veličković u izjavi za Vranjske kaže da nije član konzorcijuma, ali ne isključuje mogućnost da mu se priključi:

– Trenutno ne razmišljam na tu temu, ali nije isključeno da uđem u konzorcijum – kaže Veličković.

Ni socijalisti, kojima i sam Veličković pripada, trenutno ne razmišljaju o mogućnosti da RTV na neki način zadrže pod kontrolom, ali…

– Mi u svakom trenutku možemo da sakupimo novac za kupovinu RTV, da naš čovek bude vlasnik. Međutim, sad samo osluškujemo situaciju i pratimo dešavanja i u svakom momentu možemo da reagujemo ako se desi nešto nepredviđeno – pomalo je zagonetan Branimir Stojančić, gensek vranjskog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS).

A na pitanje šta bi to moglo da uznemiri socijaliste i navede na reakciju , Stojančić odgovara samo naizgled dvosmisleno:

– Smatramo da RTV Vranje ne treba da se privatizuje, između ostalog i jer pokriva trusno područje – objašnjava ovaj gradski većnik.

Ovde bismo posebno skrenuli pažnju na poslednje dve reči.

Ali, da zanemarimo geostratešku politiku i da vidimo šta se to, zapravo, prodaje.

VAZDUH NA PRODAJU

Vazduh – reći ćemo ako banalizujemo, jer RTV ne poseduje ništa osim, hm, reputacije, brenda, dozvola i frekfencije. Ova kuća nema svoj poslovni prostor (nalazi se u Domu kulture) a od 2013, posle skupštinske odluke, ni opremu, vozni park, nameštaj… Jedino što bi potencijalni kupac za svoj novac dobio su 54 zaposlena radnika. Veličković objašnjava da je gradska skupština, kako bi zaštitila svoju imovinu, odlučila da svu opremu i druge nepokretnosti uknjiži kao vlasništvo Grada Vranja. U prospektu Agencije za privatizaciju rubrika „imovina“ je prazna a ako je za utehu, prema istom izvoru, RTV Vranje nikome ništa i ne duguje.

Prilikom letošnjeg poziva zainteresovanim kupcima, Agencija je saopštila da RTV vredi 14, 27 a da je vrednost njene imovine 7,49 miliona dinara. Veličković objašnjava da se ovde radi o knjigovodstvenoj vrednosti preuzetoj iz Agencije za privredne registre (APR), urađenoj prema izveštajima RTV. Kako je u međuvremenu imovina „javnog servisa“ prešla u vlasništvo grada, ova procena daleko je od tržišne pa je, po nalogu Agencije za privatizaciju, novu procenu vrednosti uradio niški Ekonomski fakultet.

– Angažovali smo fakultet, međutim, mi nemamo te rezultate. Oni će biti poznati kada Agencija objavi javni poziv za prodaju – kaže Veličković.

A kada će doći do javnog poziva ne znaju tačno ni u Agenciji za privatizaciju:

– Kada sakupimo svu potrebnu dokumentaciju, predmet šaljemo Ministarstvu privrede, koje nama daje nalog za raspisivanje poziva. Što se medija tiče, do sada nismo dobili ni jednu odluku od Ministarstva za raspisivanje poziva. Ministarstvo, na osnovu podataka i papira koje im dostavimo, odlučuje o modelu privatizacije, početnoj ceni i drugim detaljima,  Sve je u njihovim rukama, mi samo izvršavamo naloge – rečeno nam je u Agenciji.

Posle javnog poziva, zainteresovani šalju svoje ponude na osnovu cene koju odredi Agencija, a kao početna uzima se ona najviša. Čitav proces mora da bude gotov do 1. jula.  Budući vlasnik dužan je da pet godina zadrži zatečenu programsku šemu, sa svim autorskim emisijama, pa Veličković smatra da je broj zaposlenih u RTV (54) optimalan za održavanje tri medija pod jednom firmom – televizije, radija i internet portala. To u slučaju da privatizacija uspe, za razliku od one poništene 2007, kada se RTV jedini put našla na aukciji u Agenciji. Ukoliko se istorija ponovi, zakon za sve gradske i opštinske medije predviđa podelu besplatnih akcija sadašnjim i bivšim radnicima (pod uslovom da oni to prihvate), kojima bi se tako pružila šansa da postanu vlasnici RTV. U suprotnom, ako ne bude bilo kupca a radnici odbiju podelu akcija, RTV ide u likvidaciju.

PLATE I POSAO

Ovde sad dolazimo do jedne zanimljive i paradoksalne situacije: u slučaju RTV, zaposlenima, koji čine konzorcijum zainteresovan za kupovinu, bi se na prvi pogled najviše isplatilo da se njihova firma ne proda jer bi tako došli do besplatnog vlasništva nad njom!

– Nismo protiv privatizacije, želimo da zaradimo svoje plate i da RTV opstane u bilo kom obliku. Ako privatizacija ne uspe, dobićemo besplatne akcije i u tom slučaju nastavićemo da radimo. Borićemo se na tržištu da zadržimo posao i plate – kaže Ljubica Džonov, vd glavne i odgovorne urednice RTV.

U sličnom tonu razmišlja i Mira Stošić, predsednica Sindikata novinara Srbije u RTV, koja je u ime svoje organizacije Agenciji poslala pismo o namerama:

– Mi najviše želimo da nastavimo da radimo. A o eventualnoj kupovini rano je da se govori – kaže Stošićeva i dodaje da pismo o namerama nije obavezujuće.

A, na tržištu šta im bog da, pod uslovom da ne ostanu miljenici vlasti koja ih uredno, svake godine iz budžeta donira sa oko 500.000 evra, što je, prema rečima Zorana Veličkovića, suma dovoljna za godišnju produkciju i plate a komocija zagarantovana ako se usput navuče još 100.000 do 150.000 evra iz marketinga, koliko direktor RTV kaže da može da se obezbedi u Vranju.

O estetici, etici i drugim profesionalnim standardima neka misli budući vlasnik, posebno ako to budu zaposleni.

Dobar dan, ili laku noć, dragi gledaoci?