Ko ‘ajduci na Mitrovdan

, ,

Na jednom od računa sa „Pržara“ plaćenog 45.000 dinara popilo se 50 dunja, a jelo se sve po redu – predjela (ukupno 4.940 dinara), čorbice (2.600), pršuta (2.360), praseće pečenje (11.760) i kolači (3.120). Najomiljenija jela vrhuške u javnom sektoru su srneći gulaš, hajdučki ćevap, mućkalice, butkice i još štošta pod sačem. Piju se buteljna vina od 1.000 do 3.000 dinara

„To su naši poslovni partneri, red je da ih ispoštujemo kao pravi domaćini“, ovako se obično pravdaju lokalni javni funkcioneri i direktori javnih preduzeća kada novinari počnu da postavljaju pitanja o troškovima kafanske reprezentacije u javnom sektoru. I, naravno, spremni su da se zakunu da je fruštuk u kafani bio skroman, da su se prema „tekućim pitanjima“ odnosili  u skladu sa mogućnostima, a prema budžetskom kao prema svom novcu.

IMPERATOR JE NA STOLU

Intencija je u novije vreme da se štedi. No, u kafani se obično konzumira alkohol, a alkohol je đavolja rabota. Otvara apetit, kad krv prostruji telom i dođe do mozga, direktor ili direktorov emisar-domaćin, koji je obično i konzument, počinje da oseća zadovoljstvo. Opusti se, postane pričljiv, osuši se grlo, valja ga češće podmazivati. Pa, zapne da „časti“ i više od planiranog, čak i one koji slučajno svrate u kafanu. Kako vreme prolazi, domaćinov mozak je sve manje spreman da trezveno obrađuje informacije i počinje da bužetski novac doživljava kao ničiji. Na kraju pobedi „isuviše dobar domaćin“ – naš direktor. Posle nekog vremena stignu računi sa „mesta zločina“, a cifre kao da su izgladneli ‘ajduci doručkovali, ručali i večerali na Mitrovdan.

„Vranjske“ su po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja zatražile i dobile kafanske fakture koje su dva lokalna javna preduzeća – Vodovod i Direkcija za razvoj i izgradnju – „skrivile“ u ovdašnjim ugostiteljskim objektima. JP Vodovod je kafanama, restoranima i trgovinskim kućama lane platio račune koji u zbiru iznose  436.639 dinara (oko 3.600 evra). U kafanu su, dakle, išli na desetak dana, a u proseku su za ugostiteljske usluge u restoranu, ketering ili roštilj „za poneti“ trošili  oko 11.500 dinara.

Jedan od najmasnijih računa je sa „Pržara“ od lanjskog 14. novembra na okruglu cifru od 45.000 dinara. Na specifikaciji koju je izdao popularni Simpov hotel uočava se da je reč o zajedničkom ručku zaposlenih u Vodovodu i delegacije Fonda voda Srbije. Gladni i žedni gosti su sa ljubaznim domaćinima popili 50 dunja (cirka 5.000 dinara samo to, plus još toliko novca za osam boca vina), a jelo se sve po redu – predjela (ukupno 4.940 dinara), čorbice (2.600), pršuta (2.360), praseće pečenje (11.760) i kolači (3.120). Ostalo su salate, papričice, proja, pomfrit, kafe. I to se nabere.

„KOMRAD“ NEĆE DA POLOŽI RAČUNE
Za razliku od Direkcije i Vodovoda koji su bez problema i primedbi dostavili fotokopije kafanskih računa u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, direktor JKP Komrad Dejan Ilić odbio je da to učini, uz pomalo bizarno obrazloženje – u fakturama su sadržani „podaci o imenima i prezimenima lica, vlasnika ugostiteljskih objekata, kao i imena gostiju (otkad se na računu pišu imena gostiju, p.a) za koje su usluge činjene“.
– To ne možemo da vam dostavimo – dodatno pojašnjava Ilić – u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. JKP Komrad jeste u smislu odredbi člana 3, tačka 2 „organ javne vlasti“, pravno lice koje osniva državni organ, ali se ne finansira u pretežnom delu od strane državnog organa, tako da u smislu odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nismo u obavezi da vam ubuduće pružamo ovakve informacije.
Da li je Ilićevo tumačenje u skladu sa zakonom, odlučiće Kancelarija republičkog poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića po žalbi redakcije „Vranjskih“. Podsećaja radi, Komrad je tokom 2013. i 2014. godine, prema podacima koje je redakciji pre mesec dana dao upravo Ilić, potrošio oko 1,4 miliona dinara u kafani. Za te pare može se pojesti oko 46.000 ćevapa i popiti oko 3,5 tone stonog vina.

Druga specifikacija na iznos od 39.460 dinara iz „Haremluka“ od 26. novembra prošle godine prikazuje meni za „goste iz Niša i Aleksinca“. Pije se nanovo kvalitetna rakija – dvadeset dunja (2.000), dvadeset viljamovki (2.000). Posle aperitiva i predjela (salate, prženica, pihtije, urnebes, sve po propisu), pešlo se na na prasetinu (6.000), srneći gulaš (4.200), pastrmku (3.000), škarpinu (1.000), a sve je začinjeno kolačima i sladoledom (1.700).

Posle ručka je bilo „dete, vino mi daj“. Stižu buteljke (2.400), plus boca limitirane serije „šardonea“ koja staje celih 2.500 dinara. Neko je baš hteo da se napoji dobrim vinom, pa je za bocu „Imperatora“ plaćeno „tričavih“ 3.000 dinara iz budžeta. Popijeno je i deset „hajnekena“ i petnaest „amstela“, da ne prođe sve bez piva, što je dodatnih 4.050 dinara. Uz vino i pivo se mezetio pečeni badem i lešnik (1.000); tako to rade u filmovima.

Ostali računi Vodovoda nisu tako opaki, ali od zanimljivijih stvari na trpezi treba izdvojiti juneće i teleće repove, butkicu pod sačem, razne specijalitete u vidu mućkalica na ovaj ili onaj način, rebarca na žaru i kajmaku. I neizbežna buteljna vina po cenama od 1.000-3.000 dinara. Vina za koja retko ko može da se zakune da ih je video na direktorskom stolu u Vranju kada sa porodicom ode u kafanu o svom trošku. Praksa naručivanja ukazuje da se radi o uigranoj i ustaljenoj kafanskoj ekipi koja ima nepromenljive navike jer su narudžbine gotovo identične kada se iznos računa kreće od 5.000-10.000 dinara.

DIREKTORSKA RAČUNICA

Imalo je ovo javno preduzeće i krupnije troškove po kafanama, ali je reč o manje kvalitetnoj ishrani od one za goste i funkcionere. To potvrđuje, recimo, račun od 22. decembra na 53.300 dinara za ručak radnika građevinske operative povodom završetka radova u Glavnoj ulici (tako piše na računu). Reč je o tzv. „ugovorenom meniju“ (1.300 dinara po osobi) u Hotelu Vranje za 41 radnika (nema specifikacije, ne zna se šta je bilo na jelovniku, ni kakva je bila karta pića). Pre toga, 19. novembra u Hotelu Vranje plaćeno je 46.000 dinara za 184 pljeskavice u lepinji (250 din. po komadu) koliko su „na suvo“ pojeli radnici za sedam dana rada u glavnoj ulici (od 3. do 9 novembra). Pa još 15.235 dinara Simpovom Ekspres restoranu za „hranu po jelovniku“, takođe za radnike (ovog puta priložen je fiskalni račun – kiseli i sveži kupus, teleće čorbe, pasulj bez mesa i hleb). Radnički skromno, bez alkohola.

Direktor „Vodovoda“ Krsta Janjić u prilog štedljivog raspolaganja novcem predviđenim za kafanu navodi podatak da je ovo javno preduzeće u 2014. godini, potrošivši 436.639 dinara, zapravo iskoristilo samo 62 odsto od planiranih sredstava.

– Planom smo predvideli 700.000 za te namene. Vidi se da je ovo znatno manje, što potvrđuje tezu o tome da štedimo. To dokazuje još jedan podatak – 436.639 dinara je 0,001 odsto od našeg ukupnog prihoda koji iznosi 375 miliona dinara, a propisima se za reprezentaciju dozvoljava do 0,5 odsto od ukupnog prihoda – navodi Janjić.

KAD ZAPIVA ZVONKO BOGDAN

Direkcija za razvoj i izgradnju potrošila je 420.000 dinara (oko 3.500 evra). Dostavili su redakciji „Vranjskih“ 65 računa, što znači da su u proseku svakih šest dana išli u kafanu o trošku firme. Prosečan iznos računa po odlasku u kafanu je oko 6.500 dinara. Koristili su usluge tri, četiri restorana. Da li po navici, tek najveći računi načinjeni su na Pržaru (jedan na 19.400 „za poslovne saradnike u sprovođenju komunalnog programa“, a drugi na 15.335 dinara, prvi u junu, drugi i oktobru) i jedan na 19.000 u kafani „Groš“ u martu prošle godine. Specifikacija uz ove račune nema, tako da nije poznato šta je bilo za trpezom, osim da je u „Grošu“ bio tzv. „meni po osobi“.

U MARKET PO VISKI
JP Vodovod je 2014. godine potrošilo oko 80.000 dinara u lokalnim trgovinskim radnjama. Osim viskija (14 boca) najčešće se kupuju razne vrste rakija (viljamovka, kajsija), gazirani i negazirani sokovi, kafa, čaj, šećer, bombonjere, čokolade. U januaru 2015. godine ukupno je u kafanama i prodavnicama potrošeno 7.852 dinara što je u okviru proseka za prošlu godinu.

U drugim objektima računi ne prelaze 10.000 dinara. Sadržinski su zanimljivi. Vina „Zvonko Bogdan“ recimo (1.400 dinara boca), tikveške specijalne i kuve serije (1.200-1.500), „bonaca (1.500 po boci), džoni voker, viljamovke (obično duple), lincura, zlatna dunja. Od hrane mućkalice, hajdučki ražnjić, butkica pod sačem, juneći ribić, rebarca na kajmaku, škarpina, slatki mali kolačići, razne druge đakonije.

Direktor Direkcije Dragan Stojković kaže da je ovo javno preduzeće lane platilo kafanske račune u iznosu od oko 900.000 dinara, ali da je pola miliona dinara teret koji su firmi ostavili bivši direktori.

– Kada nekog vodimo na poslovni ručak ili večeru, to je strogo namenski. Računi su od tri do osam hiljada dinara, možda nekad malo više. Odlasci u kafanu sa poslovnim partnerima pitanje su dobrog domaćinskog ukusa. To je isključivo kada imamo poslovne partnere sa strane sa kojima sarađujemo ili kada je reč o aktivnostima vezanim za realizaciju komunalnog programa – navodi Stojković.

Podsećanja radi, šest udarnih gradskih javnih preduzeća platilo je samo u prošloj godini kafanske račune u vrednosti od skoro tri miliona dinara (oko 25.000 evra). Ako se stvar banalizuje i cifra podeli sa prosečnom cenom ćevapa, pojedeno je otprilike 100.000 ćevapa za godinu dana. Najveći – Vodovod, Direkcija, Komrad, Novi dom – potrošili su u periodu 2012-2014. oko 6,3 miliona na kafanu. Za te pare trenutno se može pojesti oko 7.500 porcija srnećeg gulaša ili popiti preko dve tone skupocenog vina „Imperator“ po kafanskim cenama. Po naredbi gradonačelnika Zorana Antića i Gradskog veća zbog minusa u gradskom budžetu raspoloživa sredstva za kafanu javnim preduzećima u 2015. godini biće skresana za četrdeset odsto.

MIROSLAV NEŠIĆ
POLOVINA NOVCA SE ZLOUPOTREBI
Običaj uglednih firmi u Evropi je da se alkohol ne služi na skupovima upriličenim povodom poslovne saradnje. Miroslav Nešić (SNS), dugogodišnji odbornik u gradskom parlamentu, mišljenja je da se otprilike polovina novca predviđenog za reprezentaciju zloupotrebi, a da značajnu stavku predstavlja alkohol.
– Kafanska reprezentacija se ovde u većini slučajeva ne koristi da se ispoštuju poslovni partneri sa strane i i nekakva poslovna saradnja od koje preduzeće ostvaruje korist, već za kafansko druženje posle stranačkih skupova, sportskih priredbi i slično. Novac iskoriste i ljudi koji nemaju veze sa poslovanjem preduzeća.
Nešić objašnjava da efikasniju kontrolu budžetskog novca za ove svrhe onemogućava činjenica da su budžeti, izveštaji i finansijski planovi poslovanja javnih preduzeća šablonski, predstavljeni na nekoj vrsti obrasca na kojima se ne vide precizni finansijski tokovi.
– Rukovodstva se kriju iza toga i kažu da nemaju šta dodatno da objašnjavaju odbornicima skupštine. Kad nemate sve na papiru po stavkama, kada nemate pravilnike, onda ne znate ni da li je tu bilo alkohola, ni da li konzumiranje alkohola uopšte predstavlja reprezentaciju. A javna je tajna da se druženja u kafani svedu na opijanje i bančenje. Počne se sa ručkom, nastavi sa večerom, pa se ostane i posle ponoći, nekad do ranih jutarnjih sati. Potreban je nekakav pravilnik – ko i po kom osnovu može da koristi sredstva i da uz svaki račun ide objašnjenje direktora o utrošenim parama, da se navede svrha, povod, ko je sve bio i ostali podaci, poput pravdanja para za službena putovanja – kaže Nešić.