Ma, nije to ništa

, ,

Na primedbe DRI, u Vodovodu odmahuju rukom tvrdeći da su za propuste krivi nerešeni vlasnički odnosi nad branom Prvonek, ali češće i splet čudnih okolnosti i ekonomska kriza

Na sajtu Državne revizorske institucije  osvanuo je izveštaj o reviziji poslovanja u JP „Vodovod“ u Vanju. On je isčekivan s nestrpljenjem, jer je u vreme „češljanja“ finansijskih i drugih poslovnih dokumenata ovog preduzeća, bila dosta čaršijskih priča, pa i viceva. Danas, posle mesec i po, pošto su ga tamo dobro isčitali (osnovne zamerke naveli smo u okviru), generalni direktor „Vodovoda“  Krsta Janjić kaže:

-Čim nema nikakvuih prijava, prekršajnih ili krivičnih, čim nema sankcija, znači da se finansijsko poslovanje u JP „Vodovod“ Vranje, u 2013. godini, odvijalo u okvirima važećih zakona i pratećih propisa.

PO STANDARDU

Državna revizorska institucija služi se međunarodnim standarda revizije (ISA) i međunarodnim standardima vrhovnih revizorskih institucija (ISSAI), o izveštaju koji je potpisao Državni revizor  Radoslav Sretenović, koji sa dodatkom ima 91 stranu, direktor Janjić kaže da su bitne dve tačke, dve porimedbe. Prva se odnosi na kapitalnu investiciju, branu „Prvonek“.

ŠTA JE UTVRDIO REVIZOR
Skraćeno prikazani, propusti JP „Vodovod“ u 2013. godini, ovako izgledaju:
Propusti u finansijskim izveštajima:
1. Nekretnine, postrojenja i oprema i neraspoređeni dobitak prikazani za veći iznos od 12.285.000 dinara.
2. Iznosom od 298.462.000 dinara potcenjena vrednost građevinskih objekata.
3. Države donacije za izgradnju brane „Prvonek“ nisu zakonski prikazane.
4. U bilansu stanja, za iznos od 9.809.000 dinara, više iskazana potraživanja, a manje nekretnine i oprema.
5. Finansijski rezultati prethodnih godina prikazani uvećani za iznos od 198.112.000 dinara.
6. Više su prikazana odložena poreska sredstva (5.453.000), a manje odloženi poreski rashodi (3,820.000 din.).
7. Revizor posebno skreće pažnju da gubici vode (razlika između proizvedene i fakturisane količine) iznose 1.747.565 metara kubnih, odnosno 29 odsto.
Propusti u pravilnosti poslovanja:
1. Sistem finansijskog upravljanja nije i kontrole nije prema zahtevima pravilnika, a ne postoji ni interna revizija.
2. Nije poštovan Pravilnik javnih nabavki.
3. Javna nabavka asfalta, u iznosu od 9.000.000 dinara izvršena bez javnog poziva.
4. Kod malih nabavki za iznos od 27.050.000 dinara, nije poštovan Zakon o javnim nabavkama.
5. U javnoj nabavci od 22.500.000 vršene su izmene Plana nabavki koje nisu pratile izmene finansijskog plana.
6. Kod potrošenih 4.439.000 dinara nije bilo javnih nabavki što je suprotno zakonu.
7. Brana „Prvonek“, od početka eksploatacije, radi bez upotrebne dozvole.
8. Nije izvršen popis nekretnina, postrojenja i opreme čija je knjigovodstvena vrednost 5.065.640.000 dinara.
9. Na dospela potraživanja u iznosu od 537.791.000 dinara nije obračunata kamata.
10. Upravni odnosno Nadzorni odbor nisu raspodelili dobit iz 2013. godine.
11. Nije izvršen tačan obračun „investicionog dinara“ pravnih i fizičkih lica za izgradnju brane „Prvonek“.
12. JP „Vodovod“ nema opšti akt kojim je uređen način obračuna zarada.
13. Preduzeće je uvećanu zaradu za iznos od 14.593.000 dinara isplatilo na osnovu bez utvrđenih kriterijuma i ocene rezultata rada…
Primedbe i propuste je, u svom izveštaju potpisao generalni državni revizor Radoslav Sretenović.

– Što se tiče brane „Prvonek“, osnovno  pitanje i osnovni problem je da tamo nije utvrđeno pitanje vlasništva. Zbog toga smo mi pred nadležnim državnim  institucijama podneli takav zahtev, a osim toga smo, posredstvom pravobranioca, poveli upravni spor, kako bi se prvo utvrdilo ko je vlasnik brane. Kada taj problem bude rešen, mi ćemo apsolutno postupiti po uputstvima i preporukama koje se u presudi na nas budu odnosile.

Kada je već reč o brani, on ne prihvata stav iz izveštaje da brana „Prvonek“ nema upotrebnu dozvolu. Kaže da ona normalno radi po privremenoj dozvoli koju su izdale nadležne državne institucije, a da će stalna dozvola biti obezbeđena u redovnoj proceduri.

Janjić dalje objašnjava da su revizori napisali da JP „Vodovod“ izvrši amortizaciju od početka prijema brane, 2006. godine, iako se zapravo i ne zna čiji je taj objekat, što je, kako kaže, malo čudno. On insistira da se okonča upravni spor, kada će sve dileme biti jasne. Njegova druga ključna primedba na izveštaj odnosi se na neobračunatu kamatu na neizmirene finansijske obaveze fizičkih lica prema „Vodovodu“ u 2013 godini.

-Tačno je da na dugovanja potrošača vode nismo obračunali kamate. Zašto i čime smo se vodili u ovom slučaju? S obzirom na ukupnu ekonomsku situaciju u Vranju, na male lične dohotke, neredovne plate, dogovor je da ni jedno javno preduzeće u Vranju, čiji je grad osnivač, do daljeg ne obračunava tu kamatu – kaže Janjć.

Međutim, kako je država država, a revizor ipak revizor, direktor kaže da će se to nepisano pravilo ubuduće korigovati

Zato su, u finansijskom planu za 2015. godinu predvideli da obračunavaju i naplaćuju kamatu i to od 25. u mesecu.

Te dve primedbe, kako rekosmo, u „Vodovodu“ su ocenili ključnim. Sve ostale su „sitnije nepravilnosti u radu“. Direktora ipak podsećamo da su autori izveštaja posebno skrenuli pažnju  da se u vranjskom vodovodu, od ukupne proizvodnje, jedna trećina vode negde izgubi. Jednostavno je nema.

– Da, tačno je. I to stoji u izveštaju. Međutim, moramo imati u vidu da je taj „gubitak vode“ kod mnogih preduzeća iz naše branše u Srbiji mnogo veći. Prosek kod svih u zemlji je između 35 i 40 odsto. Dakle, mi smo u grupi onih koji imaju manji gubitak. Dakle, primedba stoji, ali ocenite, koliko je ona na mestu – kaže Janjić.

STIMULACIJA U CENI RADA

Pažnju kontrolora skrenuo je i podatak da u „Vodovodu“ svi zaposleni primaju stimulaciju od 15 odsto, a da za takvu „matematiku“ u preduzeću nema pravilnika, već se stimulisanje zaposlenih vrši odoka. Janjić, međutim kaže da to jednostavno nije tačno.

-Mi u svakom mesecu kaznimo sa pet do 10 odsto sve one radnike koji neredovno dolaze na posao, one koji se prema radu, zadacima i propisima ne odnosi profesionalno i koji ne uvažavaju stavove pretpostavljenog rukovodioca. Drugo, što je vrlo važno i što će upotpuniti odgovor na vaše pitanje, jeste činjenica da se taj stimulativni deo zarade od 15 odsto  zarađuje, dakle, on je već u ceni rada – tvrdi direktor.

Dilema po dilema, pitanje po pitanje i stižemo do tendera – tradicionalnog problema u poslovanju srpskih firmi. Ovom pitanju je Državni revizor namenio dve tačke u svom izveštaju. U jednoj se kaže da JP „Vodovod“ nije ispunio pravila poslovanja kod nabavke asfalta koji je koštao devet miliona dinara. Janjić o tome kaže sledeće:

– To je asfalt za krpljenje rupa, a jedina firma koja ga proizvodi, a bliža je nama od 20 km, je preduzeće „Saba Belča“ iz Preševa. Mi, dakle, nismo imali alternativu, a asfalt nam je bio neophodan. Vranje nije u poziciji Niša ili Beograda gde ima 10 njih pa ću ja da biram proizvođača. Preduzeće za puteve u Vranju tada nije radilo, u Leskovcu takođe, tako da smo mi jedino mogli da teramo asfalt iz Niša, koji je daleko 110 km. Ali, tada bi se postavilo pitanje troškova prevoza.