Daj šta daš

,

Prema dokumentima u koje su „Vranjske“ imale uvid, prvi predlog radnicima za socijalni program sadržao je četiri mogućnosti. No, posle svega, četvrta, a čini se i najzanimljivija mogućnost, volšebno je nestala sa spiska

Više nego odlazak Dragomira Tomića u penziju, tema dana u Simpu ovih dana je socijalni program. Iako se za ovaj vid sigurnosti do sada opredelio svaki drugi radnik u kompaniji, najnovija dešavanja unela su nepoverenje i u odvijanje ovog procesa. Do danas, prema najnovijem socijalnom programu, za odlazak iz Simpa prijavilo se 1.384 radnika, više nego svaki drugi zaposleni. Sad, ovaj broj se ne odnosi samo na maticu, nego i na zavisna preduzeća, koja će se rešavati van paketa, ali sad svejedno – za te ljude treba obezbediti maksimalno 11 miliona evra, ili 1,35 milijardi dinara. Krupan, prekrupan zalogaj, toliko krupan da je neko, sumnjaju radnici, smislio da smanji potreban trošak. Naravno, ovako veliki poslovi idu uz ogromne sumnje, ali su najnovija istupanja čelnika kompanije i Vlade Srbije išla u pravcu smirivanja tenzija, uz stalno uveravanje radnika da će za sve njih imati dovoljno para. No, radnici više i kad vide ne veruju, i eto novog problema za koji se malo ko nadao da će se pojaviti.

NOVA UREDBA

Nedavna poseta ministra privrede Željka Sertića predstavlja ugaoni kamen sviih premišljanja oko Simpa. Em što im je saopštio da je penzionisao Tomića, em da mu se sviđaju „zadovoljni radnici koji sede i rade“, em da oni koji su nezadovoljni, a u natpolovičnoj su većini, nemaju šta da brinu – država im garantuje budućnost. 

– Stekli su se uslovi da i Simpo uđe u program socijalne pomoći. Kriterijumi su jasni, takvi kakvi su, a za njihovu realizaciju obezbeđeno je 16 milijardi dinara u tranzicionom fondu. Za taj novac višak zaposlenih, odnosno oni koji žele da dobrovoljno odu, moći će da nađu novi posao ili započnu neki drugi vid svojih aktivnosti – ostao je mističan ministar Sertić.

Da ne bude zabune, Sertić je rekao da je onih pet miliona evra, pare koje su ovde stigle pre nove godine, „poslednje pare koje će država upumpati u Simpo“. Pa vi mu mislite.

U priču ovde ulazi i generalni direktor Simpa Slađan Disić, koji je i izneo podatke o 1.384 radnika prijavljenih za socijalni program.

– Zbog novih uredbi Vlade Srbije ponovo će biti urađene ankete među zaposlenima. Tako će se u narednih desetak dana tačno znati koliko se radnika u Simpu opredelilo da kroz socijalni program napusti kompaniju –  rekao je Disić.

I tu sada nastaje probem. Prema dokumentima u koje su „Vranjske“ imale uvid, prvi predlog radnicima za socijalni program sadržao je četiri mogućnosti (vidi okvir anketni listić). No, posle svega, četvrta, a čini se i najzanimljivija mogućnost, volšebno je nestala sa spiska. Tako radnici, kojima do penzije nedostaje do pet godina,  neće moći da uzmu otpremninu a onda na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje dočekaju i penziju. A novac nije bio mali, mada je računica komlikovana. Uglavnom, socijallni program na ovaj način nije smeo da pređe 8.000 evra, a predstavljao je zbir šestomesečne prosečne srpske zarade plus 60 odsto prosečne zarade za sve nedostajuće mesece do penzije. Otprilike, po današnjim statistikama, oko 240.000 na ruke plus još 24.000 dinara pa puta recimo 60 meseci. Ali ne više od 8.000 evra. Ko ti daje – em pare do penzije, em penzija. Al, vidiš, ni to niko ne daje više.

E, i tu se sada javljaju problemi. Radnici smatraju, bar oni koji su se obratili medijima, da je u Simpu na pomolu još jedna prevara radnika.

– Pred kraj prošle godine radnici koji su potpisali socijalni program  obavešteni su od strane rukovodstva da je to prihvaćeno kao i da će biti isplaćeni već u januaru ili najkasnije u februaru. Do tada, moraju da iskoriste sve godišnje odmore. Ako se nekome ne isplati novac, ima pravo na plaćeno odsustvo do isplate – kaže dobar poznavalac situacije oko socijalnog programa u Simpu.

Ali, prema njegovim rečima, ovih dana rukovodstvo obaveštava radnike da taj program ne važi, već da ide novi koji se razlikuje i koji „obeštećuje radnike“. Po novom socijalnom programu prva opcija je šest bruto plata, i najmanje 15 godina radnog staža kod istog poslodavca. Druga opcija je 200 evra po godini staža kod poslednjeg poslodavca, a treća je ostala ista kao u prvom predlogu. Ali, četvrta opcija izbačena je iz kombinacije. – Nepouzdani izvori tvrde da je država uplatila novac, ali da neko hoće da uzme razliku! Drugi tvrde da su direktori spremni da se dodvore vlastima i da se spremaju da nateraju radnike da uzmu koliko im se da. Ali, četvrtu, sada nepostojeću opciju upisalo je 800 ljudi, i na njih se sada vrši pritisak da se izjasne pod novim uslovima – kaže izvor „Vranjskih“ iz Simpa.

GENEZA
Prvi socijalni program odrađen je za Simpo tačno pre devet godina, u februaru 2006. godine, u vreme kada je generalni direktor bio Budimir Mihajlović.
– Socijalni program za radnike Simpa je načelno prihvaćen i u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, s tim što su oni tražili da ga preradimo u formalnom delu. Tim programom je obuhvaćeno oko 380 radnika, koji će sukcesivno otići iz Simpa sa otkupninom od 200 evra za svaku ovde provedenu godinu – kazao je tada Mihajlović.
Prema tadašnjim procenama Simpo  samo za obaveze po socijalnom programu treba da obezbedi više od dva miliona evra. I sad, posle toliko godina, idi ubedi radnike da ti veruju!

Ovakvu kombinatoriku demantuje Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, koji tvrdi da ono što važi za Simpo važi i za sve ostale zainteresovane firme u Srbiji.

– Svi pravilnici o socijalnom programu doneti su na nivou države i vrede za sve. Ponude socijalnog programa su minimalno menjane, i država pokazuje da misli o svakom zaposlenom – tvrdi Stevanović.

PROGRAM ILI POMOĆ

Da ne bi bilo nikakve zabune, i ministar Željko Sertić je najavio pomoć države „u drugim oblicima, koji su mogući“, što se pre svega odnosi na deo radnika koji su trenutno višak i imaju želju da odu iz Simpa uz otpremnine zvane socijalni program. Ali, kako stvari stoje videlo se najbolje kada je ministar nenamerno, ali jasno rekao umesto „program“ – „pomoć“, pa sad novi plan otpremnina za radnike Simpa ispada pre kao neka socijala nego kao bilo kakva nada ili garancija za budućnost.

– Od vas se očekuje da kompanija počne da profitabilno radi, da vraća dugove i da zapošljava nove radnike – rekao je Sertić obraćajući se radnicima koji su se slučajno zatekli.

Iako nije objasnio zašto polovina njih mora da ode kako bi se zaposlili novi ljudi, Sertić je, očigledno dobro marketnški potkovan, pričao ono što ljudi žele da čuju, recimo da je Tito, iako mrtav, i dalje među nama.

– Morate u Simpo vratiti te vrednosti koje smo zaboravili. Nijednim novcem se ne može platiti osećaj da si učestvovao u ponovnom podizanju jedne ovakve kompanije – ocenio je Sertić, ne propustivi priliku da ipak napomene da će i ovdašnji narod, a naročito menadžment, morati da radi kako se to radi u  Parizu, Londonu „ili bilo gde na ovom svetu“.

I šta će sada prosećan Simpovac, razapet između nebeske i zemaljske Srbije, između Tita i Vučića, Tomića i Disića, bede i sirotinje? Uzeće, kao i obično, ono što mu život pruža, ili daj šta daš.  

ANKETNI LISTIĆ
U skladu sa Programom za rešavanje viška zaposlenih (socijalni program), a na osnovu preporuke Ministarstva privrede, dajem sledeću:
I Z J A V U
Neopozivo se opredeljujem za dobrovoljni raskid radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih u SIMPO ad Vranje  (povezanom društvu), uz isplatu:
OPCIJA 1. Novčane naknade u iznosu od 10 prosečnih zarada u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike – za zaposlene koji imaju više od 10 godina staža osiguranja;
OPCIJA 2. Novčane naknade u visini dinarske protivvrednosti 200 evra po godini staža osiguranja po srednjem kursu na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih  od strane poslodavca, uz mogućnost mesečnog uskladjivanja dinarske proitivvrednosti iznosa novčane naknade;
OPCIJA 3. Otpremnine u skladu sa Zakonom o radu i ostvarivanjem prava na novčanu naknadu u skladu sa propisima o zapošljavanju;
OPCIJA 4. Zaposleni kome do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju nedostaje do pet godina, može da se opredeli za jedno od prava iz stava 1, tačka  1, 2. ili 3. ove izjave ili za posebnu novčanu naknadu za  koju se sredstva obezbedjuju u budžetu Republike Srbije – u iznosu koji predstavlja zbir šestostruke prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike (jednokratna isplata) i proizvoda preostalog broja meseci do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju  i 60% prosečne mesečne zarade ostvarene u  Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike (mesečna naknada preko Nacionalne službe za zapošljavanje do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju).

NAPOMENA:
Zaposleni zaokružuje samo jednu od ponudjenih opcija.
Dan za utvrdjivanje jednog od uslova za ostvarivanje prava na  penziju je 31.12.2014. godine.
Zaposleni koji se opredele za opciju 1. nemaju pravo na mesečnu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Zaposleni koji se opredele za opciju 2. nemaju pravo na mesečnu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Zaposleni koji se opredele za opciju 3. imaju pravo na otpremninu u skladu sa članom 158. Zakona o radu, na mesečnu novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje čije trajanje zavisi od godina staža osiguranja, kao i pravo na uplatu doprinosa PIO i doprinosa za zdravstveno osiguranje za vreme dok primaju naknadu. Izuzetak su zaposleni kojima  do ispunjenja prvog uslova za penziju nedostaje do dve godine i  imaju pravo na mesečnu naknadu i uplatu doprinosa za PIO  i zdravstveno osiguranje preko  Nacionalne službe za zapošljavanje do ostvarivanja jednog od uslova za  penziju.
Otpremnina u skladu sa članom 158. Zakona o radu se obračunava na osnovu prosečne mesečne zarade zaposlenog isplaćene za poslednja tri meseca (zbirna bruto zarada za poslednja tri meseca se deli sa tri) i pomnoži brojem navršenih godina rada u radnom odnosu u Simpu ili povezanom društvu.
Zaposleni koji ostvaruju pravo na naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, to pravo će ostvarivati u trajanju od:
– tri meseca ukoliko imaju radni staž od 1 do 5 godina;
– šest meseci ukoliko imaju radni staž od 5 do 15 godina;
– devet meseci ukoliko imaju radni staž od 15 do 25 godina;
– dvanaest meseci ukoliko imaju radni staž preko 25 godina i
– do dve godine ukoliko u tom periodu stiču jedan od uslova za pravo na penziju.
Zaposleni koji se opredele za opciju pod tačkom  4. ove izjave, imaju pravo na mesečnu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, a nemaju  pravo na uplatu doprinosa za PIO preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Pravo na zdravstveno osiguranje zaposleni koji prihvate socijalni program (osim opcije 3.), ostvarivaće preko člana domaćinstva koji je osiguranik. Ukoliko nema osiguranika preko koga može ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje, ovo pravo ostvariće  u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Pravo na novčanu naknadu po osnovu Programa rešavanja viška zaposlenih, nemaju zaposleni koji ispunjavaju uslove za odlazak u penziju po bilo kom osnovu.
Zaposleni kojima prestane radni odnos, imaju pravo na evidenciju kod Nacionalne službe za zapošljavanje radi ostvarivanje prava u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Zaposleni ne može da ostvari pravo na novčanu naknadu, odnosno otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena novčana naknada, odnosno otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.