Polovina godišnjeg budžeta – donacije EU

, ,

Mi smo prvo prepoznali funkcije ključnih donatora. Shvatili smo da u Evropi nemate nigde na tržištu novca toliko besplatnih sredstava kao u Fondovima prekogranične saradnje. Onda smo rekli – idemo tamo i za takav put smo se dobro pripremili, imajući u vidu da ćemo na tom „tržištu novca“ imati posla sa pravim vukovima kakvi su gradivi Niš, Leskovac, Vranje, Zaječar… – kaže Novica Tončev predsednik SO

Iz različitih fondova Evropske unije opština Surdulica je od 2008. godine, dobila 530 miliona dinara bespovratnih sredstava. Da, baš tako – bespovratnih sredstava. Tako je, na tom, u Evropi jedinstvenom tržištu besplatnog novca, lokalna samouprava obezbedila preko polovine, ili bolje rečeno54 odsto poslednjeg godišnjeg budžeta. To su brojke koje poštuju upućeni, zbog čega je Surdulica, to već nije novost, več nekoliko godina lider u konkurenciji blizu 100 opština koje pripadaju IPA programu prekogranične saradnje. Tvorac takve razvojne politike jeste jedan tim lokalnih stručnjaka na čijem čelu je narodni poslanik Novica Tončev, predsedni Skupštine opštine.

-Da, malo je poznat podatak da je opština Surdulica medju pet prvih lokalnih samouprava u Srbiji sa najboljim referencama u saradnji sa Evropskom unijom uopšte, a da i ne govorim o delu opština i gradova IPA programa prekogranične saradnje, gde su lider u pravom smislu te reči – kaže Tončev na početku razgovora.

Ovi podaci su tim značajniji imamo li u vidu da je Surdilica ovakvu poziciju izborila u konkurenciji četiri grada (Niš, Leskovac, Zaječar i Vranje) i čak 32 opštine od Kladova i Majdanpeka na severu, do Preševa, Bosilegrada i Trgovišta na jugu Srbije. Pa ipak kako se to dogodilo? Preko noći?

-Vidite, mi smo prvo prepoznali funkcije ključnih donatora. Shvatili smo da u  Evropi nemate nigde na tržištu novca toliko besplatnih sredstava kao u Fondovima prekogranične saradnje. Onda smo rekli – idemo tamo i za takav put smo se dobro pripremili, imajući u vidu da ćemo na tom „trćištu novca“ imati posla sa pravim vukovima kakvi su gradivi Niš, Leskovac, Vranje, Zaječar… – pojašnjava Tončev.

Računamo dalje: ovakvom ekonomskom politikom lokalne samouprave, Evropska unija, odnosno njeni fondovi, poklonili su svakom građaninu  opštine Surdulica  po 25.200 dinara za bolji kvalitet života. Na ovakvu računicu predsednik SO odgovara.

-Tajna svakog uspeha, u svakom poslu, jeste da samo malo brže razmišljate od drugih, da malo brže prepoznajete vreme i događaje kojima idete u susret. Kada govorimo o projektima koje opština Surdulica dobija iz IPA fondova Evropske unije, oni su plod politike koju vodimo u tom važnom segmentu ekonomskog razvoja. Kada smo prepoznali količinu novca koja je namenjena pograničnim opštinama i ekonomsku politiku koja se vodi u tim fondovima, nama je ostalo da se dogovorimo kako da pronađemo puteve do tog besplatnog novca.

Šta su uradili u lokalnoj samoupravi? Prvo su na nivou opštine formirali  jedan zaokružen tim stručnjaka u kome su: najpre ljudi koji prepoznaju probleme lokalne samouprave (rukovodstvo opštine), zatim one koji te probleme pretvaraju u projekte (ekonomski i finansijski stručnjaci) i na kraju „ambasadore“ koji održavaju stalne kontakte sa IPA Fondovima EU (IT i jezički stručnjaci).

-Kada dakle osmislimo problem u našoj sredini, važno je naći u susednoj državi opštinu, koji ima isti ili sličan problem, da bi partnerski podneli projekt. Tako su sagrađeni svi objekti, pa i ovi poslednji, Surdulički kulturni centar i Informativni centar na Vlasini. Oba su predata na upotrebu pre desetak dana – kaže Tončev.

ZAŠTO JE SURDULICA LIDER KOD DONATORA?
Na pitanje „Vanjskih“ zašto je Surdulica uistinu lider među stotinu opština koje koriste IPA sredstva prekogranične saradnje, odnosno sredstva Evropske unije, Biljana Stanković, direktorka Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga kaže:
-Za razliku od mnogih drugih, u Surdulici za taj posao imaju izrađenu kompletnu plansku dokumentaciju, što na svojim prioritetnim ciljevima rade vrlo konzistentno, što imaju izuzetno obučen i kvalitetan projektni tim koji pobeđuje, sa liderima u timu koji su istinske vođe i što svake godine tom timu dodaju po tri nova edukovana stručnjaka za razne oblasti. Zatim zahvaljujući sopstvenim sredstvima koja ulažu u projekte, opština ide u susret rešavanju problema. Ali, bez obzira na sve ove činjenice, oni su procenili da im nedostaje još stručnjaka određenih profila. Zato je pravo zadovoljstvo raditi sa njima i zato opštine iz Bugarske žele da u njima imaju partnera, a ne u onim opštinama koje svake godine kreću iz početka. Sledeće, u Surdulici su davno ostvarili kontakte sa opštinama iz Bugarske, tako da se međusobno jako dobro poznaju, što stvara predispozicije za dobre projekte. A svaki uspešno završen projekt, stvara velike šanse za nove.

U Surdulici stalno insistiraju na projektnom timu. On ima stalni i povremeni sastav. U stalnom sastavi su predsednik opštine, njegov zamenik, predsednik Skupštine i njegov zamenik, ljudi iz Službe za razvoj i prateći stručnjaci iz lokalne administracije, a povremeni su oni sa terena, javnih preduzeća, ustanova, mesnih zajednica, škola…Sve skupa, iza svakog projekta stoji bezmalo 100 ljudi.

-Mi smo, recimo, prošle godine napisali i konkurisali sa pet projekata prekogranične saradnje. Tri su prošla, a time smo obezbedili nešto preko milion evra kojima direktno podstičemo kvalitet života građana Surdulice.

Tu je vrlo značajan jedan podatak, koji je malo poznat. U toj našoj ekipi, u tom timu stručnjaka za projekte, koji predvodi Ankica Žegarac Milenković, svaki ima svoje reference. Oni su između sebe uspostavili utakmicu, jedan prestiž čiji će projekti proći i ko će dobiti više bodova, a bodovi za rezultat imaju veća lična primanja.

U ovoj priči veoma je važna činjenica što u Surdulici imaju sredstva za predfinansiranje, dakle što grade sopstvenim parama, a pare iz fondova stižu po završetku, kada stignu upotrebne dozvole. Tončev onda obznanjuje jedan pomalo neverovatan podatak.

-Da li vi verujete da tamo ma više para nego što smo svi mi tražili. To govori o tome da neke opštine sa ovog područja iz Srbije i Bugarske, ili ne žele te besplatne pare, ili im se ne dopadaju evri,  ili ne umeju da nađu puteve do fondova. Ali, to je već naša posla.

Para, dakle ima. Ali kako doći do njih, kako prepoznati sopstveni problem i tražiti novca za rešenje.? Jedan projekt koji je pre dve-tri godine, od strane onih koji odlučuju, proglašen je za najbolji jeste izgradnja lokalnog puta do manastira Palja. Partnerskoj opštini Ćustendil bile su potrebne mašine za čišćenje snega. Zanimljivo je da smo projektom predvideli da te mašine ulaze i na našu teritoriju, da čiste i naše puteve, a to se komisiji posebno dopalo.

-I pored svega naša opozicija, nemajući valjda druga posla, li nepoznavajući materiju, često se okome na naše projekte. Oni idu do te granice da nas pitaju zašto u projekte ne uključimo nezaposlene ljude sa zavoda, jer su članovi timova dobro za to plaćeni. Ni svesni nisu da time pokazuju samo svoje neznanje, jer Evropa u toj materiji poznaje samo reference. Dakle, projekte pred EU mogu da iznesu samo ljudi sa licencama, dakle stručnjaci. Projekti nisu kafanska naglabanja, ili tračevi dokonih političara objašnjava predsednik SO.

Narodni poslanik dalje kaže da neki nerazumni iz opozicije direktno rade protiv interesa građana Surdulice, tako što rovare protiv lokalne samouprave, zato što su ljubomorni na ovakve iznose sredstava, a ne znaju da to koristi svima, pa i njihovoj deci. Onda je izneo jedan zanimljiv podatak.

-Eto, je i moja privatna firma, „Tončev gradnja“ dobila smo do sada desetak projekata iz Evropske unije. Ali, od kako sam ja u vrhu lokalne vlasti, mi nismo konkurisali ni na jedan projekt koji se odnosi na Surdulicu upravo iz ovakvih nerazumnih pobuda i zlih namera.

Kako je onih drugih, pravih primera i previše, pitamo Tončeva da nam objasni funkcije dva centra koji su upravo završeni sredstvima donatiora. Jedan je u selu Alakince, a drugi na Vlasini

-Da, kada bi mi napravili onaj divan Centar u selu Alakince, da nam nije IPA projekata. Mi ćemo u tom selu, uz pomoć jednog fakulteta, uskoro formirati Centar za obuku mladih ljudi koji žele da se osposobe za pisanje projekta. Biće to naša mala Pernica, a upravo njihova edukacija, biće predmet novog projekta kod EU. Šta ima lepše od toga?

A centar na Vlasini?

-Centar na Vlasini je takođe rezultat potreba ljudi koji tamo žive. To je objekt koji će svojim sadržajem: salom, opremom, apartmanima, pratećim sadržajima, ljudima koji će tu raditi… dovesti one koji su potrebni Vlasini, ljude kojima ćemo omogućiti da tu borave dok rade za interese Vlasine i Surdulice.