Pojeli 200.000 ćevapa

Gradonačelnik Antić ne isključuje mogućnost ukidanja budžetskih para za reprezentaciju, pa se postavlja logično pitanje – da li će Krsta Janjić, Dragan Stojković ili recimo Dejani, Ilić i Manić, morati da vode goste i poslovne parnere na ženine sarme i baklavu, umesto u elitne kafane na jagnjeće pečenje, rebarca na kajmaku ili makar na ćevape

Iako su, navodno, štedeli, direktori šest udarnih javnih preduzeća u Vranju platili su samo u prošloj godini kafanske račune u vrednosti od skoro tri miliona dinara ili oko 25.000 evra. Ako se stvar banalizuje i cifra podeli sa prosečnom cenom porcije ćevapa, pojedeno je otprilike oko 10.000 porcija ili 100.000 ćevapa za godinu dana. Još otprilike toliko pojedeno je tokom 2012. i 2013. godine na račune četiri ključna gradska javna preduzeća (Vodovod, Direkcija, Komrad, Novi dom) prema dostupnim podacima, verovatno i više kada bi se pokazatelji papirološki kompletirali.

Za oko 6,3 miliona koliko je iz te četiri firme plaćeno pretežno Simpovim kafanama u periodu 2012-2014, trenutno se može pojesti oko 210.000 ćevapa i popiti preko petnaest tona stonog vina po kafanskim cenama. Takve bahanalije platio je Grad Vranje koji poslednjih godina vrlo teško sklapa budžet i servisira vlastite obaveze. Javnost, odnosno građani koji pune taj budžet posle ovakvih cifara mogu se samo zapitati – koliko li je tek potrošeno u godinama iza nas kada nismo štedeli?

Sad je, eto, „doćeralo cara do duvara“ i mora da se špara. Kažu, stvarno. A ne kobajagi, kao ranije. To, između ostalog, podrazumeva da jagnjeće brigade iz lokalnih javnih preduzeća stegnu kaiš. Ovakva obećanja nije ništa lakše svariti od količina hrane unete u rastegljive direktorske želuce. No, ni u vreme Druga Tita direktori javnih preduzeća i opštinski funkcioneri nisu vodili goste preduzeća kući na ženine sarme i baklave, pa nećemo valjda sad u 21. veku da se brukamo, razmišlja glasno u svoju odbranu većina direktora. Građani koji pune gradski budžet mogu samo da plaču. Tako su odabrali.

IGOR ANDONOV
KRENUTI OD SEBE
Predsednik Gradskog odbora SDS Igor Andonov podseća da do najavljenog ukidanja reprezentacije nije došlo.
– Ne vidim da se štedi i po tome što pojedini direktori javnih preduzeća odbijaju da smanje neprimerene, astronomske plate sebi i svojim saradnicima. Ali su, prema nekim nezvaničnim pričama koje čujem, smanjili plate ljudima sa srednjom školom koji zapravo u tim preduzećima najviše rade, a imaju realne zarade. Ne može direktor JP Uprava banje da ima 117.000 dinara platu, što je duplo veća zarada od lekara zaposlenog u zdravstvenom centru. To je jedna nenormalna situacija. I dok god je tako ja ne mogu da verujem u iskrenost bilo koje namere lokalne vlasti.

KOD DIŠE NA RUČAK

Gradonačelnik Zoran Antić jes krajem prošle godine najavio mogućnost ukidanja troškova reprezentacije. Ta mera je na stend-baju.

– Javna preduzeća i ustanove imaju na raspolaganju četrdeset odsto manje para za reprezentaciju nego u 2014. Imaju striktne cifre do kojih mogu da idu, ali i obavezu da u okviru toga izmire zaostale dugove – otkriva gradonačelnik.

Grad je usvojio više pravilnika kojima redukuje troškovnik u raznim oblastima, ali ne i onaj za reprezentaciju. Valjda je to ono poslednje, ono od čega se ledi krv u žilama svakog prosečnog srpskog direktora, „dobrog domaćina“ koji ne bi da remeti ustaljenu crevnu floru.

– Moguće je – nastavlja Antić – da u zavnosnosti od naše procene, uskoro bude usvojena mera da se korišćenje reprezentacije javnim preduzećima odobrava isključivo uz posebno odobrenje gradonačelnika i u izuzetnim prilikama kako bismo izbalansirali budžet. Svakodnevni odlasci u kafanu sa raznoraznim gostima biće najverovatnije ukinuti zbog nedostatka sredstava.

Ako ni to ne urodi plodom, prvi čovek grada spreman je da ide i dalje.

– Ostavljamo mogućnost da, ukoliko ne budemo mogli ni na taj način da servisiramo naše obaveze, reprezentacija bude potpuno ukinuta na svim nivoima, pa i u javnim preduzećima – najavljuje Antić ovu mogućnost kao krajnju meru i otkriva da je lokalna samouprava javnom sektoru već opcigovala deo iznosa dnevnica za službena putovanja u zemlji i svela ih sa dve na hiljadu i po dinara.

Jedan od vodećih lokalnih opozicionih političara i lider SDS Igor Andonov nepoverljiv je prema ovakvim merama štednje.

– To je u rangu naučne fantastike. O toj i takvoj, navodnoj štednji budžetskog novca priča se već dve, tri godine. Iskreno im ne verujem, kao što ne verujem da je moguće da naši direktori ne idu u kafanu. Uostalom, u prošlom broju „Vranjskih“ objavljani su neki kafanski računi koje su napravili ljudi iz „Vodovoda“ u novije vreme. To otvara sumnju i nameće pitanje – da li je tako i u drugim preduzećima iz kojih računi još nisu isplivali na površinu i kakve su posledice – upitno će Andonov koji je do 2012 bio zamenik gradonačelnika Vranja.

DIVLjAČ NA IZORANOJ ULICI

Prosečan lokalni funkcioner je dokazao da je prilagodljiv. Možda su bahanalije tipa afričko vino uz pečeni badem, koji su se svojevremeno lepili za srce eks zameniku gradonačelnika i lekaru-specijalisti Goranu Stankoviću prošlost, ali rukovodioci u javnom sektoru i njihovi dragi gosti teško će se odreći zadovoljstva zvanog kafana. Resetovaće prohteve, neće na stolu biti jagnjeće pečenje, teleći biftek, morska riba ili rebarca na kajmaku, ali ta družina dokazala je ličnim primerom bezbroj puta da nema ništa ni protiv skromnijeg menija – ćevapa zalivenih ozbiljnih litražama „lilija“ (litar vina, litar kisele) ili čačkaličastih zadovoljstava. Samo da reprezentacija ostane. Šta Antić za sada uzima direktorima javnih preduzeća?

Konkretno u jednom od najvećih, JP Vodovod, kafanska reprezentacija bi u 2015. godini trebala da bude prepolovljena u odnosu na 2014. Ova firma je prošle nedelje dospela u žižu javnosti posle objavljivanja informacije da je na poklone poslovnim partnerima u vidu viskija (tridesetak flaša) spiskala oko 300.000 dinara, a da su se sa gostima u nekim objektima gostili pršutom, srnetinom i prasećim pečenjem za „uspešno okončanje radova u glavnoj ulici“.

ŠTEDNjA I POTROŠNjA
Prema podacima iz finansijskih izveštaja i planova poslovanja Radio-televizija Vranje utrošila je na ugostiteljske usluge 177.000 dinara u 2012, a u 2013. godini 283.000 dinara. Plan za 2014. je 300.000 dinara, ali će podaci o utrošku za prošlu godinu biti poznati tek po usvajanju finansijskih izveštaja u lokalnom parlamentu. Turistička organizacija u 2012. i 2013. potrošila je 185.000 dinara na kafansku reprezentaciju. Pozorište „Bora Stanković“ 141.000, a Narodna biblioteka 78.000 dinara u 2013. godini. Pravi primeri štednje bili su recimo Narodni muzej ili Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite koji ili nisu ništa potrošili ili se radi o minimalnim iznosima.

– Otkrivanje informacija o basnoslovnim plaćenim sumama za viski i račune na „Pržaru“ iz „Vodovoda“ podiže stepen mog nepoverenja – naglašava opozicionar i lokalni odbornik Andonov. 

Od direktora Krste Janjića novinar saznaje da je ovo javno predzeće u prošloj godini od raspoložive esencije za kafanu potrošilo 612.000 dinara. U 2013. ona je bila nešto veća – 655.000 dinara. Evidentno je smanjenje troškova u odnosu na 2012. (960.000 dinara), ali govorimo o ciframa od kojih se običnim smrtnicima, posebno kojima su smanjene plate i penzije da bi se punio državni budžet, vrti u glavi. Reč je o cirka 2,2 miliona za tri godine (ekvivalent za oko 73.000 ćevapa ili 5.500 boca vina). Janjić najavljuje ozbiljniju redukciju troškova.

– Iznos koji smo potrošili u 2014. od 612.000 dinara biće umanjen za preko šezdeset odsto. Imaćemo na raspolaganju samo 230.000 dinara. To je propisani maksimum i mi ćemo se toga pridržavati. Moraćemo i da otpustimo pet odsto radnika – navodi Janjić.

U JP Direkcija za razvoj i izgradnju Vranja morali su da plate oko milion dinara za obaveze po kafanskim računima u poslednje dve godine. Malo je komplikovano raščivijati tokove novca. Naime, ova firma je za vakta dvojice direktora  iz SNS (Nebojša Bote Nikolić i Goran Djorđević) tokom 2013. godine u kafani potrošila 597.230 dinara. Plaćen je beznačajan deo toga, pa je nešto manje od pola miliona nasledio sadašnji direktor Dragan Stojković (DS). On iznosi podatak da je prošle godine realno potrošeno oko 120.000 dinara za reprezentaciju, ali da je staro dugovanje iz prošle i ranijih godina došlo na naplatu.

– Većim delom se radi o zaostalom rashodu iz perioda kada su firmu vodili neki drugi ljudi. Posle razmene naloga sa „Simpom“ (ugostiteljski objekti, p.a), sveli smo stanje dugovanja na nulu. Mi iz sadašnjeg rukovodstva ne spadamo u gramzive ljude, odnosimo se prema novcu iz gradske kase kao prema parama iz porodičnog budžeta. Vodimo poslovne partnere na ručak samo kad je to neizbežno – kaže direktor Direkcije Dragan Stojković.

NEKAD JE BILO GORE

U „Komradu“ govore o domaćinskom raspolaganju novcem, a neka čitaoci ocene sami da li je tako. Godine 2014. bilo je predviđeno 800.000 dinara za troškove reprezentacije, potrošena je 681.000. Pretprošle godine planom je bilo predviđeno 900.000, a na kafanu otišlo 710.000 dinara (u finansijskom izveštaju piše da je ipak utrošeno čak 1,2 miliona). Ako se držimo podataka iz firme, to je ukupno 1,4 miliona dinara. Ili 46.000 ćevapa. Ili 3.500 litarskih vina. Ako su pak tačni podaci iz finansijskog izveštaja, teško breme pada na stomak od količine roštiljskog mesa.

– Sada ćemo prema planu imati oko 312.000 dinara. Od početka godine potrošili smo 9.000. Mere štednje nas ne pogađaju mnogo jer smo štedeli i dosad – kaže Ilić.

Direktor JP Novi dom Nebojša Radulović otkriva da je to preduzeće u 2014. godini, tačnije od februara otkad njime gazduje novo rukovodstvo sa Radulovićem na čelu,  potrošilo 310.000 od planiranih 400.000.

– Postojao je veći broj računa koji predstavljaju dugovanja iz vremena prethodnih direktora i koji su nama došli na naplatu, što je uvećalo iznos reprezentacije – kaže Radulović.

Preneta su dugovanja od 1,3 miliona dinara za 2012. i 2013. godinu, kažu podaci iz finansijskog izveštaja.

– Plan je da se ove godine troškovi drastično smanje. Uštedeli smo već oko 7 miliona dinara otpuštanjem prekobrojnih radnika i posle dve godine tzv. kumulativnih gubitaka (nasleđeni dug iz prošlih vremena bio je oko 70 miliona dinara, p.a), poslovali smo pozitivno. Tako će najverovatnije biti i u 2015 – najavljuje Radulović.

Najskromniji su bili u JP Uprava banje. Za razliku od nekih prethodnih godina kada su u Vranjskoj Banji pravljeni rekordi po utrošku opštinskih para na kafansku reprezentaciju (sadašnji gradski većnik i bivši direktor Uprave banje Nebojša Stojanović neprikosnoven je sa oko 60.000 evra za svog mandata), sada je utrošeno manje od planiranih 100.000 dinara. Direktor JP Skijalište Besna kobila Dejan Manić pak kaže da je preduzeću koje vodi prošle godine finansijskim planom bilo odobreno oko 200.000 dinara na reprezentaciju, što je na nivou 2013. godine.

– Potrošili smo nešto manje od toga, dobar deo na organizaciju seminara i poslovne susrete sa potencijanim investitorima koji su dolazili na Besnu kobilu. U 2015. godini imamo na raspolaganju dvostruko manje novca, 100.000 dinara. Štedećemo na svim nivoima gde je to moguće jer su takve mere naložene iz lokalne samouprave – kaže Manić.

Ako ćemo iskreno, srpskom direktoru štednja teško pada, uči nas naša prošlost. Svaka zabrana u njemu izazva ozbiljne lomove i kontraefekat. I gde onda čovek da nađe utehu. Makar i o svom trošku.