Pa, hoće li boleti kod čika zube? Kod ovoga, ne. Nenad Marić plombira i zube, i dušu
SMISAO
Nisi sam.
Na ovom putu
neko brine
za sve nas.
Nije svejedno
kakav stav gradiš
dok se ruši
tvoj mali svet.
Ništa slučajno.
Spojeni sudovi.
Tvoji jauci i molitve
dodirnuli su kamen.
Nije uzaludno.
Nadilazi nas smisao
igre koju igramo
da bi bila igrana.
(Iz zbirke „Vikend na Mesecu“)
U GRADSKOJ VREVI
U gradskoj vrevi
mešaju se strasti,
znoj i parfemi.
Ne čujem svoj glas
a vičem,
od dima i šminke
gledam a ne vidim.
Poželim da odem
negde
gde su životi dugi
a ljudi prosti,
gde se reči jedu
bez sitne pakosti.
U gradskoj vrevi
pogledi zamagljeni,
čast mnogo ne vredi.
Gomila opravdava glupost.
Zdravlje strada
od nečega
što se zove zabava.
Ovi zubari nekakav neobičan svet. Malo im je kljova, karijesa, hoće li boleti kod čika-zube (naravno), malo im je umilnih zvukova onog svrdla za plombiranje, jauka žrtava… ovaj, pacijenata, pa se bacili na neke druge aktivnosti; a po pravilu, u njima postižu dobre rezultate.
Evo, recimo, globalno najpoznatiji zubar na svetu – Džon „Dok“ Holidej, dobar dentista, još bolji kockar, a najbolji revolveraš; a kod nas u Vranju, zubari u politici, pa u muzici, a evo jednoga i u poeziji.
O Nenada Marića smo se ogrešili, još prilikom pojave njegove prve zbirke „Vikend na Mesecu“(Vranjske knjige, 2009); te objavićemo prikaz u sledećem broju, te iskrsne nešto preče ( a retke su stvari koje mogu biti preče od dobre poezije), te ovo, te ono… Mea culpa.
PROFIL
Nenad Marić rođen je 1971. godine u Vranju. Poeziju objavljuje u periodici i učestvuje na književnim susretima od 1996. godine. Prve uzore imao je u pop-rok i bit pesnicima, pa zato svoju poeziju često izvodi uz gitaru kao kantautor. Po profesiji je specijalista opšte stomatologije. Živi i radi u Vranju.
On je čovek strpljivo čekao, nije se nametao, dok nas nije opomenuo svojom novom zbirkom pesama „U gradskoj vrevi“ (Aurora, Vranje, 2013); pa i sa tim kasnimo.
A neopravdano kasnimo. Poezija Nenada Marića zaslužuje ne samo veću pažnju, ona zaslužuje mesto pod jastukom, kao vademekum za urbani život, gradski rafinman, decentnu osećajnost. Pevajući u slobodnom stihu, naš dentista-poeta dešifruje emocije zalivene asfaltom, pod jakim svetlom neonskih svetlećih reklama. Grad je mesto zgusnutih događanja, njegova vreva je vrela kao pulpa, a ponekad, bogami, i strasna kao vulva. Ali, sve sa merom, uzdržano, da rečima bude tesno, a osećanjima široko.
Iako izvorno urbana, protkana gradskom melanholijom otuđenosti i usamljenosti, Marićeva poezija je isto toliko romantična; sam izbor naslova prve zbirke – „Vikend na Mesecu“, asocira na romantiku jednog Sirana de Beržeraka. I nije uzalud autor kao epigram zbirke izabrao maksimu Horacija Ečegojina:
– Biti na Mesecu je stari španski izraz za čoveka koji nema uporišta u stvarnosti, koji živi u oblacima ili ne stoji obema nogama čvrsto na zemlji. Neće proteći mnogo vremena, a stvar će stajati upravo obrnuto.
O Marićevoj poeziji, govori i pesnik Blagoje Savić:
– Pesnik Nenad Marić u svemu je aktuelan i moderan, ima buntovan i ironičan odnos prema ovom vremenu i svetu. Možda je ta aktuelnost Nenada Marića ispravna i iznuđena, jer ne možeš da budeš čist i guraš glavu u svakodnevni izliv ljudske bljuvotine.Pesnik neguje tu stalnu čulnost svakodnevnog ništavila i priprema nas za ulazak u ono drugo – posve novo. Veoma je bitno da Nenad Marić zna da je pesma ipak proizvod pesnika i on ne treba da pristaje na mnoge uslovljenosti vremena. U pažljivom iščitavanju ove poezije, izdvajaju se pojedine pesme iz svog poetskog zamašaja i imaju svoju moć, u nejakim, malim, i jedva primetnim rečima. Poezija je, uprkos svemu, moć.Ona je u ovom neukrotivom ljudskom prkosu i vrtlogu – spas.
Pa, hoće li boleti kod čika zube? Kod ovoga, ne. Nenad Marić plombira i zube, i dušu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.