Svi protiv Eržike

,

Zdravlje građana je očigledno ugroženo, ali nije to od juče – mudri, stari Vranjanac bi rekao – golo zdravlje, čis’ boles’; a novi, mladi Vranjanac – samo zdravlje neka je, sve ostalo kod Kinezi ima

Svako malo, pa se u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ), podigne „buna na dahije“. Pa tako i ovih dana. Dva reprezentativna sindikata, OO Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti u ZZJZ i Novog sindikata ZZJZ, dižu vojsku kao care Lazo, a protiv aktuelne direktorke, dr Eržike Antić (posle više političkih opcija, sada u SNS). Tako je 17. decembra tekuće godine od strane ovih dveju organizacija upriličena konferencija za medije, na kojoj je izneto stanje ove institucije, koje uopšte ne uliva optimizam, za šta sindikati optužuju dr Eržiku Antić. Uzimajući u obzir ulogu ZZJZ u očuvanju i podizanju nivoa zdravlja građana Vranja i Pčinjskog okruga, ove optužbe uopšte nisu naivne, naprotiv.

NA GUBILIŠTU

– Ovu konferenciju za medije – kaže dr Jovica Stojanović, bivši direktor ove ustanove i, kako kažu, pritajeni potencijalni kandidat za ovu funkciju –  simbolično smo nazvali „ZZJZ na gubilištu“. Isuviše je razloga za to. Situacija u Zavodu je katastrofalna, a prouzrokovana je nesposobnošću i elementarnom neodgovornošću prema poslu i obavezama direktorke Eržike Antić, kao i Upravnog i Nadzornog odbora. Zbog takvog njihovog odnosa, posebno zbog neizmirenih finansijskih obaveza, Zavod je pred blokadom računa i totalnim finansijskim kolapsom. Na ovaj način se urušava ZZJZ kao deo zdravstvenog sistema Repubike Srbije. Materijalni i socijalni položaj zaposlenih je krajnje težak, čak i kritičan. Zaposleni očekuju da Ministarstvo zdravlja, kao osnivač ustanove, razreši direktorku Eržiku Antić, a na njeno mesto, do izbora novog direktora, imenuje vršioca dužnosti, jer se zbog ovakve situacije ZZJZ u Vranju nalazi pred potpunim urušavanjem.

– Tri neuralgične tačke – nadovezuje se predsednik drugog reprezantivnog sindikata u Zavodu, Miodrag Nedeljković – su troškovi reprezentacije, prinadležnosti Upravnog i Nadzornog odbora, te troškovi učešća na kojekakvim seminarima i stručnim skupovima, na koje idu samo direktorkini miljenici; tu su putni troškovi, troškovi kotizacije i smeštaja. Mi smo imali i previše tolerancije, pokušavali da se dogovorimo, ali nikada nismo dobili odgovor. Zbog toga je 70 posto zaposlenih u Zavodu, od njih 114, potpisalo peticiju za smenu direktorke Eržike Antić, koja je poslata gradskim organima i Ministarstvu zdravlja. Mi smo čak nudili da se četiri zaostale plate „zamrznu“ do nekih boljih vremena, ali da od sada sve ide redovno. Ni to nije ispoštovano. Obećan nam je prijem u resornom ministarstvu do kraja nedelje, pa ćemo videti.

U dopisu Ministarstvu zdravlja na vodi se da se u ZZJZ Vranje produbljuje stanje, koje zaposlene dovodi na ivicu gladi, opšteg beznađa i do gubitka poverenja u funkcionisanje pravne države. Ovakvo stanje je uslovljeno ekstremnim kašnjenjem i neredovnom isplatom zarada zaposlenima zaposlenima koje se produbilo na pet meseci (poslednja isplaćena zarada za jun 2014.) i pretnji blokadom računa zbog neizmirenih finansijskih obaveza, što radnike dovodi do nemogućnosti ostvarivanja ni elementarne egzistencije.

CIFRE
Na reprezentaciju Zavoda za javno zdravlje u periodu 2013-2014. godina, otišlo je 2.785.000 dinara; na službena putovanja, 711.000; na UO i NO 1.300.000; na izgubljene sudske sporove sa zaposlenima, 2.986.000.
U isto vreme, dr Milena Mišić iz ZZJZ navodi sledeće podatke:
– Liste čekanja za reagense traju najmanje po mesec dana. Trudnice čekaju i po tri meseca, a taj se rok ne sme prekoračiti zbog rizika neke anomalije u trudnoći, da bi se ona eventualno prekinula. Improvizujemo, sa ograničenim sredstvima mi praktično rizikujemo ljudske živote. Pa, 10 para koštaju diskovi za rezistenciju, ni za to nema!

Zaposleni i sindikati, kaže se dalje, ocenili su da je za potpuni haos u radu Zavoda najodgovornija direktorka dr Eržika Antić, stoga peticijom traže od Ministarstva zdravlja, kao osnivača, da je odmah razreši sa ove funkcije i imenuje novog vršioca dužnosti, u skladu sa zakonom. Peticijom je takođe zatraženo da se resorno ministarstvo aktivno uključi u saniranje nastalih posledica po zaposlene i poslovanje Zavoda , jer u protivnom preti potpuni kolaps ustanove , koji ne ugrožava samo zaposlene već i adekvatno pružanje zdravstvenih usluga pacijentima, a što sve može da ima krupne posledice i po zdravlje građana.

E sad, šta se konkretno stavlja na dušu Eržike Antić?

– Zavod je – kaže Jovica Stojanović – višegodišnja žrtva neodgovornosti partijski postavljanih direktora i drugih organa upravljanja (UO i NO) i njihovog katastrofalnog rukovođenja. Neprekidno partijsko kadrovisanje, večita negativna selekcija, prećutna legalizacija sukoba interesa i korupcije, odsustvo želje bilo kog ministra u poslednjih nekoliko vlada da se uhvati u koštac sa realnim problemima u Zavodu, doveli su do njegovog potpunog ruiniranja. Situacija je kulminirala ovih dana kroz odustajanje „na sopstveni zahtev“ i oduzimanje akreditacije za veći broj laboratorijskih analiza hrane, predmeta opšte upotrebe, voda i vazduha. Izgubljena je i nije ni tražena akreditacija i za najelementarnije bakteriološke analize hrane!

– Izgovor je bio u takozvanim „merama štednje“, ali to nije sprečavalo direktorku da po sistemu „ima se, može se“ troši velike novce za reprezentaciju, ne samo u ugostiteljskim objektima u Vranju, već i u Beogradu. Bilo je i novca za proizvode iz „Kondive“ koji su trebovani za odabrane klijente, a plaćeni su iznosom od oko 100.000 dinara. Direktorka sa davno isteklim mandatom, koja na neobjašnjiv način opstaje posle svih razumnih rokova za njeno razrešenje, bahato se ponaša, daje nezakonite otkaze, ne pita za cenu angažovanih advokata, kada gubi procese protiv radnika.

– Ovakve njene štetne aktivnosti pokrivaju organi upravljanja, krnji UO i NO sa davno isteklim mandatom. Oni se retko sastaju, samo u slučaju da pokriju neki marifetluk i taj svoj nerad i neodgovornost naplate po 8.000 dinara neto mesečno. Godišnje oni koštaju Zavod oko 1.300.000 dinara (trenutno im se duguje oko 700.000).

– Prve i prave žrtve su pacijenti, korisnici zdravstvenih usluga. Njima je otežan put da ostvare svoja prava na zdravstvenu zaštitu. Drugu grupu žrtava čine zdravstveni radnici i svi zaposleni koji su prisiljeni da pružaju usluge korisnicima, uz nedostatak osnovnih lekova, sanitetskog i potrošnog laboratorijskog materijala.

Tu je dalje i odnos direktorke prema zaposlenima.

NISMO NERADNICI

– Ona nas – kaže Stojanović – naziva neradnicima, kaže, nema sa kime da radi. I stalno preti nekim paušalnim ocenama o tehnološkom višku, što izaziva strah kod zaposlenih. To odlučno odbijamo! I te kako imamo solidan kadar, samo je potrebna bolja organizacija. Hajde da uporedimo sa ostalim Zavodima u Srbiji – dve trećine njih dele i viškove svojim zaposlenima, a mi imamo manjak! Opet sumnjamo da smo žrtve političkih igara u lokalu. Jedan broj radnika će morati da potraži zaštitu na sudu. Ovo je postao poligon za politički obračun, nekome odgovara vanredno stanje u vranjskom zdravstvu.

Nakon saopštenja reprezentativnih sindikata o lošoj situaciji u Zavodu za javno zdravlje, direktorka ove zdravstvene ustanove, dr Eržika Antić odgovorila je svojim  sopštenjem:

– Štrajkovanjem, pisanjem i potpisivanjem peticije se ne zarađuje plata, već  radom. Poznato je da u Zavodu ima višak zaposlenih. Trenutno dobijamo približno 50 posto, od ukupno potrebnih sredstava samo za plate, a sve ostalo sami moramo da zaradimo na tržištu, što je jako teško. Materijalna situacija je dodatno pogoršana i zbog nelojalne konkurencije na tržištu.

– Ovo je zdravstvena ustanova, a ne proizvodna delatnost. Prinuđeni smo da poslove dobijamo na tenderu a pritom radimo u interesu zdravlja naroda. Na primer, za ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće, mi učestvujemo na tenderu i postoji mogućnost da drugi Zavodi dobiju posao. Samim tim mi gubimo status zdravstvene ustanove. U periodu od kada sam direktor, Zavod je isplatio veliku sumu za otpremnine radnika koji su otišli u penziju, otpremnine i pomoć u slučaju smrti članova porodice, za jubilarne nagrade, sudske troškove za sporove sa zaposlenima. Ukupno je za te stavke isplaćeno nešto više od 18 miliona dinara što je potreban bruto iznos za dve mesečne zarade radnika. Od države ZZJZ Vranje ne dobija dodatna sredstva za pomenute stavke.

– Od prethodnog rukovodstva sam nasledila dve i po neisplaćene zarade. Trenutno Zavod kasni sa četiri neisplaćene mesečne zarade. Napominjem, da svakog meseca zaposleni redovno dobijaju celu platu. Samim tim ovo ukazuje da je nastali problem ne zbog moje neažurnosti, već iz nastalih okolnosti. Svojim radom nisam doprinela kašnjenju zarada.

– Zbog svega smatram da je razlog potpisivanja peticije za moju smenu dezinformisanost radnika i lične ambicije pojedinih lekara u Zavodu.

Šta posle svega? Javno zdravlje je očigledno ugroženo, ali nije to od juče – mudri, stari Vranjanac bi rekao – golo zdravlje, čis’ boles’; a novi, mladi Vranjanac – samo zdravlje neka je, sve ostalo kod Kinezi ima.