Finansijski anđeli privatizacije

Dok se Štrbac bavio kupovinom poljoprivrednih firmi od Jerkovića, Šarićev prijatelj iz detinjstva Nebojša Jestrović, makedonski biznismen iz Vranja Aguš Erdinč i crnogorski hotelijer Blaža Dedić tokom 2009. bili su angažovani na kupovini dva hotela u centru Novog Sada i kompanije „Bratstvo“ kod Vranja, navodi se u optužnici. Ova grupa je, prema tužilaštvu, raspolagala kešom, ali i novcem koji se nalazio na računima kompanija u Crnoj Gori i u Delaveru.

Jestrović se nalazio na mestu predsednika Upravnog odbora hotelijerske kompanije „Palić“. On je, u ime „Palića“, napravio konzorcijum sa Dedićevom takođe hotelijerskom firmom „Maestrealtours“. Pojavili su se zajedno na aukcijama održanim februara i marta 2009. godine i kupili novosadske hotele „Vojvodina“ i „Putnik“.

Marta 2009. godine, Dedić je učestvovao u još jednoj privatizaciji na jugu Srbije. Udružio se sa Agušem Erdinčom, vlasnikom građevinske kompanije “Aguš gradnja” u Vranju, da kupe preduzeće „Bratstvo“ iz Preševa. Tužilaštvo tvrdi da iza ovoga takođe stoji novac Darka Šarića, a da je kupovinu osmislio Jestrović.

„Bratstvo“ je kupljeno na aukciji 19. marta 2009. godine za oko 300.000 evra, prema podacima Agencije za privatizaciju. Ispred firme „Maestralturs“ ugovor je, pošto mu je Dedić dao punomoćje, potpisao Nemanja Krstajić iz Crne Gore, koji je kasnije zbog toga uhapšen.

Krstajić je sudiji rekao da je ugovor potpisao na molbu svog kuma Jestrovića.

„Učinio sam mu uslugu“ objasnio je, „Ja sam neograničeno verovao svom kumu Jestroviću, dao sam mu podatke, nisam mislio da će ih zloupotrebiti. Potpisao sam ugovor umesto njega jer on nije imao vremena, on je vrlo zauzet poslovan čovek. Znao sam da je u pitanju kupovina nekog preduzeća u privatizaciji.“

Dedić je novembra 2012. godine uhapšen u Crnoj Gori, po poternici Interpola. Ubrzo je pušten iz pritvora i nije isporučen Srbiji. Aguš Erdinč je izbegao hapšenje i ne zna se gde se nalazi.

Jestrović je u odbrani pred sudom istakao da je bio jedan od najboljih studenata Ekonomskog fakulteta. Nakon studiranja je živeo u Rusiji, gde je radio za više kompanija. U Srbiju je došao 1999. godine i odmah osnovao preduzetničku radnju „Tara“. Srpsko državljanstvo je dobio 2005. godine.

„Darka Šarića poznajem od prvog razreda osnovne škole, družili smo se i on je moj najbolji prijatelj, što ne znači po automatizmu, da sam ja njegov najbolji prijatelj“, rekao je Jestrović pred sudom.

Pokušavajući da dovede u pitanje smisao optužbi, Jestrović je pokrenuo i neke zanimljive teme.

„U ekonomiji postoji jedno pravilo, koje kaže ‘svačiji prihod je nečiji rashod’. Ako je organizovana kriminalna grupa prodala kokain na teritoriji Zapadne Evrope, to znači da je prikupljen novac od sitnijih korisnika narkotika. … Znači mi smo tim novcem od narkomana evropskih, kupovali firme u Srbiji. Znači, da je potencijalno ostvaren gubitak za budžete evropskih zemalja i taj novac nije završio u njihovim budžetima, već je završio u budžetu Srbije, jer Srbija se ne odriče toga novca… Ako ćemo da budemo do kraja moralni i čisti pred sobom, jer sve nas gleda neko, pa neko u to veruje, neko ne, onda bi taj novac trebalo da se vrati, ako ništa drugo Evropskoj uniji. Da kažemo, vraćamo novac koji je prodat na teritoriji Zapadne Evrope. Ti narkomani su mogli da kupe hleb, cigare, žvake i završio bi u budžetu evropskih zemalja. Ali eto, nama to ne smeta!“

Jestrović kaže da je Šarića ponekad savetovao, ali da nikada nije ulagao njegov novac. Šariću je pomogao da vodi lanac kioska Štampa Sistem, ali je po njegovom nalogu prešao na mesto direktora i u distributivnom lancu „Futura plus“, koji se nalazio u vlasništvu Stanka Subotića. U ostalim poslovima koji su opisani u optužnici, Jestrović tvrdi da nema Šarića, niti da je on u njegovo ime vodio firmu „Municipium S“, koja je preko „Palića“, privatizovala hotele.

Kompanija „Municipium S“ opisuje se u optužnici kao jedna od ključnih firmi u Srbiji preko koje je išao novac Darka Šarića. Ona je raspolagala milionskim sumama i u svom vlasništvu imala, pored pomenutih hotela „Vojvodina“ i „Putnik“ u Novom Sadu, i hotele „Patrija“ i „Prezident“ u Subotici, trgovinsku kompaniju „Forum plasman“, vilu „Bobar“ na Tari, kao i mali broj akcija u Razvojnoj banci Vojvodine. Takođe, „Municipium S“ je za oko milion dolara otkupila dug od 11 miliona dolara koji je slovenačka firma „Slovenijales“ imala prema Jugobanci i podnela u Ljubljani tužbu za naplatu ovog novca.

Vlasništvo „Municipiuma“ nije tako jednostavno i ono vodi do nekih zanimljivih osoba. Dokumentacija koju sam sakupio u poslovnim registrima Srbije i Delavera, te finansijska dokumentacija, pokazuje sledeće:

„Municipium“ je originalno osnovao Jestrović sredinom 2005. godine. U avgustu sledeće godine, kompanija je sklopila ugovor o zajmu sa delaverskom firmom „Financial Angels“. Na osnovu tog ugovora, delaverska firma je do avgusta 2007. godine „Municipiumu“ isplatila blizu osam miliona evra. Dva meseca kasnije „Financial Angels“ preuzima „Municipium“ od Jestrovića, tako što se novac koji mu je uplatila pretvorio u vlasništvo nad firmom. Jestrović je zadržao svega pola procenta vlasništva i ostao na funkciji direktora.

Kao vlasnice „Financial Angels“, u zvaničnoj dokumentaciji u Delaveru, upisane su Dijana Cvetković i Snežana Markulin.

„Supruge gospodina Peđe Milosavljevića i Slobodana Resimića“ objasnio je Jestrović u svedočenju. „(Resimić i Milosavljević) …nisu upisani u registru zbog čitavih dešavanja oko Slobodana Resimića“objašnjava Jestrović. „Da se ne vidi da je on da ne bi imali problema sa Zemunskim klanom, sa Makom i sa ostalima. Upravo su zato registrovali firmu na supruge.“

Milosavljević je, iznoseći odbranu, potvrdio da su on i Resimić upravljali firmom. 

Slobodan Resimić je jedna od zanimljivijih ličnosti domaće kriminalne scene. U javnosti je poznat po tome što je bio svedok protiv Željka Maksimovića, zvanog Maka, u suđenju za ubistvo policijskog generala Boška Buhe 2002. godine. Kasnije se ispostavilo da je Resimić bio prisiljen da svedoči protiv njega. Pritisak na Resimića izvršile su vođe Zemunskog klana, koji je bio u sukobu sa klanom zvanim Amerika čiji je član, prema policiji, bio Maka. U operaciji “Sablja” vođe Zemunaca su ubijene, dok je Resimić, pobegao najpre u Sloveniju, gde je imao različite poslove, a zatim potpuno nestao. Na sudu se više nije pojavljivao. Iako je povezan sa najtežim kriminalcima, Resimića su mi ljudi koji su ga poznavali opisali kao čoveka sa intelektualnim kapacitetom i dobrog računovođu.

On se pola decenije nakon nestanka pojavio kao vlasnik firme koja učestvuje u sumnjivim privatizacijama i koja je, navodno, povezana sa Šarićem. Zanimljivo je da Resimić nije optužen, za razliku od Milosavljevića, iako su obojica, kako tužilaštvo tvrdi, u ime Šarića bili vlasnici delaverske firme.

Resimićevo ime se pojavljuje u još jednoj velikoj aferi. Hrvatski mediji su 2009. godine objavili detalje policijske istrage korupcije, u kojoj su učestvovali direktori hrvatske i srpske železnice Davorin Kobak i Milanko Šarančić. Njih dvojica su, prema istrazi, pokušali da iz ovih državnih firmi „izvuku“ milione evra, manipulišući dugovanjima srpskih železnica prema hrvatskim. Jedan deo tog novca trebalo je da bude uplaćen baš na Resimićevu i Milosavljevićevu of šor kompaniju – „Financial Angels“. Hrvatska Vlada je, međutim, zaustavila ceo projekat, a direktori železnica su se našli pod istragama i, na kraju, u zatvoru.

Ova afera je, prema Jestroviću, dovela do toga da je „Financial Angels“ morao da istupi iz „Municipiuma“.

„Spominje se Slobodan Resimić u medijima, kao da je neko lice koje je osumnjičeno da je imalo neku aferu sa hrvatskim železnicama, preko firme ‘Financial Angels’“, rekao je Jestrović na sudu. „Nekoliko dana je to bilo u javnosti i zajedno smo odlučili da bi bilo dobro, zbog takve konotacije firme i njega samoga, da se on povuče iz firme, to jest da se povuku on i Peđa iz firme i da nađu nekog novog vlasnika. Ja sam znao da se gospodin Jovica Lončar interesuje za ulaganja u Srbiji.“

Jestrović je na sudu rekao i zanimljiv podatak da je of šor kompanija “Financial Angels” poslovala čak i sa firmom Marka Miškovića, sinom najvećeg srpskog tajkuna.

(Kraj u sledećem broju)