Kome smeta Dragan Tomić

Sada se postavlja pitanje ko je imao toliku smelost i hrabrost da donese odluku da nema Vranjanaca u Simpu. Ako je to Dragan Stevanović Boske, on onda ima ozbiljan problem. Mene ne interesuje ni stav Stevanovića i Disića, mi komuniciramo sa državom. Ukoliko ne žele Vranje u Nadzornom odboru, onda neka gospoda vrate dve miljarde i nešto više u Vranje, pa neka imenuju koga hoće. Dajte nam pare koje nam dugujuete i realizovaćemo četiri komunalna plana u toku jedne godine bez ikakvih problema

Kako je moglo da se desi da Grad Vranje, uprkos vlasništvu od 35 odsto, ostane bez predstavnika u Nadzornom odboru?

– Ovo je vrlo interesantno pitanje, s obzirom na to da je po strukturi  Grad Vranje vlasnik 35,25 odsto akcija Simpa, odnosno da raspolažemo sa 1.264.268 akcija i da smo pojedinačno najveći akcionari. Da budem  jasan, mi to  nismo želeli, ali nam je  jednostavno nametnuto, kao nešto što je moralo da se uradi u određenom vremenskom periodu. Prihvatili smo da ustupljeni prihodi po osnovu zarade budu  konvertovani u kapital grada jer smo želeli da pomognemo radnicima i kompaniji, bez obzira na sve teškoće u finansiranju  lokalne samouprave .Vodili smo računa o interesima naših sugrađana koji rade u Simpu, ali se nismo rukovodili   željom da mi upravljamo ili  kadriramo. Jednostavno, naša želja je bila da se deo poreza od zarade konvertuje, da se izvorni prihodi  produže u  roku plaćanja do 2016.godine, a to je negde između 300 i 400 miliona dinara, i da  stotinak miliona, kolika su dugovanja prema javnim preduzećima za pružanje komunalnih usluga, bude izmireno  reprogramom. Dakle, mi smo želeli da pomognemo Simpu, a ne da odmognemo.

NAJVEĆI AKCIONAR

Šta se onda desilo?

– Ako pogledate strukturu akcija, iza nas je država Srbija  sa 892.390, zatim Akcionarski fond sa 305.514 koji su na toj famoznoj Skupštini Simpa doneli nekakvu prevagu, Nacionalna služba za zapošljavanje 198.000, Fond Pio 153.000, Opština Bujanovac 46.000, Opština Trgovište 31.000, Fond za razvoj 11.000. Hteli smo pre Skupštine da se usaglasimo, ali bezuspešno. Na toj famoznoj sednici Skupštine gospođa Adrijana Stojković iz Akcijskog fonda, najblaže rečeno, ponašala se iritantno. Hteli su da nas izmanipulišu prihvatanjem kandidata za koje  je predlog potpisao državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović Boske. Nije bilo zaključka  Vlade,  potpisa ministra, već stav koji mi treba da prihvatimo, ali bez naših predloga. Sa druge  strane, nekoliko nedelja pre toga upućivali smo pisma premijeru, ministru privrede, generalnom direktoru Simpa Slađanu Disiću, koji nas je uputio da te stvari sa državom rešimo. Pokušali smo da uspostavimo kontakt, predložili određene stvari, dve-tri formule načina kandidovanja. Međutim, od toga do same sednice nije bilo ništa.

Zašto bi i kome predstavnik Grada Vranja, po vašem mišljenju, smetao u Nadzornom odboru?

– Ovo pitanje bih mogao da okrenem kontra. Da li je moguće da predstavnik Grada Vranja smeta nama i da li je moguće da sudbinu Simpa kroje ljudi koji nisu iz Vranja? To je bila moja teza na samoj Skupštini. Nisam ni protiv koga. Podržao bih bilo koje ime da je bilo zaista rezona, kao što je to bilo septembra kada su nas zvali 200 puta iz države i Simpa da konvertujemo dug.  Tada smo bili poželjni i tada smo valjali. Naše mišljenje je u tom trenutku bilo validno, tada je trebalo spasiti Simpo jer je Slađan Disić kukao da ukoliko  do 15. septembra  ne konvertujemo dug  da će  kompanija  propasti. Mi smo odluku o konverziji doneli 13.septembra. Da li je to činjenica koja  pokazuje da grad  misli o Simpu i radnicima? Jeste. I posle svega biću krajnje iskren: ne interesuje me  menadžment Simpa uopšte.

UPRAVNI SUD
Podneli ste žalbu Upravnom sudu? Kada se očekuje razrešenje ove situacije i koji je dalji redosled poteza?
– U ponedeljak je bilo ročište i ljudi iz Simpa su došli totalno nespremni. Blagoja Stošić je pobegao u Crnu Goru. U odgovoru je, između ostalog,  napisao da je nama povređena sujeta. Mogu mu samo poručiti da nam uplate dve milijarde koliko nam duguju i sujeta nam neće biti povređena. Uplatite nam i 400 miliona za izvorne prihode i platite preduzećima 100 miliona, a onda radite šta hoćete. Dok god mi imamo potraživanja prema Simpu onda ćemo se i te kako pitati i istrajaćemo do poslednjeg zareza u našoj žalbi. O svemu sam obavestio i predstavnike relevatnih međunarodnih organizacije, predsednika države i premijera. Mi imamo pravo na dva predstavnika u Nadzornom odboru i mi ćemo istrajati da bismo pratili tok privatizacije. Podržavamo Bojana Dimitrijevića i još neke ljude, ali ne i one koji nemaju veze sa Simpom i Vranjem. Spremni smo da podržimo i Gorana Nikolića, kao direktora Elektrodistribucije, jer je ovo preduzeće bitno za funkcionisanje Simpa. Nećemo dozvoliti da nas izopšte iz celog postupka i tu je tačka.

Ko vas interesuje?

– Mene interesuju radnici, a neka menadžment objasni svoje zarade i odgovori da li su njihova primanja bila u rasponu od 350.000 do 800.000, pa čak i 1.200.000 dinara. To je pitanje koje radnici Simpa sa zaradom od 20 ili 30.000 dinara treba da postave svom menadžemntu. Pitam se i zašto je tolika tajna plata zaposlenih u menadžmentu Simpa, ako nije tajna kolika je moja ili zarada bilo kog funkcionera. 

Verujemo, ali u Nadzornom odboru nema predstavnika Grada?

– Sada se postavlja pitanje ko je imao toliku smelost i hrabrost da donese odluku da nema Vranjanaca u Simpu. Ako je to Dragan Stevanović Boske, on onda ima ozbiljan problem. Mene ne interesuje ni stav Stevanovića i Disića, mi komuniciramo sa državom. Ukoliko ne žele Vranje u Nadzornom odboru, onda neka gospoda vrate dve miljarde i nešto više u Vranje, pa neka imenuju koga hoće. Dajte nam pare koje nam dugujuete i realizovaćemo četiri komunalna plana u toku jedne godine bez ikakvih problema.

Da li se slažete sa tezom da je ova situacija posledica sukoba dve struje u Simpu?

– Za mene ne mogu da postoje nikakve struje , jer sam i na samoj Skupštini rekao  da je Simpo jednako Vranje i da je Vranje jednako Simpo. To je bio naš stav prema Vladi, prema ministarstvu i svim činiocima. To ako neko ima struju u glavi, to su njegovi problemi,  frustracije i kompleksi. Dakle, ti neki tipovi koji su se zamislili da su bitni i važni u momentu odlaska čoveka koji je 50 godina gradio Simpo, zaista su u velikom psihičkom problemu.

Ne bi se reklo da su Simpovi problemi prevashodno „psihičke“ prirode?

– Šta je u stvari problem Simpa? Problem Simpa je način i sistem upravljanja kompanijom, o čemu smo mi već deset godina govorili predsedniku Draganu Tomiću. Ukazivali smo  da mora mnogo toga da promeni i da zaista neki ljudi koji  sede  tamo ne zaslužuju  da rukovode ni menzom. Govorili smo da je  i SPS imao političke probleme,  jer kada smo te iste ljude kandidovali  građani ih nisu hteli zbog čega smo trpeli poraze u mesnim zajednicama, u biračkom telu i gradu. Sada se pokazalo da su te naše činjenice koje smo iznosili gospodinu Tomiću tačne, da su ti isti ljudi do tada mali, odjednom postali veliki i bitni, ali samo sebi pred ogledalom. Ako je neko uspeo da pravim  menadžerskim  načinom upravljanja  razvija kompaniju pod  režimom Josipa Broza, Petra Stambolića, Draže Markovića, Ivana Stambolića, Mire Marković i Slobodana Miloševića, da izađe na crtu Zoranu Djinđiću u ono vreme, Vojislavu Koštunici, Borisu Tadiću, Mirku Cvetkoviću, onda ne vidim zašto neko sumnja da taj čovek sa ruskim partnerima , državom Srbijom i Aleksandrom Vučićem ne može da nadje rešenje za status Simpa.

ZANIMAJU ME RADNICI

Odakle to nepoverenje odjednom?

– I ja se pitam. Tamo postoji nekakv odijum odnosa sadašnjeg menadžmenta prema gospođi Edit Tomić, što mene ne interesuje. Ona je supruga predsednika Tomića,a koliko se ona i da li meša u rad kompanije, kako su govorili pojednici  iz menadžmenta, to je već njihov problem. Nas interesuje da po osnovu vlasničkog udela imamo predstavnike u Nadzornom odboru jer smo pojedinačno najveći vlasnik akcija. To je naša struja uključujući i respektabilnost odnosa prema Draganu Tomiću, jer ako je neko mogao devedesetih da razvija vranjsku privredu i ovaj kraj, da gradi infrastrukturu, branu Prvonek i da na svojim plećima to čini zajedno sa Borom Milačićem, onda ćete vi gospodo oprostiti, jer ste nesposobni i za politiku i za menadžment.

Koju struju vi podržavate i zašto?

– Mislim da sam dao jasne odgovore koju struju mi podržavamo. Nemamo ništa protiv Disića, Nastića,  Blagoja Stošića i Lidije Pešić kojima sam  partijski šef. Oni su do juče bili članovi SPS, a sada naprsno neki od njih preleteli  su u SNS. 

To je njihovo pravo?

– Svako ima pravo slobodnog izbora i naprednjaci će se usrećiti sa pojednicima, kao što smo se mi ,,usrećili“. Potenciram,  grad podržava koncept, i mi smo utrošili vreme i vreme sa stručnjacima da nadjemo najbolje rešenje za lokalnu samoupravu. Nije mi jasno kako onda ljudi ne shvataju moju poziciju. Zoran Antić nije bio na Skupštini da bi bio izabran za člana Nadzornog odbora ili da bi predložio nekog zbog njegovog imena ili prezimena.

Zašto ste onda bili tamo?

– Izabran sam od odbornika da zastupam interese grada i ukoliko to ne činim za to snosim krivičnu i zakonsku odgovornost. A interesi grada su da 4.000 radnika bude uposleno i da se od poreza na zarade puni budžet grada. Sigurno nije interes da se fabrike zatvore. Ko ima pravo odlučivanja neka odlučuje o strujama koliko god hoće. Mi pričamo ovde o konceptu, koji po meni ima tim oko gospodina Tomića.

Da li mislite da treba ukinuti funkciju predsednika HK Simpo?

-To je suštinsko pitanje odnosa prema Draganu Tomiću. Mi smo čudno društvo i sve ide naopačke. Nakaradan  je i taj odnos prema čoveku koji je imao poštovanje ministara i privrednika, a da ne govorim o pojedncima  koji su  u Simpu i koji su sami pravili idola od njega, nemajući pritom svoj stav i mišljenje. Sada je jako ružno da   čovek koji se nalazi u jednom zrelom životnom dobu, dobu kada je digresije radi Andreas Papandreu postao predsednik Grčke, postane u najmanju ruku nepoželjan i maltene neprijatelj Simpa. Da bude još gore svoje mišljenje preko noći su promenili ljudI kojima je dao sve, koji imaju po nekoliko stanova, čiji su potomci obezbeđeni.

Dobro, kome smeta Tomić?

– Kome on smeta? Tajkunima u Beogradu, pojedincima u nekim ministarstvima i državnim agencijama  koji su svesni koliko Tomić zna, a sada pokušavaju da ga se otarase? Ili je on problem ovih sitnih duša koji su pomislili da su ,,veličine“?

NAŠI PREDLOZI

Niste odgovorili na pitanje.

– To je odgovor da li treba ukinuti funkciju predsednika Simpa. Ponoviću, priča je o konceptu: ko može da doprinese da Simpo stane na noge.

Da li stav prema o(p)stanku Tomića  razlog zbog koga nije izabran predstavnik Grada u Nadzornom odboru?

– Mi ćemo svoje pravo da imamo predstavnika grada u Nazornom odboru tražiti na sudu i u tome istrajati. Predložio sam kandidate i gospodinu Tomiću i gopodinu Disiću. Gospodin Tomić se složio sa većinom predloga, a Disić me eskivirao. Kada je trebalo da pregovara onda sam bio poželjan zbog čega sam sa njim završio svaku priču. Nastojali smo da predložimo kandidate za koje smatramo da mogu svojim znanjem  i iskustvom pomoći, a to su Vene Zdravković, dugogodišnji finansijski direktor Alfa Plama, zatim gradskog javnog pravobranioca Dragana Mihajlovića, narodnog poslanika Dragana Nikolića protiv koga su glasali predstavnici Srspke napredne stranke, zamenika predsednika opštine Bujanovac Stojanču Arsića i dosadašnjeg predsednika Nadzornog odbora Boru Milačića. Data su još dva predloga, koja nisu prihvaćena. Koji su razlozi i šta je u glavama pojedinaca zaista ne znam.