Životna i druga pomoć

, , , ,

Za kućicu u parku sud je blokirao Grad Vranje za pet miliona dinara, a još 800.000 moraće da najverovatnije plati „Kavim Jedinstvu“ na ime zakupa magacina koji koristi jedno udruženje građana. Sve ove troškove u amanet je ostavio Miroljub Stojčić, dok na dušu njegovog naslednika, gradonačelnika Zorana Antića ide 270.000 dinara isplaćenih Draganu Janji Janjiću iz URS, njegovom bivšem pomoćniku

Grad Vranje poslednjii dana suočava se sa obiljem problema koji budžet vode u ozbiljne dubioze. Posle višegodišnjeg sudanija, račun Grada blokiran je za iznos od pet miliona dinara na ime troškova parničenja zbog neplaćenih radova na kućici u parku. Za neverovati, kartonska kućica, sada potpuno ruinirana, plaćena je neverovatnih 50.000 evra! Kao da je to malo, pa prokišnjava krov vrtića „Čarolija“ koji je svečano otvoren pre manje od tri godine, pa se i za njegovu sanaciju traži milion dinara. Pa je iz „Jedinstva“ stigla pretnja gradu da će im biti blokiran račun za sumu od oko milion dinara, na ime troškova za zakup skladišta za potrebe Udruženja građana (UG) „Životna pomoć“. Kao da je i to malo, Dragan Janjić Janja, nekadašnji pomoćnik gradonačelnika, a sada radnik Privrednog društva „Slobodna zona“ dobio je firmu na sudu, pa je i u te svrhe neplanirano otišlo oko 270.000 diinara. Cera  Mihailović i milioni koje je dobio na sudu da se ne pominju. Kako se došlo u ovakvu situaciju? Osim sa Janjićem, koji je „izmišljotina“ sadašnjeg gradonačelnika Zorana Antića, svi ostali problemi potiču iz vremena kada je Vranje vodio Miroljub Stojčić.  Tada se, očigledno, radilo po nekim pravilima koja se sudovima, a ispostavilo se, i revizorima, nimalo ne dopadaju. Stojčić je zbog toga kažnjen (vidi okvir), i posle svega ostao klasično nedostupan za javnost. Mimo svog običaja, ovoga puta potpunu netransparentnost pokazao je i gradonačelnik Antić. Sistem – u sve me diraj, osim u novčanik i Mireta i ovoga puta profunkcionisao je samo tako.

KUĆICA U PARKU
Posebna je priča oko kućice u parku, koja košta grad neverovatne pare. Dragan Mihajlović, koji  je preuzeo Pravobranilaštvo 7. februara ove godine, objašnjava da je negde 2008. godine u parku trebalo da se održi Festival deteta, te da je tada odlučeno da se sredi kutak za decu, da se napravi ona sada ruinirana kućica od rigipsa, da se sredi igralište, da se prostor ogradi i dovedu voda i kanaliizacija. Sprovedene su javne nabavke, ugovor sa firmom „Neša  fasada“ potpisan je i plaćen oko 1,3 miliona dinara.
– Tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Stanković tražio je da se urade dodatni radovi, i majstori su i to završili. Ali, Grad je odbio to da plati jer radovi nisu bili ugovoreni i prelazili su 25 odsto osnovne vrednosti, pa je moralo da se ide na novi tender, a ne ovako – objašnjava Mihajlović.
Kako je „Neša“ odradio poslove a pare nije dobio, stvar je završila na sudu. Sud se pitao zašto Grad nije zaustavio dodatne radove, inspekcijskom posetom recimo, pa je posle više od šest godina sudanija „Neši“ plaćeno sve što je radio – sa pripadajućim kamatama i troškovima, sve u svemu oko četiri miliona dinara. Plus onih 1,3 odranije, čitava stambena zgrada od 200 kvadrata od čvrstog materijala. I opet, niko kriv.
– Sudski proces trajao je sedam godina i sve je tamo razjašnjeno. Ja zaista nemam nikakve veze sa tim, ništa nije išlo preko mene niti sam ja išta potpisivao. Sve je išlo na tender, i svi su imali prilike da na sudu objasne u čemu je problem – kaže sa svoje strane Goran Stanković, raniji zamenik gradonačelnika ispred SRS-a.
Ovde je mehanizam jasan – koalicioni sporazum jači je od svega. Ako je tačno da je Stanković sam radio, a postoje sumnje da to nije istina, što  ga, zaista, nisu sprečili? Pa, tad bi se uzdrmala koalicija, a ovako, platiće mir u sopstvenoj kući našim parama. Možda gradonačelnik Antić iima i neko drugačije mišljenje, samo neće da ga kaže?

TRADICIJA

Posebnu pažnju javnosti izazvao je slučaj „Životne pomoći“. Gradsko veće je na jednoj od svojih sednica „preko stotke“ (rade ljudi, svaka čast)   formirao Komisiju da ispita poslovanje i donatorske priče između Grada i udruženja „Životna pomoć“ na čijem se čelu nalazi Ljubinka Buba Milovanović.

Branimir Stojančić, većnik zadužen za socijalna pitanja, objašnjava da grad mesečno za skladište „Kavim Jedinstvu“, koje koristi „Životna pomoć“, plaća oko 15.000 dinara.

– Reč je o projektu „Tradicija“ za koji je garancije dao Grad, ali i za zakup skladišta u „Jedinstvu“. Mi smo potpisali ugovor na godinu dana, i posle nismo imali razloga da plaćamo račune, ali su oni nastavili da stižu i dogurali su do duga od oko 800.000 dinara. To je negde oko 15.000 dinara mesečno – objašnjava Stojančić.

Sve je to u redu, ali ko će na kraju da plati taj ceh?

– Pa, onaj ko je koristio prostor – smatra Stojančić.

Sa svoje strane, Ljubinka Milovanović kaže da nikakav ugovor sa „Jedinstvom“ nije potpisala i da se ni na koji način ne oseća odgovornom.

– Ako nisu hteli da plaćaju, što nisu rakinuli ugovor koji su sami potpisali? Ja nikome nisam dužna. Sada sam i ja u probemu, imam nove donatore, ali i taj probllem sa prostorom. Sve je to Stojančić slagao. Ako nisu hteli da sarađuju, samo su trebali da kažu, da se sama snađem – kaže Milovanovićeva.

Milovanovićeva nam je na uvid ponudila ugovor iz 2008, iz koga se vidi da je ugovor sa „Kavimom“ potpisao Stojčić.

Ko je u pravu u ovom prepucavanju postaće jasnije tek kada rečena Komisija okonča svoj posao, ako ga ikada okonča. Neko, očigledno, nije vodio računa šta i kako potpisuje, pa sada tu nemarnost moramo svi da plaćamo. Dragan Mihajlović, gradski Pravobranilac kaže da je priča oko „Životne pomoći“ poduža, jer je Milovanovićeva još 2003. godine tražila pomoć od opštine, koja joj od tada plaća skladište u kome ona čuva humanitarnu pomoć pre podele korisnicima. To je tako teklo do privatizacije „Jedinstva“, a potom je, 2008. godine, napravljen novi ugovor grada i „Kavima“, sa važenjem na godinu dana. E sad, ugovor je istekao, grad više nije bio obavezan da plaća po tom pitanju, ali je Buba nastavila da koristi postor, a računi su stizali i na kraju dosegli cifru od oko 800.000 dinara. I sad, ko će to da plati?

– Zakon je jasan – iako je ugovor istekao, ako korisnik nastavi da koristi prostor, a zakupac se ne protivi, onda ugovor kao da važi i dalje. Grad će to, ipak, morati da plati – mišljenja je Mihajlović.

Grad, odnosno budžet, što, uprošćeno, znači svi građani. I to samo zato što neko kome je to posao nije na vreme prekinuo ugovor koji je sam potpisao. I nikada niko neće znati ime tog nekoga, a kamoli da mu dlaka sa glave fali.

„Slučaj Janjić“ još je komlikovaniji, ili prostiji, zavisi sa koje se strane gleda. Bahatost gradonačelnika Antića i nakaradnost sistema u kome se situacija dešava okončana je isplatom 270.000 dinara iz budžeta, plus višegodišnja plata za samog Janjića. Kako je do toga došlo?

Kada je URS, kojoj Janjić pripada, izbačena iz vlasti u decembru 2013. godine, i on je smenjen sa mesta pomoćnika gradonačelnika i praktično izbačen na ulicu. Ali, nije se dugo tamo zadržao, već je u januaru ove godine zaposlen u „Slobodnoj zoni“, odmah za stalno, kao, recimo, referent za marketing i razvoj. E, to se Antiću nije svidelo, pa nije hteo da prebacuje platu za Janjića, koji je pomoć potražio i dobio na sudu.  Fora je u tome što je ovde reč o privrednom društvu, koje nikome do svojim sopstvenim organima ne odgovara za svoj rad. A grad finansira Zonu dok ne stane na sopstvene noge. Prema tome, direktor nije ni morao da pita bilo koga kad je zapošljavao Janju, pa ni onoga što odvaja pare, dakle Antića. To nije sporno, zato je Janjić i dobio svoju firmu na sudu i sudskim nalogom blokirao račun „Zone“. E sad, da bi ostali ljudi mogli da primaju plate, napravljeno je poravnjanje po kojem je Janjić povukao tužbu, a Grad mu je isplatio novac. Pa sad Antić radi upravo ono što je verovao da nikada neće – em plaća Janjiću platu, em guta sopstvene reči kako to nikada neće činiti. No, ima tu još detalja. Na pitanje da li će Janjić ubuduće primati platu, ili će ponovo morati da tuži firmu, aktuelni direktor „Zone“ Zoran Stošić (DS) ostaje neodređen.

– Trebalo bi, ne znam, videćemo – kaže on.

Sve je to lepo, ali, odakle se finansira Janjićeva plata, da li to plaća „Zona“ ili budžet, ili kako?

– Nemojte da me uvlačite sada u nešto. Uostalom, opština je osnivač, pa pitajte tamo – kaže Stošić.

CERA
Veliku pažnju izazvalo je i više procesa koje pred sudom vodi Miroslav Cera Mihajlović protiv Grada Vranja. On je takođe sa ranijim gradonačelnikom Stojčićem ima potpisan ugovor o finansiranju, koji kao da je zaliven betonom, pa je i on sada predmet sudskog spora. Pravobranilac Mihajlović objašnjava da je stvar u toku, ali da je Grad u prvom stepenu dobio Mihailovića na sudu po predmetu iseljenja iz prostora u kome se nalazi.
– Grad je njega tužio za iseljenje, a on je odgovorio kontra tužbom, jer tvrdi da je on pravio i rekonstruisao kuću u kojoj se trenutno nalazi. Dobili smo taj spor u prvom stepenu, pa sada idemo dalje – kaže Mihajlović.
Takođe, Mihajlović tvrdi da je pesnikova tužba za nadonadu sredstava koje mu grad godinama ne plaća takođe pala na sudu, pa se sada nalazi u drugom stepenu.

ZONA

On bi, naravno, kao direktor morao da zna da on određuje Janjićevu platu, i da to nema veze za „opštinom“. A naročito bi morao da zna za vansudsko poravnanje „Zone“, na čijem je čelu, i Janjića, kome je direktor. Ali, on smatra da je pametnije da odgovore na pitanja o kojima on odlučuje potražimo na drugom mestu. Možda bi ih i tamo dobili, mada nije jasno zašto baš tamo, da gradonačelnik hoće da se oglasi. Ali, neće, ćuti kao zaliven. Sad, svako ko je iole kvaran pomislio bi od on nešto krije. Ma ne, u pitanju je samo visok stepen netransaprentne transparentnosti, ma kako idiotski to zvučalo.

Ali, ono što ne želi da otkrije Stošić, otkriva raniji direktor „Zone“ Ivan Stojković, koji je i zaposlio Janjića. Prema njegovim rečima, „Zona“ se sa 100 odsto sredstava finansira iz budžeta, a kao samostalna firma, „Zona“ nikoga nije morala da pita ili traži odobrenje prilikom zapošljavanja radnika. Ali, zašto baš Janjić?

– Nama su bili izuzetno značajni kontakti koje je Janjić imao kao pomoćniik gradonačelnika u dva mandata, sa SIEPA, agencijama, ministarstvima. To je bilo bitno za razvoj Zone, i zato smo ekspresno dobili saglasnost za početak rada koju, recimo, Niš nikad nije dobio pa je ugasio svoju slobodnu zonu – kaže Stojković.

Sa svoje stane, Dragan Janjić kaže da njemu novac nije bio problematičan u ovoj priči, jer da je „hteo da uzme pare, uzeo bi šestomesečnu patu koja mi zakonski pripada po smeni sa funkcije“.

– Ali, nisam, za razliku od nekih. Moja plata je 40.000 mesečno, to je proverljivo. I zna se ko sam ja, ko je zaslužan za Gimnaziju, za asfaltiranje Francuske, za sportske terene… To se ne stiže sa jedan dan – kaže Dragan Janjić.

Opet, između Antića i Janjića nije bilo ličnog sukoba, nego sukoba stranaka, pa je t Antić ovom prilikom delovao krajnje osvetoljubiivo. Zašto?

– Ja ne mogu da ulazim u njegove motive. Znam samo da je egzistencija moje proodice bila ugrožena ovakvim razvojem situacije – kaže Janić.

A Antić nema šta da kaže. Paklena transparentnost.

I tako, rade kako hoće, pa narod, odnosno budžet, plaća. Ima ovde nesposobnosti, neznaja, bahatosti, a počesto, čini se, i umišljaja. I niko za to nikada nije, i neće odgovarati. A i što bi? Ima se, pa se i može. A može i drugačije, normalnije, ali opet to kao da nikome nije u interesu. Zašto, može se samo nagađati.

REVIZOR PROTIV MIRETA
Državna revizorska institucija (DRI) listajući knjige Grada Vranja pronašla je ranijem gradonačelniku Miroljubu Stojčiću nenamensko trošenje čak 95 miliona dinara. Zbog toga je DRI protiv Stojčića podneo i prekršajnu i krivičnu prijavu. Pred Prekršajnim sudom Stojčić je oglašen  krivim, pa je platio kaznu od 70.000 dinara. Kasnije, kada se posle godinu i više dana tužilaštvo setilo da pokrene krivični postupak protiv Stojčića, ustanovljeno je da mu se posle presude Prekršajnog suda ne može suditi još jednom za isto delo. I tako, sve je bilo po zakonu.