Želimo da se pripojimo Kosovu

Ne radi se ovde o mojim apetitima, već o volji naroda iskazanoj na referendumu 1992. Albanske granice su tamo gde živi albanski narod

Kao student bio je nacionalista. Kao disident osuđen je na šest i po, a odležao četiri godine. Kasnih devedesetih bio je ideolog diverzantskih akcija protiv srpske policije. Onda politički komesar u štabu OVPMB. Sa amnestiranim „ljudima iz šume“ 2002. formirao je Pokret za demokratski progres (PDP). Politički oponenti su ga prozvali „albanski Šešelj“. S malim izuzetkom, bez njega nije mogla ni jedna lokalna vlast u Bujanovcu. U svojoj kancelariji nikada pored albanske nije držao srpsku zastavu. Danas se se svi pitaju zašto je fotelju predsednika Skupštine opštine zamenio za stolicu predsednika Nacionalnog saveta Albanaca (NSA). Daleko od toga da je naš sagovornik Jonuz Musliu tako nešto učinio bez razloga.

Za to mesto pobedili ste za jedan mandat Galipa Bećirija, kandidata  PDD i Rize Halimija?

– U javnosti je malo poznato da je lista PDD krađama glasova u Medveđi došla do ovakvog odnosa. Da nije toga bilo, rezultat bi bio 10:5 za nas.

U tih sedam članova PDD imaćete jaku opoziciju?

– Mislim da unutar NSA neće biti mnogo mesta za neko opoziciono delovanje. No, neka ih, oni će samo da nas podstiču da radimo i više i bolje.

Njih sedam su bojkotovali sednicu na kojoj ste izabrani za predsednika?

– Za ono što su uradili na prvoj radnoj sednici NSA, nije bilo potrebe. Izbor je izvršen na osnovu zakona i Pravilnika Ministarstva.

Vaša partija je od 15 osvojila samo jedan mandat, a vi ste predsednik NSA?

– Mandati nisu proistekli iz partija, već iz snažne „Koalicije ujedinjenih Albanaca“. A što se tiče mene kao predsednika, to smo još 7. oktobra, nas petorica dogovorili i potpisali.

Dogovorli ste da vi budete kandidat svih pet partija?

– Znate, sve nas su ujedinili programi naših partija i zajednička volja da sarađujemo. Iz takve orjentacije ja sam proizišao kao kandidat za predsednika.

Zašto je mesto predsednika NSA atraktivnije od mesta predsednika Skupštine?

– Nije ovde reč o atraktivnosti. Ovde je reč o rešavanju nagomilanih političkih i životnih problema Albanaca koje smo počeli da rešavamo referendumom iz 1992. godine.

Šta će biti prvi potez novog predsednika NSA?

– Prvo ću uputiti Albancima poziv na jedinstvo. Potom ćemo sačiniti jedan spisak zahteva i problema koje želimo da rešavamo. Adresiraćemo ih međunarodnoj zajednici, Tirani, Prištini i naravno Vladi Srbije.

PROFIL
Jonuz Musliu je rođen 5. januara 1959. godine u selu Končulj, gde i danas živi sa suprugom i tri sina. Posle završene gimnazije u Bujanovcu, studirao je biologiju u Prištini, gde se istakao radikalnim potezima prema vlastima tadašnje Jugoslavije. Tek što je 1983. godine, počeo da radi u srednjoj školi, zbog nacionalističkog i separatističkog delovanja osuđen je na šest i po godina zatvora. Amnestiran je posle odležane četiri godine, ali je nastavio sa sličnim delovanjem.
Neposredno pred sukobe na jugu Srbije, Musliu je izrastao u političkog ideologa radikalnih Albanaca, a kada je počeo sukob, izabran je za političkog komesara Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB).
Posle demobilizacije i amnestije pripadnika OVPMB, Musliu je 15. maja 2002. godine, sa pripadnicima razoružanih albanskih formacija, osnovao Pokret za demokratski progres (PDP). Njeni istaknuti pripadnici, sa malim izuzecima, stalno se nalaze u lokalnoj vlasti, a Musliu je naizmenično nekoliko puta bio predsednik SO i zamenik predsednika opštine.

Koja su to ključna pitanja kojima ćete se baviti u vašem mandatu?

– Fokusiraćemo se na četiri osnovna pravca, na četiri ključna problema Albanaca Preševske doline. Želimo da reafirmišemo načela referenduma iz 1992. godine. Drugo, da obezbedimo sva prava borcima OVPMB. Treće, da učenicima obezbedimo sve potrebne udžbenike i četvrto, da napokon ustanovimo naše  nacionalne simbole.

Objasnite nam svaki od ovih ciljeva?

– Na referendumu 1992. godine, 98 odsto građana izjasnilo se za autonomiju ove tri opštine, s pravom pripajanja Kosovu. To je volja građana i tim načelima se moramo vratiti, moramo ih reafirmisati.

Drugo?

– Moramo implementirati „Končuljski sporazum“ kako bi borcima OVPMB obezbedili sva prava koja im po zakonu pripadaju.

Treće pitanje su udžbenici?

– Da. Normalno je da osnovci i srednjoškolci, u ove tri opštine, uče isto ono što uče njihovi vršnjaci u Prištini ili Tirani.

I, poslednje, šta podrazumevate pod rešavanjem pitanja nacionalnih simbola?

– Nacionalni simbol je nacionalni identitet. Albanci su se pod svojom zastavom borili u svim bitkama i svim ratovima kroz istoriju, sve do OVPMB.

To nam niko ne može oduzeti i tu nećemo praviti nikakve kompromise.

I oblast kulture je pod vašim ingerencijama?

– Kada je o kulturi reč, smatram da tu moramo biti znatno bliži Tirani i Prištini. Uporedo, moramo raditi da naši kulturni poslenici češće borave u Albaniji i na Kosovu.

Oblast informisanja je takođe u domenu delovanja NSA?

– Nastavićemo da izdajemo časopis „Nacional“. Taj nedeljnik će biti naš pravi prozor u svet.

Hoće li Jonuz Musliu i NSA praviti mostove zbližavanja Srba i Albanaca?

– Srbi u Bujanovcu nemaju ni jedan jedini razlog za zabrinutost. O lokalnim Srbima mi Albanci nikada ništa loše nismo rekli. Mi nikada nismo rekli da je prethodni rat vođen između lokalnih Srba i Albanaca. Mi smo rat vodili sa Beogradom, sa njegovom vojskom i policijom, sa onima koji su nad nama vršili teror i nasilje.

Toliko puta ste do sada ponovili da je Bujanovcu, Preševu i Medveđi mesto unutar granica Kosova?

– Da, tačno je to. Rekao sam i ponoviću – tamo gde su Albanci, tamo treba da budu i albanske granice.

Takođe, redovno ističete da srpske vlasti konstantno ugrožavaju slobode i prava Albanaca?

– Tačno. Mi smo se nadali da će, padom Miloševića, Beograd promeniti politiku prema Albancima. To se, međutim, nije dogodilo. Ugroženi su nam slobode i prava, sloboda kretanja, pravo na rad, sloboda isticanja simbola, terorišu nas vojska i policija, hapse se pripadnici OVPMB, često su nam uskraćena lična dokument. Zbog toga smo se mi organizovali i 2000. godine poveli rat.

Nastavljate redovno da kritikujete vojsku i policiju?

– Ja redovno upućujem kritike onima koji vrše nasilje, teror i zločine nad Albancima, a takvi pojedinci su danas u srpskoj vojsci i policiji. Te dve državne organizacije ne mogu da raskinu sa svojom prošlošću.

Tražili ste da Kosovske vlasti formiraju ministarstvo koje će brinuti o Albancima u Srbiji?

– Da, tražio sam. To ministarstvo bi pomoglo da predsednik vlade Kosova svako jutro zna šta se dešava sa Albancima u Preševskoj dolini.

Zvanični Beograd kaže da na jugu nema investitora zbog vaših ratno-huškačkih izjava?

– To nije tačno (osmeh), investitori se ne plaće Jonuza, već Beograda. Ja nisam ovde bio do 2000. godine. Zašto su tada i Srbija, i drugi investitori, zaobilazili Preševsku dolinu? Dakle, ovaj region nije ni u investicionim planovima Srbije. Drugi dokaz je Koridor 10 i činjenica da Bujanovac neće imati svoju petlju.

Kako vi doživljavate Srbiju, njenog predsednika, premijera, srpske institucije…?

– I danas kao juče. U Srbiji se ništa nije promenilo, osim što nam je ova vlast opet donela nasilje i siromaštvo.

A kako razmišljaju Albanci – građani?

– Kako? I građanima su se vratile Miloševićeve devedesete godine. U Srbiji su na vlasti tadašnji Miloševićevi ljudi, oni isti koji su ovde vršili nasilje i teror. Oni su sada u vladi, u svim srpskim institucijama.

Često putujete. Kako se osećate kada ste u Prištini, kako u Tirani, a kako u Beogradu?

– Ja svoje stavove uvek nosim sobom. Oni se na isti način čuju i u Prištini, i u  Tirani, i u Beogradu. I sve što kažem, na isti način zvuči i u Prištini, i u Tirani, i u Beogradu.

Kako vidite i ove tri opštine na putu ka Evropi?

– Ne, mi još nismo spremni za evropske integracije. Moramo prvo da promenimo Ustav, zatim naše navike, naš mentalitet. Evropa je mesto za ljude koji imaju posao, a žive sa svim svojim slobodama i pravima, bez ičijeg terora i nasilja.

Šta srpske vlasti treba da urade da bi Jonuz Musliu bio zadovoljan i da bi se osećao građaninom Srbije?

– Grešite. Ovo o čemu govorimo, nisu apetiti Junuza Musliua. Ovo su zahtevi građana, ovo je njihova građanska volja.

Kada vam za četiri godine istekne mandat, šta u ove tri opštine neće biti kao što je danas?

– Za četiri godine ja ću imati mnogo više sede kose, a Bujanovac, Preševo i Medveđa imaće više investicija, više radnih mesta i više zadovoljnih građana.