KORIDOR

Poslednjih dana velika se buka digla oko saobraćajnog prekršaja koji je na Novom Beogradu napravio Mirko Alvirović. Ako neko ne zna, to je onaj čika koji nas u emisiji SAT upozorava na opasnosti koje vrebaju na putu, skreće pažnju na udarne rupe, gde može da se lepo pojede i popije na putu do Grčke ili Crne Gore, gde da se prestrojite a gde isključite. I navodno je takav jedan vozački vuk napravio pičvajz negde oko hotela Hajat, kada je udario u tramvaj želeći da iz leve trake, u koju se prestrojio, skrene desno. Čika Mirko se kune da nije kriv, iako i tramvajdžija i nadležni iz saobraćajne policije tvrde suprotno. Dobro, nećemo da sudimo čoveku, ali možemo da u njegovom maniru skrenemo pažnju vozačima na nelogičnosti i probleme sa kojima se autor ovih redova svakodnevno sreće na relaciji Bujanovac-Vranje, a veoma često i dalje prema Leskovcu i Nišu, na već mitskom gradilištu Koridora 10.

Možemo samo da pretpostavimo kako je sirtotim strancima kad se nađu na ovom delu puta, kad onako razmaženi svojim putevima sa deset traka nalete na ovo čudo kod nas. Pouzdano ovaj novinar zna, iz ličnog iskustva, da je snaći se na ovoj deonici teško i onima koji su njome prošli hiljadama puta. Najpre kod Bujanovačke Banje se nailazi na prepreke po sredini puta koje upozoravaju na odvajanje preko nadvožnjaka. Međutim, svetlosna signalizacija obično ne radi, pa mora da se vozi na instikt i iskustvo, posebno noću, a da ne govorimo koliko je nezgodno kad pada kiša. Na istom mestu, iz smera prema Bujanovcu, ispred skretanja za Banju stoji putokaz da se tu skreće i za Bujanovac, iako je pravo skretanje udaljeno nekoliko kilometara. Doduše, za grad se može i tim putem, ali je malo komplikovano i retko se ko osim domorodaca na njemu može snaći. Isti je slučaj, u oba smera, i kod Neradovca, gde se završava (ili počinje) 8 kilometara novoizgrađene deonice. Posebna avantura je od Vranja pa skoro do Hana, sa izvesnim prekidima. Vozi se kroz naseljena mesta, a u saobraćaju ravnopravno učestvuju šleperi, autobusi, zaprege, traktori, bicikli i pešaci. Onda kad se kod Hana, ako idete na sever, uključite kao na autoput, zapravo vozite po naslagama blata koje tu dovlače radne mašine. I sve praćeno velikim gužvama, neosvetljeno, sa lošom signalizacijom. Ajde da to traje nekoliko meseci, pa da se strpimo, ili da znamo da će trajati do kraja 2016, za kad nadležni obećavaju spajanje puta od Grabovnice do Levosoja. Ali, još je drug Mrka obećavao da će to biti gotovo pre svih rokova, poslednji beše ako se ne varamo kraj 2012, pa kraj sledeće… Uglavnom, traje godinama, zaboravio sam tačno koliko, četiri-pet ima sigurno. A dovoljno je samo jednom proći Koridorom pa postati skeptičan glede zadatog roka. Tu i tamo po neki majstor radi, onde bager, ovde mašina, umesto da mašine i majstori samo štrikaju, jedni da vade staru podlogu, drugi da razvlače trasu, treći da liju nov asfalt… Ne samo da bi to bilo logično, nego tako se radi u normalnim zemljama. Nego, i tamo su pa azdisali sa osvetljenim autoputevima i grejačima ispod asfalta. Zato za čika Mirka tamo ne bi bilo posla. A da im pošaljemo Mrku?!