Konačan obračun

, ,

Za sada se mogu uočiti tri glavne struje. Na jednoj je državni sekretar Dragan Stevanović Boske iz Surdulice, koji u čitavoj priči predstavlja državu, ali i SNS, bira kadrove, lobira za pare i, uopšte, pokazuje se kao nekakav glavni lik. Sa druge strane, tu je lokalna vlast sa nezanemarljivim vlasničkim delom u Simpu od 35 odsto. Na kraju, na nekoj trećoj, svojoj strani, nalazi se vazda ključna figura Simpa, Dragomir Dragan Tomić, čini se sam, izdan i spreman za detroniziranje. Ali…

Dugo očekivana konverzija dugova Simpa u ulog države u toj firmi ozvaničena je na sednici Skupštine akcionara kompanije u sredu, 12. novembra. Tom prilikom je odlučeno da novi predsednik Nadzornog odbora(NO) Simpa bude Bojan Dimitrijević, ekonomista iz Beograda i nekadašnji ministar trgovine. Po lokalnom običaju, na skupštini se baš svašta dešavalo, a stvar, umesto da krene u pravcu kakvog takvog spasavanja „južnosrpskog giganta“, ide upravo u suprotnom smeru. Na odluku Skupštine najviše primedbi je imala lokalna samouprava iz Vranja, koja je hitno pokušala da zaštiti svoje interese,i to pred Upravnim sudom jer u Nadzorni odbor nije ušao niko koga je predložila. Grad Vranje je žalbom tražio privremene mere, dakle zaustavljanje formiranja novog rukovodstva Simpa, i sada se čeka odluka suda po tom pitanju. Ali, to čekanje odlaže i razrešenje situacije, a situacija je tako vrela da radnici ne mogu više da čekaju ni jedan dan, i najavljuju štrajk ako im se ne isplate kakve takve plate. Država je obećala pare, priča se čak pet miliona evra, ali one neće biti uplaćene dok novi vlasnik to i zaista ne postane, kroz upravljačku strukturu u Simpu.

NIKA ANTIĆEV PREDLOG
Oko Skupštine akcionara Simpa ima mnogo nedoumica, a najveća je čiji su zapravo predlozi ljudi koji će ubuduće upravljati kompanijom. Po jednima, iza njih stoji Vlada Srbije, prema drugima Ministarstvo privrede, koji su ubeđeni da je novi NO selektovao lično Dragan Stevanović. Posebnu pažnju privukla je činjenica da je ispred lokalne vlasti za NO predložen Dragan Nikolić, narodni poslanik SNS-a.
– Moj isključivi motiv je bio da budem jedini član NO iz Vranja, u kome kao narodni poslanik mnogo mogu da pomognem. Ja sam predlog čitavog gradskog rukovodstva, i tu sam bio da pomognem, a ne da se slikam – kratak je poslanik Nikolić.
Poverenik SNS-a Goran Nikolić plasirao se u NO za dlaku, jer niko ko je zaposlen u Simpu ne može da bude član tog tela. E, Nikolić je od 6. novembra na stalnom radu u EPS-u. Bez obzira na to, Nikolić kaže da mu je sistem poznat, da zna kako Simpo diše i da u tom smislu može da bude vredan saradnik.
– Ja sam predlog Ministarstva privrede, nikako stranački. Niko, uostalom, od SNS-a u Vranju ništa nije tražio u tom smislu. Do zadnjeg časa nisam znao da li ću postati član NO, pa čak nisam razgovarao ni o kandidaturi. Praktično, kandidovan sam kao stručnjak koji odlično poznaje Simpo – kaže Nikolić.
Rodoljub Vidić, predsednik opštine Kuršumlija, peti član NO kaže da je sa situacijom u kompaniji upoznat preko pogona u tom mestu:
– Sa situacijom u Simpu upoznat sam preko ŠIK Kuršumlije. Zato sam se i prihvatio tog posla. Ne znam baš detalje, ali za nas je to najvažnije.
Na pitanje da li je član SNS-a kao svi ostali, on odgovara kontrapitanjem: – Da li je to najvažnije?
Nije, ali mora da je od nekog značaja kad nema drugih u tom probranom društvu.

BOSKETOVA ULOGA

Vrzino kolo se okreće u krug, a kolovođe, takođe po dobrom starom srpskom običaju, nisu iz privrede, što bi bilo za očekivati kada je reč o jednoj fabrici, nego  iz politike. Za sada se mogu uočiti tri glavne struje. Na jednoj je državni sekretar Dragan Stevanović Boske iz Surdulice, koji u čitavoj priči predstavlja državu, ali i SNS, bira kadrove, lobira za pare i, uopšte, pokazuje se kao nekakav glavni lik. Sa druge strane, tu je lokalna vlast sa nezanemarivim vlasničkim delom u Simpu od 35 odsto na ime potraživanja, predvođena SPS-om, koja je za sve, ali samo protiv rečenog Bosketa. Na kraju, na nekoj trećoj, svojoj strani, nalazi se vazda ključna figura Simpa, Dragomir Dragan Tomić, čini se sam, izdan i spreman za detroniziranje. No, od kako je on preuzeo Simpo 1970. godine, menjaju ga svake druge nedelje, a on je još uvek tu, u 77. godini života. Tu činjenicu mnogi previđaju, ali se jasno vidi da se ona jednostavno ne sme prevideti, jer se onda ulazi u lavirint na čijem izlazu piše „Tomić je bio bolji“.

Skupštinom 12. novembra, predsedavao je njen predsednik Blagoje Stošić. E, sad, skupu je prisustvovalo 11 ljudi sa pravom glasa, sa namerom da se raspravlja o šest tačaka, koje su se na kraju sve pretvorile u jednu, izbor novog NO.

Shvatajući situaciju, jedna od struja pokušala je da napravi liniju odbrane prethodnog dana, kada su, priča se, na Pržaru sastanak imali Dragan Tomić, gradonačelnik Vranja Zoran Antić, narodni poslanik Dragan Nikolić i Stojanča Arsić, zamenik predsednika Bujanovca. Odakle ovaj potonji? Pa, u Bujanovcu je mnogo toga Simpovog, i on je, budući Srbin a vlast, jedini pravi izbor. No, kasnije se pokazalo da je vlastima, čitavom SNS-u, dakle Stevanoviću, Kuršumlija mnogo bliže i prihvatljivije rešenje.

Uglavnom, na samoj Skupštini država, kao većinski vlasnik kompanije posle konverzije kapitala, predložila je Dimitrijevića za predsednika NO, a za članove Gorana Nikolića, poverenika SNS-a za Vranje i sada direktora Elektrodistribucije, Bobana Petrovića, direktora Vlasinskih elektran  (raniji kadar Simpa), Tomislava Milenkovića, ranijeg ministra u vreme Slobodana Miloševića i Rodoljuba Vidića, predsednika opštine Kuršumlija.

Ovo mora da je iznerviralo sve redom, ali čini se najviše gradonačelnika Antića, koji je, priča se, bio na ivici živaca i spreman na sve. Vranju je neshvatljivo, komentarisao je Antić, da nema ni jednog Vranjanca u NO Simpa. Zato je Antić imao dva predloga za novi NO, a oba se svode na to da predsednik tog tela bude Vene Zdravković, dugogodišnji finansijski direktor „Alfe“. U raznim varijantama za članove NO su predloženi pravobranilac Dragan Mihajlović, poslanik SNS-a Dragan Nikolić, dosadašnji predsednik Borislav Milačić i Budimir Mihajlović, odlazeći načelnik okruga.

Svađa je, kažu, bila velika, ali se na kraju pristupilo glasanju. Krajnji  rezultat je bio 8:3 za struju koja je predložila Dimitrijevića. Ona tri glasa protiv pripadaju lokalnoj smoupravi.

KO JE IZDAO

Nije, dakle, čudo da su protiv Tomićevih ljudi u NO glasali ljudi sa strane, ali je svakako čudo što su ruku protiv njega digli oni koje je Tomić stvorio, digao ih ni iz čega i dao im sve – Perica Malinac, Dobrila Manasijević, Blagoje Stošić. Kad je to video, kažu prisutni, Tomić je bio više nego zaprepašćen.

– To je bilo strašno – kaže jedan od prisutnih.

TOMIĆ I DISIĆ
Prema prvim informacijama, pre žalbe Grada Vranja, prvi posao novog NO bio bi uklanjanje Dragana Tomića iz Simpa. Po tim glasinama, to bi trebalo da bude elegantno izvedeno, ukidanjem funkcije predsednika kompanije, što bi praktično značilo Tomićevo penzionisanje.
Ali, sa tim se sada stalo.
Prema drugim izvorima, ni položaj Slađana Disića, inače novog miljenika SNS-a, nije sasvim siguran, jer je NO spreman da „počisti sve“ i počne na novim temeljima.
Biće kako će biti, ali za sada sve stoji kako jeste. Prema nekim informacijama, Tomić i SPS su celu stvar izneli pred ranijeg ruskog ambasadora Konuzina, koji je povodom toga imao „vrlo neprijatan razgovor sa Vučićem“.
Ako je ova informacija tačna makar u obrisima, u Simpu se tek ništa ne zna. Tomić igra.

Bilo kako bilo, Antić i njegovi neće se pomiriti sa gubitkom uticaja u Simpu. Odmah po okončanju Skupštine on je najavio žalbu, koja je i upućena, preko Pravobranilaštva, Upravnom sudu, gde se traži privremena mera zaustavljanja formiranja novog NO do okončanja procesa izbora članova. Antić je odbio da govori za „Vranjske“ na ovu temu, dok ne bude imao crno na belo dokaze za svoje tvrdnje. 

Ono što je sigurno je činjenica da Vranje ima oko 35,7 odsto učešća u vrednosti Simpa, što, čini se, zaslužuje bar jednog čoveka od pet mogućih u novom NO. Ali, neko je rešio da Simpo očisti od SPS-a, i to baš temeljno radi.

Blagoje Stošić, predsednik Skupštine akcionara Simpa demantuje neke vesti da bi novi NO mogao biti formiran već do kraja nedelje, na prvoj zvaničnoj sednici.

– Ne, Vranje je uputilo žalbu Upravnom sudu i traži određivanje privremene mere. Sada je sve na sudu. Očekujem hitno rešavanje po ovoj žalbi – kaže Stošić.

On objašnjava da se članstvo u NO ranije plaćalo, ali da je, zbog „opšte situacije“, ta odluka ukinuta, i sada članovi NO u Simpu rade volonterski.

Ono što nije želeo da kaže Stošić objašnjava jedan od članova Skupštine koji je na njoj glasao protiv ideje da i grad ima svoje predstavnike u odboru, praktično protiv Tomića. Po njemu, reč je o čistoj opstrukciji čiju će cenu najviše da plate radnici Simpa.

– Simpo je uradio sve što je od njega traženo. Sve je dogovoreno sa vladom da uplati Kompaniji oko pet miliona evra, da se radnicima odjednom uplate dve ili tri plate, makar i minimalne. Posle ovakvog ponašanja gradske uprave, to sve pada u vodu. Država hoće da pomogne, ali samo nailazi na opstrukcije ovde –  kaže ovaj izvor.

Grad će možda uspeti da zaštiti svoje interese, ali će to neko morati da plati. Obe strane imaju svoje argumente. Jedna kao da kaže – nećete vi po Simpu ništa bez nas da radite, dok druga vrišti da bi sve bilo u redu samo da nije ovih što smetaju. U takvoj situaciji, začudo, glavni kandidat za predsednika NO Simpa ostaje samozatajan do bola.

– Nemojte me zvati jedno dve nedelje. Biće vremena za novinare, prvo moram da vidim gde sam to došao – kaže Dimitrijević.

Na ponovlljeni pozivi, ni poruka „zašto ste se odlučili da preuzmete Simpo a da niste znali gde dolazite“ ostali su bez odgovora. Pitanje je na čiju će stranu klimnuti Dimitrijević, ali se priča da je on, od svih Vranjanaca, najbolji drugar sa Draganom Tomićem. Isto kao što se priča da će mu prvi posao biti ukidanje funkcije predsednika Kompanije i penzionisanje Tomića. Ono, ni Dimitrijević nije baš bez putera na gavi (vidi okvir).

RANI RADOVI BOJANA DIMITRIJEVIĆA
Predlog za predsednika NO Simpa Bojan Dimitrijević dugogodišnji je član SPO-a, i kao takav ministar trgovine u vladi Vojislava Koštunice, od 2004. do 2007. godine. U SPO-u je bio šef Političkog saveta, a onda 2008. godine prešao u SNS. Protiv Dimitrijevića 2007. godine tužilaštvo je pokrenulo pretkrivični postupak zbog sumnje da je kao ministar oštetio državu za preko milion evra.  Ukratko, on se sumnjiči da je prilikom izgradnje žičare „Briježđa” na Zlataru, iako je tender glasio na oko 800.000 evra, posao dodelio firmi na sumu od preko dva miliona evra. Pominjani su i fiktivni računi, ali se prašina brzo slegla, pa danas nije poznato u kojoj je fazi taj postupak.

DžELATI I ŽRTVE

Tomislav Milenković, kandidat za člana NO, rodom iz Hana, posebna je  priča ove priče. Ovaj nekadašnji sindikalac, a kasnije ministar za rad  u jednoj od vlada Mirka Marjanovića, dugo godina odsutan je sa političke scene. On kaže da ne zna najbolje šta se događa u Simpu, ali da tužba grada koja čeka sudski epilog sada praktično menja sve.

– Dimitrijević me je obavestio o toj tužbi. Ništa nećemo raditi na silu, i tužba je svakako legitiman postupak zaštite prava za koja neko misli da mu pripadaju. Sada novoizabrani NO nema odgovarajući legitimitet, što znači da je sve vraćeno na početak. Na kraju, ni Dimitrijević, ni ja, nismo dobili pisanu odluku o našem imenovanju – kaže Milenković.

Po njegovim rečima, „nije valjano raspravljena“ priča oko toga ko sa kolkim brojem glasova na kakvo zastupanje ima pravo.

– Dok se to ne raspravi, mi smo samo obični građani – jasan je Milenković.

I sad, kako? Vranjanci su više nego ljuti, pa traže pravdu na sudu.

– To je pravno nasilje i bezobrazluk. Vranje je oprostilo, na preporuku vlade, dve milijarde „Simpovih“ dugova, a sada nema ni jednog predstavnika! I taj Bojan, umesto da sam bira saradnike, pristaje da mu ih neko natura. Ispada sad da dželati spasavaju žrtvu. Bojan je uleteo ne poznajući situaciju, za glavu će da se hvata – kaže ovaj izvor „Vranjskih“.

Kraj sukobima za sda se ne vidi, i ostaje veliko pitanje šta će se tamo dalje dešavati. Glavni akteri priče ćute kao zaliveni, ali se velika utakmica bliži kraju. Ekipa okupljena oko Disića smatra se pobednikom, ali Tomić nikako ne miruje. Iznenađenja u vidu nekakvih dokumenata koji će obelodaniti pljačke kojih je svakako bilo, i na koje je izgleda u Simpu malo ko od prvih ljudi ostao imun, mogla bi početi sukcesivno da se pojavljuju, a nije čudo i da se policija umeša, nekakvim preventivnim hapšenjima. Svako ko ima namere da preuzme Simpo mora znati da će njegovi dosadašnji stvarni vlasnici da se bore za svoju imovinu do uništenja firme. Razvoj događaja potvrđuje ovu tezu, i budućnost je neizvesna jednako za sve.