Novi plan za novo vreme

, ,

Prema ovim podacima, u Bujanovcu je, recimo, u državnim službama zaposleno oko 1.600 ljudi, Albanaca je 387, Roma 17, dok su ostali Srbi. To je daleko od zakonski zagarantovanog prava po kome etnička struktura u državnoj upravi mora da bude odgovarajuća sastavu stanovništva na terenu – podseća Šaip Kamberi

U Pčinjskom okrugu deluje ukupno 11 republičkih inspekcija, a ni u jednoj od njih nema Albanaca, bez obzira na brojnost  te manjine koja u okrugu od 240.000 stanovnika čini blizu 30 odsto,  činjenično je stanje koje je u oštroj koliziji sa svim onim za šta se deklarativno zalažu i država i Albanci. Jedini Albanac koji je radio u nekoj od inspekcija, među 63 druga upošljenika, je bio Džahid Ramadani, doktor književnosti i raniji direktor RTV Bujanovac, ali je od 15. maja i on u penziji. Prosvetni inspektorat za Pčinjski okrug ima sedište u Leskovcu, a tamošnji načelnik Školske uprave Leskovac Tomislav Simonović objašnjava da on nema nikakve veze sa činjenicom da konkurs za popunu mesta koje zahteva poznavanje i srpskog i albanskog jezika još uvek nije raspisan, iako je mesto upražnjeno praktično pola godine. 

– Konkurs mora da raspiše Sekretarijat ministarstva, i mi tu ništa ne možemo. Sigurno će biti zainteresovanih kandidata. Sada situacija nije dobra jer jedan inspektor pokriva čitav Pčinjski okrug, ima mnogo predmeta i zaista posao trpi – kaže Simonović.

POSLE POBUNE

Ova priča na najbolji način odslikava činjenicu da državu jednostavno ne interesuje šta se dešava na njenom jugu. Kada je ova situacija prevršila svaku meru 2000. godine, došlo je do oružane pobune domicilnih Albanaca, koja je okončana sporazumom za koji je garantovala međunarodna zajednica, takozvanim „Čovićevim planom“ iz 2001. godine. Ali, narodni poslanik albanske nacionalne manjine Šaip Kamberi kaže da taj plan više niko ne poštuje, i da situacija na terenu, bar što se tiče integracije Albanaca u institucije sistema, ide u sasvim drugom pravcu. On se na nedavnoj tribini o vladavini prava održanoj u Bujanovcu odredio da raspolaže nešto starijim podacima, ali i izneo uverenje da oni nisu bitnije promenjeni u prethodnom periodu.

– Prema ovim podacima, u Bujanovcu je, recimo, u državnim službama zaposleno oko 1.600 ljudi, Albanaca je 387, Roma 17, dok su ostali Srbi. To je daleko od zakonski zagarantovanog prava po kome etnička struktura u državnoj upravi mora da bude odgovarajuća sastavu stanovništva na terenu. Tu je i član 21 zakona o pravima i slobodama manjina, koji propisuje da se prilikom zapošljavanja u javnim službama, uključujući i policiju, mora voditi računa o odgovarajućoj nacionalnoj zastupljenosti i o poznavanju jezika koji se govori na tom području – rekao je Kamberi, ocenjujući da integracija Albanaca, kao proces, najviše trpi zbog „nedostatka političke volje vlasti u beogradu“.

Kao ilustraciju, on navodi  sastanak sa tada vicepremijerom Vučićem, koji je još ranije obećao „da će ovoga puta biti drugačije“.

– Da li će tako i biiti, videćemo. Očekujemo da proces integracije stvarno pokrenemo sa mrtve tačke. To ne znači samo obezbeđivanje radnih mesta, nego i preuzimanje potpune odgovornosti za delovanje u socijalnom, političkom i ekonomskom sektoru. To je dvosmeran proces, i obaveza manjine je da se ponaša i po domaćim i po međunarodnim zakonima – opominje Kamberi.

Sa svoje strane, načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović kaže da su ovakve ocene paušalne, jer u državnim službama, jednostavno, ima Albanaca.

– Ima nekoliko ljudi u inspekcijama, i oni pokrivaju Preševo i Bujanovac. Problem je školska sprema, ali to je mnogo šire pitanje. Ima nekoliko njihovih ljudi i u Poreskoj upravi, čujem da ih ima i u „Srbija šumama“… Njihovi stalni protesti po ovoj temi imaju odjeka – kaže Mihajlović. 

Usko sa ovom tematikom vezan je i skrining za poglavlje 23 o priključenju EU, u kome su i manjine. Poslanik Kamberi smatra da je to povoljna okolnost za manjine, ali opominje da je, recimo, primer rešavanja sudske vlasti na ovom području „klasičan primer diskminacije albanskog stanovništva“.

I tu se sada otvaraju problemi. Albanci su bojkotovali poslednji popis stanovništva, pa je država Srbija ocenila, prema nekim ranijim popisima, da ova manjina, u Srbiji inače treća po veličini, ima samo 5.000 pripadnika. Pa onda joj toliko mesta pripada i u sudstvu, i u policiji, i svuda.

– Ovo nas postavlja ne u građane drugog, nego ko zna kog reda. Zbog toga nam je i broj članova Nacionalnog saveta smanjen sa 29 na 15, a u istom iznosu i novac kojim država finansira rad Saveta. Ova siituacija za nas je neprihvatljiva, i ne vidimo izlaz – kaže Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) u Srbiji.

I opet taj „Čovićev plan“, i opet potreba da se Albanci integrišu, ali po njima skladno broju koliko ih zaista ima, a ne koliko država računa da ih ima, jer je reč o najmanje deset puta manjoj cifri. A plan je podrazumevao formiranje multietničke policije, što je i učinjeno, ali su tu Albanci samo policajci, dok su rukovodeća mesta, čast izuzecima, i dalje rezervisana isključivo za Srbe.

Albanci kao ključne zahteve za uspostavljanje vladavine prava na jugu Srbije navode veću zastupljenost u državnim institucijama, ekonomski oporavak, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju pravosuđa, bolju zdravstvenu i socijalnu zaštitu i slično.

Računa se da je preko Koordinacionog tela za tri opštiine juga Srbije na ovaj prostor ušlo, u prethodnih 13 godina, oko  75 miliona evra kroz razne investicije, a još 35 miliona obezbedila je međunarodna zajednica.

Ali, posla nema i mladi beže. Svih nacionalnosti.

– Svedoci smo svi, i Srbi i Albanci, da u ove tri opštine gotovo ništa nije investirano u pogledu ekonomskog razvoja. To je dovelo do velike ekonomske krize i do toga da veliki broj mladih, Srba, Albanaca, Roma, napusti ovo područje. Mladi, a pretežno Albanci koji su u ovim opštinama većinsko stanovništvo, ne vide nikakvu perspektivu na ovom području – ocenio je, na primeri, jedan od vodećih albanskih političara u Preševu, Skender  Destani

U takvoj situaciji, pritisak svih na zapošljavanje u državnim službama ogroman je. Ali, ovde važi, ili ne važi, zavisno iz koje perspektive se posmatra, nacionalni ključ. Slaba integracija Albanaca stalna je tema, pa je država Srbija, u saradnji sa albanskim liderima, a preko Koordinacionog tela, usvojila novi plan integracije, u sedam tačaka. Na sve optužbe država se brani ciframa – iz Koordinacionog tela saopštavaju da je u tri opštine sa juga godišnje uplaćivano,  mimo redovnih budžeta, po oko 250 miliona dinara, što je za devet odsto više nego drugim lokalnim zajednicama u Srbiji. Uz to, Srbija stipendira oko 250 učenika srednjih škola, kao i preko 30 studenata svih nacionalnosti.

U DOBROM SMERU

Da se stvari menjaju, potvrdio je za medije i šef Koordinacionog tela Zoran Stanković. On iznosi podatak da je od inicijative iz 2010. godine, da se zaposli 36 osoba albanske nacionalnosti u državne službe urađen najveći deo.

– Te stvari će se sada kroz razgovore sa Albancima u potpunosti definisati i razrešiti onako kako to predviđaju zakoni ove države, Ustav i propisi koji regulišu prava nacionalnih manjina – navodi Stanković.

 – Albansko stanovništvo nema poverenja u institucije i organe ove države, a ključ stabilizacije je u izgradnji poverenja u institucije. A to se omogućava na taj način što se pripadnicima svih etničkih grupa u državi daje jednak pristup tim istim institucijama. To je obaveza koja proizilazi iz svih međunarodnih dokumenata, a Srbiju na to obavezuju i pregovaračka poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja EU – podseća sa svoje strane poslanik Kamberi.

Srpska zajednica, bar prema rečima dr Stojanče Arsića, poslednjeg srpskog predsednika opštine Bujanovac, koji se tu nalazio do 2000. godine, neki zahtevi Albanaca su preterani.

– Objektivno, stvari se na terenu odvijaju u dobrom smeru i dosta toga je za Albance učinjeno na planu izgradnje infrastrukturnih objekata, obrazovanja, kulture, definisanja simbola nacionalne manjine i obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku – tvrdi Arsić.

(Ovaj tekst deo je projekta Živeti zajedno, koji finansira Ministarstvo za kulturu i informisanje Vlade Republike Srbije)