DRON

Čak i u naletu inspiracije, pod opijatima i stimulansima, bilo bi teško izrežirati jučerašnji dan, a kako se čini zabave neće izostati ni u onima koji slede. A da neće izaći na dobro moglo se pretpostaviti još u rano popodne, kada je obznanjeno da je Koštunica dr Vojislav izašao iz DSS, stranke koju je osnovao pre dvanaest godina, razočaran ideološkim skretanjima novog rukovodstva. Ko zna, možda je to dalo snagu neprijateljskim elementima da kasnije, oko 21:30, povrede vazdušni prostor Srbije?! U čemu nisu mogli da ih spreče ni ruski „Striži“!

Da rezimiramo, ovo ni Monti Pajton ne bi osmislio: fudbalska utakmica „visokog rzika“, zviždanje himni države čiji premijer treba (a da li će sad, ne znamo) da poseti Beograd, „Ubij Šiptara!“ sa tribina, provokativno otezanje igre protivničkih igrača, pa onda bespilotna letelica nad stadionom sa dvoglavim orlom i mapom „velike Albanije“, usplahireni komentator koji apeluje da se ne naseda na provokacije, tuča među igračima, upad huligana na teren, direktno uključenje u Naše pravo da se obratimo Vučiću i, na kraju, vest da je letelicom upravljao brat albanskog premijera Olsi Rama, što je ovaj, prenose mediji iz Tirane, demantovao. Ali, to nije sve: dron (tako se valjda zove sokoćalo koje je nadletalo JNA igralište) je, priča se, lansiran sa crkve iza severne tribine.

Uglavnom, na JNA igralištu kao da se zatvorio krug u čijem su epicentru braća premijera.

U sredu su svi domaći mediji kukali na zlehudu sudbinu, prenoseći vesti sa albanskih portal o radosti I veselju tamošnjih navijača. Komentari stižu i sa druge strane, iz srpskih akademskih krugova, pa su sa auditorijumom mišljenje podelili, između ostalih, Stanija i Ivan Ivanović. Zanemarimo li reakcije sa one strane Prokletija, koji suštinski i ne treba da nas se tiču, niko ovde da prizna makar deo sopstvene krivice u stadionskim dešavanjima, što je odavno postalo nacionalni specijalitet – uvek je kriv neko drugi, svi nas mrze i sabotiraju a mi, tako nevini, tako naivni i tako ponosni. Vicepremijer se već snašao, lakonski optuživši evropske zvaničnike koji su, valjda, isistirali da se grupa albanskih navijača pripusti na stadion. Klasičan transfer krivice u maniru Dačićevog duhovnog oca.  Da se razumemo, da grupa huligana, koje neki zovu navijačima, predvođena licem koje je već robijalo zbog sličnih ispada i koje bi u svakoj normalnoj zemlji stadion moglo da vidi samo na TV, nije upala na teren gde je nasrnula na gostujuće igrače, utakmica bi bila nastavljena a mi ne bismo ponovo ispali glupi u društvu. Tuče igrača dešavaju se svuda u svetu, sudija bi možda podelio po neki karton i na tome bi se verovatno završilo. A da je provokacija bila žešća-jeste, k’o što je, mora se priznati, bila i kreativna, ma šta o tome mislili i ma koliko nas sve ovo bolelo. Na drugoj strani, uvrede s tribina na račun premijera i direktno uključenje onog lika, koji je na stadion, javljaju mediji, došao sa sinom (!), delovali su ko direktan prenos državnog udara, a političke i druge implikacije tek ćemo da vidimo. Preterujemo, ali nemoj da se začudite ako ovaj veselnik iz Železnika već nije u Sibiru. Viđeni folklor  nameće zaključak da navijači reprezentacije Srbije podjednako ne vole „Šiptare i Vučića“, kojima su posvetili svu svoju energiju.

 A kad smo već kod Rusije, tekma sa Albancima nekako je u senku bacila događaj nad događajima, „koji nije viđen trideset godina“ – vojnu paradu u čast Njegovog Blagorodstva, gospodara čitave Rusije i okolnih zemalja, Vladimira Vladimiroviča. Stanarima okolnih zgrada na Novom Beogradu, na onom bulevaru gde će se održati parada, zabranjeno je da u četvrtak izlaze na terase sa kojih moraju da uklone veš, uz naredbu da zamrače prozore. Čitav događaj pratiće, naravno, RTS, ako je Vučić do tada ne ukine a zaposlene ne pošalje na prinudni rad. E, tu neka neko dođe da se zajebava sa bespilotnim letilicama, samo ako sme. Jedina dilema je samo da li će predsednik Toma na događaj doći u civilu, ili u odeždi četničkog vojvode! Ko, veli, i drugovi četnici su oslobađali Beograd, ne samo „Ruje“, Prle i Tihi. Na kraju, drug Putin nije jedini Rus ovih dana u Beogradu. Onomad, u strogom centru, postavljen je mamutski spomenik Cara Nikolaja Romanova, i to sa isukanim mačem, čiji obelisk na postament nije podigao dron nego kran! Kakve on to veze ima  sa nama, utvrdiće neko pametniji. A do svega ovoga možda ne bi došlo da je dr Voja otišao ranije u penziju!